Може планути и остатак Европе

Светске реакције поводом нереда у Британији

 

• Екстремисти су у контакту једни са другима, некако успевају да одржавају везе, што значи да и органи реда у Европи и другим земљама света такође треба да тешњу сарађују – изјавио Владимир Путин у Сочију

          У ЈЕКУ нереда у Британији, руски премијер Владимир Путин је у Сочију 9. августа апеловао на органе реда различитих земаља на тешњу сарадњу како би се спречиле екстремистичке акције и злочин какав је починио Норвежанин Андерс Брејвик, јавила је руска агенција "Интерфакс".

          "Екстремисти су у контакту једни са другима, некако успевају да одржавају везе, што значи да и органи реда у Европи и другим земљама света такође треба да тешњу сарађују," изјавио је Путин на конференцији за штампу у Сочију након састанка са финским премијером.

          На питање - да ли је истина да Брејвик има следбенике у Русији, као што је неко тврдио на екстремистичким вебсајтовима - Путин је одговорио следеће: "Злодело у Норвешко је погодило не само Норвежане, оно је погодило читав свет... За овакве злочине не може бити никаквих оправдања".

          Путин је признао да "екстремизам постоји у многим земљама, укључујући и Русију".

          Упитан какве се мере могу предузети у Русији за контролисање есктремистичних манифестација, Путин је подвукао да "екстремизам има много извора". "Екстремизам је у порасту када држава на извесне изазове одговори касно или неефикасно," изјавио је он.

          "Најважнија ствар је да се у друштву створи атмосфера нетолеранције према таквим манифестацијама," рекао је Путин.

          "Међутим, постоји још једна компонента -- спровођење закона. Екстремизам постоји у многим земљама. То значи да су они у контакту, да се некако подржавају," изјавио је он. "Русија има добре партнере у Европи, САД и другим региона света на плану сарадње органа реда и специјализованих служби. Ми смо такође на добром нивоу сарадње са финским колегама и надамо се ће се ситуација развијати у овом правцу," додао је Путин.

 

Михаил МАРГЕЛОВ, шеф Комитета за међународне послове  Савета Федерације РФ

 Смрт мултикултурализма у Европи

          Михаил Маргелов, шеф Комитета за међународне послове Већа Руске Федерације је оценио да су економска криза и "смрт мултикултурализма" главни разлози августовских немира у Британији, пренела је руска агенција РИА Новости.

          "Економска криза која је потреса економију Запада дуже од три године, и којој се не види крај, један је од разлога за ове догађаје у енглеским градовима," изјавио је Маргелов за РИА Новости у среду 10. августа.

          Према његовој оцени, постоји гледиште -- у смислу консеквенци-- да социјална политика коју тренутно спроводи британска влада личи на реформе Маргарет Тачер (1979-1990), па зато бела популација наново узима учешће у нередима.

          Овај представник руског горњег дома је такође изјавио да ови, како се изразио, "погроми" представљају "смрт мултикултурализма" у Европи.

          "Вредност толеранције нису прихватили 'домородни' Европљани нити имигранти. Обе групе једноставно трпе једна другу а трпење је нешто што периодично пукне," изјавио је Маргелов.

 

          Директор московског Института политичких наука Сергеј МАРКОВ

 Европи и седам година до стабилизације

• Британски пример показује да имигранти покушавају да створе нешто као 'државу у држави', слично сламовима у Рио де Жанеиру у које чак ни полиција не залази

          А посланик у руској Државној Думи и директор Института политичких наука, Сергеј Марков, изјавио је за "Интерфакс" да ће се протестна окупљања имиграната дешавати током неколико наредних година и да ће то бити болно за ЕУ. Међутим, Европа ће преокренути овај тренд тако што ће појачати своју имиграциону политику и израдити оптималну технологију за прилагођавање имигранат у европско друштво.

          "ЕУ ће проћи кроз тежак период услед антиципираних окупљања имиграната. Нема сумње да ће ЕУ даље пооштрити имиграциону политику. Не постоји други начин, јер британски пример показује да имигранти покушавају да створе нешто као 'државу у држави', слично сламовима у Рио де Жанеиру у које чак ни полиција не залази," изјавио је Марков.

