Политичка елита Донбаса упутила „мирни ултиматум“ пучистима у Кијеву

ТРАЖИ ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈУ (БЕЗ ПОМИЊАЊА „ФЕДЕРАЦИЈЕ“), УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ И ДА РУСКИ БУДЕ „ДРУГИ ДРЖАВНИ ЈЕЗИК“

• Тражи и да половина пореза на добит предузећа остаје Доњецкој области, а да Врховна Рада Украјине постане дводоми парламент
• Још оштрије захтеве упутио је у Кијев парламент Луганске области. Уз отворено упозорење: „Ако наши захтеви и интереси буду опет игнорисани - сва одговорност за даље заоштравање друштвено-политичке ситуације у Украјини биће искључиво на централној власти“
• Биће право изненађење ако истим путем не крену елите других области југоистока Украјине - Харковске, Дњепропетровске, Запорошке, Херсонске, Николајевске и Одеске. А тада Украјину може спасити само трезвеност и страх оних који су преко „евромајдана“ извршили државни удар...

         АКТИВИСТИ „руског пролећа“ почели су да у Доњецку - највећем руском и проруском граду истока Украјине - деле листиће за гласање „о даљој судбини Доњецке области“.

         Становницима области се предлаже да гласају о два референдумска питања: 1. Да ли сте за припајање Доњецке овласти Русији са статусом субјекта Руске Федерације? 2. Да ли сте за статус Доњецке области као дела Украјине?

         У главној улози су активисти партије Руски блок, а организатори акције планирају да референдум одрже 7. априла.

         Да није дошло до тектонских промена у Украјини, поготово да није „вируса Крима“ - тешко да им то пошло за руком.

         До пре неки дан су комплетна руководства источних и јужних облати Украјине била резервисана поводом протеста против власти кијевских пучиста. Тако је било и у Доњецкој и у Луганској области, али више није тако. „Уз длаку“ Кијеву почињу да иду и парламенти обе области.

         Совјет Доњецке области - чији су кључни људи били под контролом Виктора Јануковича и тајкуна Рената Ахметова - све досад није стајао ни на страну кијевског „евромајдана“ ни на страну локалног руског антимајдана.  Чак је прилично мирно примио свргавање Јануковича, а није показивао ни солидарност са учесницима руских митинга. Поводом упада демонстраната у државне институције исказивао је неку строго дозирану „забринутост“... А сада се управо из те „струтуре“ појавио документ који ће, у најмању руку, наљутити Кијев, иако је веома суздржан и не помиње ни Јануковича, ни ухапшеног „народног губернатора“ Павела Губарјева, ни страшну реч „федерализација“.

         Написан је на украјинском и са умереношћу по форми, али зато његов садржај „боде“. А симптоматично је и то што се појавио на званичном сајту Обласног совјета Доњецке области иако је засад прихваћен само у надлежним комитетима локалног парламента.

         Ево шта је из Доњецка отправљено „новој власти“ у Кијеву (Факти први део документа објављују у целини):

         „Последњи догађаји у Украјини довели су до заоштравања политичке ситуације и погоршавања криминогене. Поледини попилистички кораци нове власти директно воде социјално-економској кризи и изазивају забринутост наших грађана. Доњецки обласни совјет зато се обраћа Врховној Ради Украјине са молбом да предузме мере за стабилизовање ситуације у земљи.

         Консолидација заједничких напора конструктивних снага друштва треба да буде усмерена на достизање политичке стабилности и очување грађанског мира и сагласја, а могућа је само ако Врховна Рада Украјине донесе нову верзију устава Украјине и низ приоритетних закона.

         1. Ради обезбеђивања избалансираног узимања у обзир свих грађана наше државе - предлажемо да одмах започне рад Уставотворна скупштина формирана указом председника Украјине број 328/2012 од 17. наја 2012. године. У њен састав морају да буду укључени представници органа локалне самоуправе, а такође обласних совјета - пропорционално броју становника сваке области. Приоритетни задатак Уставотворне скупштине треба да буде припрема нове редакције устава Украјине који би гарантовао:

         - децентрализацију власти преко ширења овлашћења и одговорности локалне самоуправе за стање ствари на свом терену;

         - право обласних и општинских совјета да формирају извршне органе власти

         - претварање Врховне Раде (до нових парламентарних избора) у дводоми парламент чији би горњи дом изражавао интересе региона, а његови чланови имали право законодавне иницијативе. То би омогућило да посланици у Врховној Ради више не лобирају интересе индустријско-финансијских група и да регионална политика постане у Украјини постане транспарентна.

         2. Законодавство Украјине и језицима засновано је на уставу Украјине и Закону о основама државне језичке политике. Тим документима је уведен појам „државни језик“. Тај појам је коначну форму добио кроз став Уставног суда Украјине из 1999. године и дефинисан је као језик којем држава даје правни статус обавезног средства општења у свим јавним сферама друштвеног живота (одлука бр. 10рп/99 од 14 децембра 1999. године у предмету бр. 1-6/99 од коришћењу украјинског језика).

         С обзиром на историјске, националне и културне становника Доњецке области, а уз узимање у обзир чињенице да руским језиком говори становништво региона и да је он признат законом Украјине о основама државне језичке политике као регионални (према статистици, руски својим матерњим сматра 74,9 одсто становника области, а украјински - 24,1 одсто), а потпуно свесни  да је главна обавеза државе да обезбеди права и слободе људи и подржавајући захтеве становника Доњецке области - тражимо да руски добије статус другог државног језика и да му се тај статус обезбедни уношењем потребних промена и допуна у устав Украјине.“

         Доњецки обласни совјет је истовремено - истим документом - затражио да области остају цео еколошки порези и социјална издвајања за незапослене  прикупљени на територији области. Затражио је такође да области остаје и половина пореза на добит предузећа.

         Документ садржи и неке друге захтеве и иницијативе, а све се своди на једно: Донбас (без формалног тражења статуса федералне јединице) тражи ширење својих овлашћења и права која ће Украјину реално претворити у федерацију.

         Упркос својој мирној форми, документ је реално - својеврсни ултиматум Кијеву.

         Још оштрије захтеве упутио је у Кијев парламент Луганске области. Уз отворено упозорење: „Ако наши захтеви и интереси буду опет игнорисани - сва одговорност за даље заоштравање друштвено-политичке ситуације у Украјини биће искључиво на централној власти“.

         Луганск је намеру Кијевских пучиста да уведу визе за Русију назвао „економском диверзијом и ограничавањем права југоистока земље“, замерио Кијеву проглашаваање Руса за „дијаспору“ и „кулоарско потписивање политичког споразума са ЕУ“. А посебно: формирање „Националне гарде“ од бојовника са кијевског Мајдана (Трга независности).

         Све ово је сигуран знак да и политичка елита Доњецка и Луганска постаје опозиција Кијеву, а биће право изненађење ако истим путем не крену елите других области југоистока Украјине - Харковске, Дњепропетровске, Запорошке, Херсонске, Николајевске и Одеске. А тада Украјину може спасити само трезвеност и страх оних који су преко „евромајдана“ извршили државни удар...