Британија може изаћи испод јурисдикције суда у Стразбуру

КАМЕРОН ОГОРЧЕН ЗБОГ НАCТУПАЊА ПРАВА УБИЦА ОСУЂЕНИХ НА ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР НА ОСЛОБАЂАЊЕ

Европски суд за људска права

• Европски суд за људска права стао на страну тројице злочинаца који издржавају казне доживотног затвора. Један од њих је већ 28 година у затвору због убиства родитеља који су га усвојили, своје сестре и њених двоје шестогодишње деце близанаца. Други је лишио живота жену са којом је ушао у брак док је био на издржавању казне због раније извршеног убиства. Трећи је серијски убица
• Британски министар правде Крис Крејлинг изјавио да ће „народу Британије бити тешко да схвати позитивну одлуку суда у односу на тужбе убица“. Премијер Дејвид Камерон отишао још даље и припретио да ће „размислити о изласку његове земље из надлежности ЕСЉП ако Конзервативна партија победи на парламентарним изборима 2015.“

         ГЛАВНО веће Европског суда за људска права (ЕСЉП) донело је одлуку да се „сматра нехуманом норма која је на снази у Британији, а којом се лишавају права на ослобађање осуђени на доживотни затвор због окрутних и изопачених убистава“. Одлуку је подржало 16 судија, а само један је био против.

         Суд у Стразбуру донео је пресуду по тужби тројице злочинаца који издржавају казне доживотног затвора. Један од њих је већ 28 година у затвору због убиства родитеља који су га усвојили, своје сестре и њених двоје шестогодишње деце близанаца. Други је лишио живота жену са којом је ушао у брак док је био на издржавању казне због раније извршеног убиства. Трећи је серијски убица.

         Одбијање Британије да преиспита пресуде за 49 особа, које издржавају казну у британским затворима због сличних сурових убистава, ЕСЉП је назвао нехуманим и нарушавањем права затвореника. Европске судије сматрају да је „потребно једном у 25 година преиспитати предмете доживотно осуђених и да их по могућности треба ослобађати“.

         Одлука суда у Стразбуру изазвала је у Британији буру негодовања. Министар правде Крис Крејлинг изјавио је да ће „народу Британије бити тешко да схвати позитивну одлуку суда у односу на тужбе убица“. Премијер Дејвид Камерон отишао је још даље и припретио да ће „размислити о изласку његове земље из надлежности ЕСЉП ако Конзервативна партија победи на парламентарним изборима 2015.“.

         По мишљењу експерата, таква реакција Британије потврђује да је постојећем систему ЕСЉП, који је стваран у сасвим другачијој историјској епохи, потребна даља модернизација.

         - Сасвим је могуће да ће та одлука постати повод да се и у националним парламентима и судовима и на нивоу институција Савета Европе иницирају дискусије о томе како треба тумачити, односно примењивати у садашњој историјској реалности одредбе европске Конвенције о заштити људских права, која је потписана још 1950. - рекао је московском листу „Известија“ Максим Токарев, саветник Опуномоћеног представника РФ при ЕСЉП. - Одлуке суда у Стразбуру засноване на тој конвенцији све чешће су у супротности са важећим нормама националног права водећих земаља Савета Европе, као и са одредбама устава тих земаља.  Мислим да ће се већ ове јесени у парламенту Савета Европе отворити дискусија на ту тему.

         По његовом мишљењу за Русију, као највећу земљу - чланицу Савета Европе, данас је такође веома важан и актуелан проблем испуњавања норми општеевропског права усклађених са поштовањем норми Устава и обезбеђивањем националног суверенитета. У погледу Велике Британије Токарев сматра да је теза о могућности изласка из правног оквира ЕСЉП, коју је дефинисао британски премијер, компонента предизборне политике, а неке конкретне мере Лондона могуће су тек после 2015. 

         Јурисдикција ЕСЉП односи се на све државе - чланице Савета Европе које су ратификовале европску Конвенцију о људским правима. Овде се разматрају питања која се тичу примене конвенције: тужбе појединих лица и међудржавни предмети. У случају да Британија одлучи да изађе из система ЕСЉП мораће да објави отказивање од конвенције и напусти Савет Европе.

         - Са становишта права, то је уобичајена пракса и свака земља може то да учини једнострано - рекла је за „Известија“ Тамара Моршчакова, бивши заменик председника Уставног Суда.

         Тумачећи резолуцију ЕСЉП, она је истакла да обавезујући карактер има само одлука по предмету конкретног лица или групе лица, а даље суд може само да препоручи држави да спроведе низ мера са циљем да се кршења више не понављају.

         Она је такође рекла да законодавац није обавезан да извршава те препоруке, али њихово непоштовање повлачи за собом појављивање сличних жалби.

         У складу са нормама међународног права после доношења одлуке ЕСЉП Британија нема право да поднесе жалбу. Она је обавезна да у року од шест месеци одговори суду преко Министарства правде. Међутим, у британским политичким круговима већ одавно се разматра питање о изласку Британије из европских институција. Раније је Камерон више пута изјављивао да ће, ако његова партија победи на парламентарним изборима 2015., после 2017. покренути спровођење референдума о могућем изласку из Европске уније.

         Превела Ксенија Трајковић