          "Природно, биће полицијских потеза, али ово ће се одвијати у складу са идејама демократског друштва. Не смемо заборавити на реакцију домородног становништва Европе према незапосленим имигрантима. Неопходно је припремити се на Европу која ће се померити у десно, кроз ултра-десничарске снаге," изјавио је Марков.

          Европској унији ће бити потребно пет до седам година да стабилизује тренутну ситуацију, проценио је Марков.

          Што се тзв. политике мултикултурализма тиче, рекао је руски експерт, "они (у Европи) су схватили да је таква политика погубна и неефикасна. Зато сада покушавају да говоре о интеграцији али то сада не пролази без изазова. У ствари, опција која ја највише радна би била политика која се током совјетског периода називала 'пријатељство народа'.

          Русија је на ово заборавила почетком 1990-их, али се присетила десет година после. Запад не воли да призна приоритет руским идејама. Стога је највероватније да ће они позајмити наш приступ, дати му своје име и објавити да су га сами развили," додао је Марков.

Кинеска штампа

          Смртоносни ударац имиџу Лондона

• Лист "Жонггуо Ћингнијан Бао" (Дневник кинеске омладине) пита се: да ли би било безбедно ићи на олимпијске игре у Лондон након ових нереда

          ГЛАВНИ државни дневни лист "Ренмин Рибао" (Народни дневник) је проценио да су млађе генерације у Европи неспособне да се прилагоде друштвеним променама услед амортизације социјалне државе и да тамошњи демократски модел неће моћи да изађе на крај са реформама.

          "Уколико се сами не промене, они неће моћи да се прилагоде на променама у ери економске глобализације. Ово је дилема и незграпан пледоаје са којим се тренутно суочавају све европске земље," пише лист. А кинески академик Ку Бинга, у коментару за исти лист, каже: "Растућа незапосленост, нарочито међу дипломцима, доводи до огорчености која се скупила у срцима побуњенички настројених младих људи до тачке усијања... Чак и без овог убиства (Марка Дагана), запалили би се неки други фитиљи за детонацију незадовољства јавности."

          А лист "Жонггуо Ћингнијан Бао" (Дневник кинеске омладине) се пита да ли би било безбедно ићи на олимпијске игре у Лондон након ових нереда. "Ако се не реше ствари са побеснелом локалном омладином, људи неће бити мирни током лондонске олимпијаде," пише лист. Слично је реаговао и хонгконгшки лист на енглеском језику "Оријентал Дејли Њуз". "Уколико Велика Британија има намеру да искористи Олимпијаду у Лондону како би повратила своју некадашњу славу велике силе, ово ће јој се вероватно вратити као бумеранг," пише дневник ове бивше британске колоније.

          Говорећи о узроцима нереда, спикер кинеске телевизије CCTV-4 је 10. августа изјавио да су нереди  "нанели смртоносни ударац имиџу Лондона".

Индијска штампа

• Лист "Фајненшел Експрес: "Политичарима у Грчкој и Шпанији неће бити довољно наслађивања док гледају Лондон данас"

          Индијски лист "Хинду" каже: "Читаво ово поглавље одражава савремено британско друштво, а слика није баш лепа", додајући да британска влада покушава да "заташка озбиљна питања која леже иза овога" као што су економска депривација, буџетска смањења у јавном сектору и полицији као и "сталне тензије између полиције и Британаца афро-карипског порекла".

          А лист "Фајненшел Експрес" је приметио "конфузију" у Британији око узрока побуне, одбацујући расно питање као главни повод и подвлачећи социјалне узроке. "Политичарима у Грчкој и Шпанији неће бити довољно наслађивања док гледају Лондон данас," каже индијски лист, поручући истовремено пљачкашима да покрадена електроника "неће побољшати ничије изгледе за посао или искоренити сламове".

          А лист "Раштрија Сахара" је окривио британску политику од 1980-их, поредећи побуну у овој земљи са нередима у Тунису и Египту. "Деценије индивидуализације, беспоштедне конкуреције, државно промовисаних себичних интереса у комбинацији са планским уништавањем синдиката... оставили су Британију на месту најмање поштоване земље у развијеном свету". Лист је такође упозорио да друштвене неједнакости "представљају упозорење Индији у сваком погледу".

