И Немачка би да знатно повећа број камера за надзор у својим градовима
ОПОЗИЦИЈА СЕ ПРОТИВИ БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА ПО ЦЕНУ
УПАДА У ПРИВАТНИ ЖИВОТ ЛОЈАЛНИХ ГРАЂАНА
- Шеф полиције Ханс Петер Фридрих тражи да се број камера хитно повећа за - 75 одсто
- Лева опозиција га оптужује да од Немачке прави „полицијску државу“
- Немачка има базу података о исламским терористима и екстремистима са 17 хиљада имена, али 80 одсто тих људи живи ван Немачке
МИНИСТАР унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих затражио је да се хитно повећа броја камера за видео надзор на друштвеним местима. Чак за 75 одсто.
Образлажући своју иницијативу, указао је да је брзо откривање терористичког напада у Бостону било могуће управо захваљујући примени такве технике.
Међутим, министров предлог оштро је критиковала немачка опозиција која сматра да то може бити мешање у приватни живот и кршење личних слобода грађана.
„Ми не можемо бити задовољни што се Немачка претвара у полицијску државу. Уместо да се фокусира на реалне претње, власт појачава контролу према лојалним грађанима“ - рекао је представник савета старешина Леве партије Немачке и бивши премијер Немачке Демократске Републике (Источне Немачке) Ханс Модров.
Према мишљењу овог политичара, органи унутрашњих послова треба да се сконцентришу на јачање борбе против конкретних криминалних група, на пример, националиста. Повећање броја видео-камера само ће створити додатне тешкоће лојалним грађанима Немачке који неће моћи да спрече упад у свој приватни живот. Зато ће се успех делатности специјалних служби одређивати не обимом професионално обављеног послом, већ другим показатељима - „провером великог броја људи који су се у кадру нашли заједно са осумњиченима“.
Председник Међународне контратериристичке тренинг асоцијације Јосиф Линдер, уверен је да је повећање броја видео камера исправна и правовремена одлука Берлина.
Проширење видео-контроле неодвојив је део борбе против тероризма у градовима, где се углавном и дешавају терористички напади. То помаже да се на конкретним местима прати окупљање великог броја људи који могу бити умешани у припрему злочина.
Према мишљењу Линдера, ефикасно коришћење видео камера захтева повећање и озбиљну обуку додатног броја оперативних сарадника за мониторинг.
„Видео камере нису панацеја, а ниједан апарат не може да замени човека“ - сматра Линдер.
Видео камера ресторана McDonalds 2012. године фиксирала је непознато лице које је оставило на перону железничке станице у Бону торбу са бомбом ручне израде. Међутим, још увек органи унутрашњих послова нису успели да га нађу. Полиција чак није могла тачно да утврди који је оперативац био на послу у том моменту и ко је одговоран за откривање сумњивих лица.
Тачку на дисксију о видео-камерама може ставити наредба Федералног уставног суда Немачке од 24. априла која ће до краја 2014. године изазвати низ промена у функционисању посебне антитерористичке базе података у која се уносе имена сумњивих исламиста.
Суд је затражио да се смањи број лица која имају приступ таквим подацима и се одреди јасна разлика између потенцијалних преступника за које постоји компромитујући материјал, с једне стране, и лица која су повезана са њима и која су на тим списковима, са друге стране.
Тај немачки суд верује да ће на тај начин поново успоставити баланс између мера безбедности и очувања демократских слобода гарантованих уставом.
Савезна Република Немачка је од 2007. године направила базу података са именима осумњичених исламиста што је била реакција на терористички напад у Америци 11. септембра.
У ову базу података су се уносила имена и фотографије грађана и странаца који су посећивали Немачку, бројеви њихових телефона, све до адреса омиљених веб-сајтова и места која су најчешће посећивали.
Од њих 17 хиљада, који су се нашли на списку, 80 одсто живи ван Немачке. Највеће спорове су изазвала лица која су се тамо затекла јер су имала „лоше“ везе.
Приступ овој бази података остваривало је 38 различитих служби, чаки она која се бавила земљишно-имовинским кривичним процесима.
Горан Шимпрага
