Запад наоружава и хушка Украјину, али није вољан да прима оне који из ње беже
ОЧЕКУЈЕ СЕ НОВА НАЈЕЗДА ИЗБЕГЛИЦА - ИЗ ЦЕЛЕ УКРАЈИНЕ,
А НЕ САМО ИЗ ДОНБАСА
- У Европи је тражило заштиту 11.187 грађана Украјине. Најчешће су тражили помоћ од Немачке (2.657 поднесака), од Пољске (2.613) и Италије (2149). Само, Пољска на пример - није примила никога
- Од њих 600.000, највећи број избеглица из Украјине - примила је РФ. Више од 250.000 људи званично је добило привремени азил, а „незваничних“ који су се сместили код рођака, још је више
- Више од 5.000 грађана Украјине поднело је молбу за добијање азила у Грузији. Међу њима је око 200 етничких Украјинаца, остали су - Грузини, затим Јермени и Руси
УКРАЈИНСКИ портал Кореспондент извео је занимљив експеримент.
Новинари су одлучили да сазнају: да ли су земље, које су подржале такозвану „антитерористичку операцију“ (АТО) и европски избор Украјине, спремне да помажу избеглицама (мигрантима) из Украјине.
Њихово интересовање није неосновано, будући да Кијев константно прети увођењем ратног стања и готово објављивањем рата Русији. У том случају, спасавајући се од „ваљка“ рата избеглице ће навирати не само из Донбаса него и из других региона Украјине.
Подсетимо да је прошле године због грађанског рата који је Кијев отпочео у источном делу државе 600.000 становника Донбаса морало да се спасава бекством из земље.
Према подацима Агенције ОУН за питања избеглица, највећи број избеглица - миграната примила је РФ. Више од 250.000 људи званично је добило привремени азил, а „незваничних“ који су се сместили код рођака, још је више. Уједињене нације за такве појединости не знају.
У Европи је тражило заштиту 11.187 грађана Украјине. Најчешће су тражили помоћ од Немачке (2.657 поднесака), од Пољске (2.613) и Италије (2149).
Међутим, како се показало, земље које подржавају Украјину у ратним дејствима у Донбасу и испоручују јој оружје и војну опрему - никако нису спремне да увек приме код себе украјинске избеглице.
Пољска
Како је порталу Кореспондент.net саопштио заменик генералног конзула Пољске у Лавову, Лонгина Путка, сви Украјинци који су 2014. поднели молбу за статус избеглице у њиховој земљи, били су одбијени.
САД
Прес-служба амбасаде САД такође је саопштила да нема никаква додатна правила у вези са ситуацијом на Истоку Украјине.
„У овом тренутку нису нам познати такви планови. Све се решава на уобичајен начин. Не постоје никакве квоте или нешто слично. Сада имамо уобичајену процедуру подношења молби за добијање визе, укључујући и миграциону“ - саопштено је из амбасаде.
Канада
На питање - да ли је у случају ескалације конфликта Канада спремна да прими избеглице из Украјине - у амбасади те земље су истакли да не одговарају на хипотетичка питања.
„Канада је отворена за имиграцију. Ако би дошло до измена о томе бисмо обавестили на веб-сајтовима и на друштвеним мрежама“ - рекла је Ина Царкова, аташе за штампу амбасаде Канаде у Украјини.
Француска
А у француској су већ отворени програми за боравак у породицама деце миграната из зоне АТО. То су привремени програми који не предвиђају примање избеглица или лица која траже азил, рекли су у амбасади.
Ови програми су организовани по узору на програм помоћи настрадалим због хаварије у Чернобиљској нуклеарној електрани 1986. године. Сваког лета француске породице позивају хиљаде деце из зоне радиоактивне контаминације на одмор и рехабилитацију. Очигледно да ће на тај начин сада позивати децу која су страдала због конфликта у зони АТО.
Шведска
Према саопштењу дипломата амбасаде те земље, у Шведској се питањима давања азила бави служба за миграције. Сваку молбу разматра служба без учешћа амбасаде у Кијеву, чак и без учешћа и владе.
„Зато амбасада Шведске у Кијеву не може да каже како ће се решавати питање о давању азила грађанима Украјине, ако буде таквих молби“.
Грузија
За разлику од земаља ЕУ, Грузија која има искуство у раду са избеглицама због конфликта у Јужној Осетији 2008., Украјинцима даје „хуманитарни статус“.
„Више од 5.000 грађана Украјине поднело је молбу за добијање азила у Грузији. Међу њима је око 200 етничких Украјинаца, остали су - Грузини, затим Јермени и Руси. Наша влада и министарство за питања избеглица раде на решавању тих питања. Ти људи пролазе кроз одговарајућу процедуру и тај процес је почео - испричао је за Кореспондент.net амбасадор Грузије у Украјини Михеил Уклеба.
У амбасади Украјине у Грузији објаснили су да грађани Украјине који су дошли у Грузију због ратних дејстава на истоку Украјине не могу у Грузији да претендују на статус избеглице, иако могу да добију „хуманитарни статус“. Процедура за добијање статуса избеглице може да потраје и до шест месеци.
И где ће украјинске избеглице да траже спас?
Агенција ОУН за питања избеглица навела је последње податке о броју Украјинаца који траже азил или су поднели молбу за друге форме легализације у суседним земљама:
• Мађарска: азил је тражило 40 Украјинаца, 5.600 - друге врсте боравка
• Пољска: према истом односу: 2.600/33.000
• Словачка: 20 особа тражило је азил
• Белорусија: према истом односу - 700/59.640
• Молдавија: према истом односу: 150/5.340
• Румунија: према истом односу: - 30/1.570
• Русија: азил је тражило 264.800 лица и 278.000 - друге врсте боравка.
Подсетимо да је ратоборна кијевска власт прогласила управо Русију за земљу - агресора.
И сад погодите: ако сутра буде рат, где ће украјинске избеглице тражити да се спасу...