Немачка штампа

 "Дубоко укорењена болест у срцу британског друштва"

• Порука британској подкласи не може бити јаснија: рођени сте у сиромаштву, остаћете сиромашни, а то се по природи ствари односи и на вашу децу и унуке

“Ханделсблат“: Нереди откривају пропадање друштва које се налази на ивици егзистенције а узрок овоме су зацементирана неједнакост, ерозија друштвених норми, велика фрустрациа и недостатак прилика за ниже класе

          НЕМАЧКИ коментатори су сагласни да нереди у Енглеској одражавају "дубоко укорењену болест у срцу британског друштва", пише немачки "Шпигел" у свој издању на енглеском језику. Лист такође доноси и преглед читаве немачке штампе.

          "Зидојче цајтунг" тако пише, издвојио је "Шпигел" да "иза светлуцаве фасаде коју Британија показује другима, постоји толико много накупљене иритације, огорчености и беса да је била потребна само једна варница да настане експлозија... Британски тинејџери са својим капуљачама су можда грађани једне функционалне демократије која је поносна што је најстарија на свету. Међутим, избори за ове младе људе не значе апсолутно ништа и они ће учинити све да промене своју личну позицију.

          Перспективе за ове младе у Лондону су туробне колико и перспективе младих људи у Каиру или у Сани (главном граду Јемена): потребна им је помоћ за незапослене, разни послићи и државна потпора, а можда и мало ситног криминала како би остали на површини. Порука британској подкласи не може бити јаснија: рођени сте у сиромаштву, остаћете сиромашни, а то се по природи ствари односи и на вашу децу и унуке. Имате више шансе да добијете на лутрији него да изађете из оквира своје класе."

          "Ни у једној другој земљи у Европи неједнакост није толико зацементирана у друштву као у Великој Британији. Данас, као и у прошлости, нечије име, породица и место рођења је од пресудног значаја за грађење каријере," пише "Зидојче цајтунг".

          А дневник "Франкфуртер алгемајне цајтунг" каже следеће: "Да, бедни услови живота су бедни, али то није изговор за безакоње. Полиција не сме предати улице бунџијама. Политичари, који су одговорни за полицију, би требали бар узети у обзир чињеницу да ли превише мекан приступ британске полиције адекватан -- или је он само позив на бруталан улични криминал".

          Ситуацију у Британији је коментарисао и "Тагесцајтунг". "Ситуација на лондонским улицама нема ништа заједничко са друштвеним протестима. Не постоје ни јасни политички циљеви нити какав покрет са вођама који би се могао назрети. И углавном жртвама сада прети социјални колапс. Небројени власници малог бизниса чија је егзистенција на граници сиромаштва,сада стоје испред рушевина док њихове муштерије купују по нешто безбеднијим шопинг центрима и супермаркетима".

          А дневник који се бави углавном економским питањима "Ханделсблат" каже да "нереди откривају фундаменталне друштвене проблеме који далеко превазилазе Лондон и Енглеску. Они су исувише дубоки да би краткорочне ванредне мере имале довољно утицаја. Пљачки није било само у жариштима нереда већ и по богатим крајевим Нотинг Хила па и међу средњом класом у Клепаму који је сада у тренду међу овом класом. Нереди откривају пропадање друштва које се налази на ивици егзистенције а узрок овоме су зацементирана неједнакост, ерозија друштвених норми, велика фрустрациа и недостатак прилика за ниже класе."

          Немачко издање "Фајненшел Тајмса", "Фајненшел Тајмс Дојчланд" критички је настројено према изјави британског премијера Дејвида Камерома који је у изгредима видео 'криминалитет, чист и прост' тумачећи ову као "поједностављивање". Лист у насиљу у Британији види "фрустрацију са британском елитом" која је себе "систематски компромитовала током последњих неколико година".

Либијско Министарство спољних послова

„Агресија против права британског народа"

• Портпарол Министарства спољних послова Либије, Халид Каим, позвао међународну заједницу да предузме мере поводом "велике агресије против права британског народа"

          ПОРТПАРОЛ Министарства спољних послова Либије, Халид Каим, изјавио је за либијску агенцију Јана 9. августа да нереди у Британији показују да су британски премијер Дејвид Камерон и његова влада изгубили легитимитет и да "морају да оду". Каим је такође позвао међународну заједницу да предузме мере поводом "велике агресије против права британског народа".

          "Генерални секретар за питања медија у Општенародном комитету за спољне односе и међународну сарадњу (либијски назив за МСП), др Халид Каим је подвукао да је као резултат снажних демонстрација којих је Британија била сведок, Камерону сада недостаје легитимности и он и његова влада морају да оду".

 

Ирански председник Махмуд АХМАДИНЕЏАД

Зашто Савет безбедност ћути? Треба изоловати Британију!

• Тренутна ситуација у Британији је тест за процену политичке ситуације у свету јер постојеће структуре нису више у стању да контролишу свет и узрок су проблема – оценио ирански лидер
• Права опозиција је народ који је подвргнут репресалијама, који се убија на улицама Лондона и чији глас нико не чује
• Има ли Британија толико много дилера дроге? Ако има, треба да им се суди и Уједињене нације треба да изграде зид око ове земље како би се дилери опколили и свет био ослобођен шверца наркотика

 

          ИРАНСКИ председник Махмуд Ахмадинеџад је у среду 10. августа осудио бруталност британске полиције коришћене против демонстраната у различитим градовима Британије, јавила је иранска агенција "Ирна" у свом сервису на енглеском језику. Он је демонстранте назвао британском "правом опозицијом".

          "Шта то треба да се деси да би Савет безбедности реаговао о осудио једну своју сталну чланицу?" упитао је ирански председник у говору који прености агенција "Ирна". Ахмадинеџад је описао тренутну ситуацију у Британији као тест за процену политичке ситуације у свету и додао: "Ово значи да ове структуре нису више у стању да контролишу свет и да су узрок проблема".

          Он је изразио наду, преноси "Ирна" да ће Лондон послушати његов савет и изјавио: "То што ми говоримо је из саућешћа. Ми хоћемо да сви живе животом вредним поштовања и желимо славу и слободу свим земљама и нацијама".

          Примећујући да би европске власти требале да доносе одлуке засноване на правди и разуму, Ахмадинеџад је критиковао Уједињене нације као и оне који тврде да бране људска права због ћутања поводом потеза Лондона и насилничког третмана енглеског народа од стране британских власти.

          "Да се само један проценат ових догађаја који су се десили на Западу догодио у земљама које се супротстављају Западу, они (западњаци) би поцепали своја грла, међутим, питање је: Зашто Савет безбедност ћути и не показује никакву реакцију?".

          "Прошле недеље," рекао је Ахмадинеџад, "један репортер 'Јуроњуза' ме је питао о условима деловања са којима се суочавају опозиционе групе и ја сам му одговорио питањем: а шта је са европском опозицијом?"

          "Права опозиција је народ који је подвргнут репресалијама, који се убија на улицама Лондона и чији глас нико не чује," додао је ирански председник. "Ми смо много пута говорили да су корени данашњих проблема у свету лоши методи управљања... Гомили људи су потребни правда, мир, срећа и сарадња... Током протеклих пар векова, ми смо имали најгори метод управљања у друштвима у свету и ови периоди су чак били гори и од ропства," изјавио је Ахмадинеџад. "Преко 100 милиона људи је побијено у ратовима током прошлог века и погрешне политике су узроковале велики јаз између друштвених класа. Данас милиони људи живе у апсолутној беди и на ивици смрти," рекао је ирански председник.

          "Насртаји британске полиције на ненаоружане људе су наприхватљиви... Коначно, они би требало да обрате пажњу на чињеницу да се свет променио и да више није могуће да поједине капиталистичке породице пљачкају, преко својих имена и титула, друге владе и нације и користе људе као своје робове... Стрпљење многих припадника британског народа је дошло до краја због економског притиска... Запад је дочекао економску кризу због својих пљачкашких метода и коришћења слабе управе и сада тражи да људи који у овоме нису имали никаквог учешћа да све то компензују".

          Критикујући британску владу што демонстранте назива "силеџијама" и "дилерима дроге", Ахмадинеџад питао: "Има ли Британија толико много дилера дроге? Ако има, треба да им се суди и Уједињене нације треба да изграде зид око ове земље како би се дилери опколили и свет био ослобођен шверца наркотика".

          "Боље би било," наставио је Ахмадинеџад, да они (британске власти) не оптужују сопствени народ већ да се призову памети, да стану уз народ и реформишу своје погледе и своју управу и, уместо што се мешају у туђе послове као што то раде у Авганистану и Ираку или што шаљу трупе у Либију, да се побрину за сопствени народ... Нека амерички и европски политичари, уместо што се мешају у послове других земаља, потроше извесну суму свог нагомиланог богатства на народ своје сопствене земље и врате то богатство назад народу како би му пружили шансу да ухвати мало ваздуха и да живи... Али, нека знају да се народ пробудио и да је прошло време кад су четири човека у Лондону могла да колонизују свет слањем трупа и да је дошао крај ери у којој су могли да одвраћају пажњу свог народа од главних проблема путем обмане и лажи".

 

Ајатолах предвидео нереде

Устанци узроковани буђењем Европе

• Европске нације ће устати против политичара и владара који су се у потпуности предали Сједињеним Америчким Државам

 

          УСТАНЦИ у Европи  резултат су растућег буђења европских народа поводом питања дискриминације и нихилизма, изјавио је посланик иранског парламента, Носеин Неџабат, у интервјуу за новинску агенцију "Фарс" у среду 10. августа. Неџабат је рекао да су "раширена дискриминација и нихилизам дали су европским нацијама подстрек за буђење и суочавање са стварношћу.

          "Наметање распрострањене дискриминације уперене против слабијих класа у друштву одлика је апиталистичког система," додао је он.

          Пре овога, подсетила је иранска новнска агенција, врховни вођа исламске револуције, Сејед Али Хаменеи је подвукао да ће европски континент ускоро искусити народне устанке и револуције које тренутно дрмају Блиски исток и Северну Африку.

          У обраћању учитељима и универзитетским професорима у Техерану током маја месеца, Ајатолах Хаменеи је изјавио да ће "ово буђење (у Африци и на Блиском истоку) свакако напредовати у само срце Европе и европске нације ће устати против политичара и владара који су се у потпуности предали Сједињеним Америчким Државама и ционистичким културним и економским политикама,"изјавио је он.

Руски аналитичар Андреј МАКАРКИН

Све личи на пожар у Француској!

          НЕРЕДИ у Лондону и другим британским градовима могу довести до масовних протеста емиграната широм Европе што ће, последично, изазвати значајан пораст ултрадесничарских снага, верују руски политички аналитичари.

          У тексту који је објавила руска агенција "Интерфакс" 9. августа, интервјуисан је Алексеј Макаркин, први потпредседник Центра за политичке технологије. "Нема сумње да оно што се дешава у Лондону веома личи на ситуацију која се догодила у Француској пре неколико година. Постоји велика вероватноћа да ће се масовни протести имиграната организовати широм Европе. Заузврат, ово ће довести до значајног пораста утицаја ултрадесничарских снага унутар Европске уније," изјавио је он. Међутим, он је додао да не верује да ће масовни потези имиграната довести до хаоса у Европи.

          "Неће бити никаквих револуција. Највероватније је да ће имигранти бити у једном стању инерције након таквих потеза. Према томе, различити сценарији за реализацију пројекта тзв. Евроислама унутар ЕУ како се то описује у неким популарним белетристичким делима, неће бити на дневном реду чак и на дужи рок," изјавио је Макаркин.

          Према мишљењу Макаркина, догађаје у Британији не би требало повезивати са тзв. "исламским фактором". "То не би било коректно. Човек чија је смрт послужила као претекст за сукобе и пљачкање није био муслиман," изјавио је руски аналитичар.

          Са друге стране, вероватан је пораст ултра-деснице мада није вероватно да ће он довести до њиховог преузимања власти.

 

Три упозорења туристима

          ИРАНСКО Министарство спољних послова је издало саопштење за јавност у коме се ирански држављани - који намеравају да посете Британију саветују да избегавају ову земљу и да се у случају ванредне ситуације не појављују у опасним зонама, пренела је агенција "Ирна".

          У саопштењу се такође апелује на иранске држављане са пребивалиштем у Британији да остану на безбедним местима и избегавају зоне где се одвијају нереди.

          Дан пре овога, и Министарство спољних послова у Тајпеју је апеловало на своје грађане да не посећују области Лондона који су погођени немирима, јавила је тајванска Централна новинска агенција.

          Са друге стране, Министарство вањских послова Републике Хрватске је издало саопштење у коме се каже да "нема опасности по хрватске држављане" и да они могу слободно путовати у Британију, пренела је "Хина".