ЈАН ПОЈМАНС: Влада Белгије и влада Фландрије су на истом нивоу!

ПРЕДСЕДНИК ПАРЛАМЕНТА ФЛАНДРИЈЕ УПОРЕДИО БЕЛГИЈУ И БИХ

И СВОЈУ ПОКРАЈИНУ СА РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ

Јан Појманс

• У Белгији не смете говорити о „нижим нивоима“! То је веома важно. Зато што су Парламент и Влада Белгије на истом нивоу као Парламент и Влада Фландрије. То је јединствено у свету. И то је велика разлика. У Белгији не постоје ниже и више надлежности. Не постоје ни заједничке надлежности 
• У Немачкој, ако федерална влада усвоји закон, покрајине га морају спровести. У Белгији је другачије, јер су надлежности увек ексклузивне - или су регионалне или су федералне. Не могу надлежности бити и једних и других, већ само једних или других
• Ми правимо споразуме између Фландрије и Холандије. Федерална влада с тим нема ништа. У Белгији је генерални принцип да, ако си надлежан за нешто унутар Белгије, надлежан си за то и ван ње. Али „проблем“ је Европа, јер ЕУ не препознаје регионе. Тако да, ако вам за пројекат треба субвенција ЕУ, треба вам Белгија

        ТЕОРЕТСКИ, могуће је да се Фландрија одвоји од Белгије, али ако региони имају више надлежности, онда можемо много тога урадити и без тога, рекао је у интервјуу „Независним новинама“ Јан Појманс, председник Парламента белгијске покрајине Фландрије. 

       „Моја визија је да у Белгији све више и више надлежности дајемо ентитетима, регионима, као што је код вас у Републици Српској. Ви имате надлежности над здравством, полицијом... Код нас су те ствари мало другачије“, каже он.

       НН: Више од 80 одсто Срба жели отцепљење од БиХ. Више од 80 одсто Бошњака жели укидање РС. Више од 80 одсто Хрвата жели трећи ентитет. Може ли нам белгијско искуство икако бити од помоћи?

       ПОЈМАНС: (Смех) Не! Читао сам много о вашој земљи, ентитетима и тако даље. Морате политичке свађе склонити у страну и сагледати економске интересе обичних људи. Европски воз је кренуо. Хрватска приступа ЕУ 1. јула, а Хрватска је за БиХ важан трговински партнер. Политичари би требало да се побрину да БиХ ухвати прикључак на европски воз. Иначе, ваш простор ће остати по страни.

       НН: Али емоције су у БиХ веома јаке...

       ПОЈМАНС: И у Белгији такође! Али мора доћи тај тренутак када ћете рећи да је време да емоције ставите по страни и сагледате политичке интересе. Ако емоције повежете са вашим стварним потребама, онда ћете рећи, у реду, сад можемо да разговарамо једни са другима и наћи ћете компромис.

       НН: У Вашем говору у Народној скупштини РС Валонце сте назвали „партнерима“ и „суседима“. Кад бисмо ми у РС то рекли за ФБиХ, оптужили би нас за сецесионизам!

       ПОЈМАНС: Али како? Па они јесу суседи РС, зар не? Постоји БиХ, два ентитета и они су суседи један другом, или... Исто као што је Хрватска сусед...

       НН: Али то неком имплицира међународне односе...

       ПОЈМАНС: Ја увек говорим да мора постојати добро разумевање међу суседима. Важније је имати доброг суседа него одличног пријатеља који живи хиљадама километара далеко. У белгијском контексту, ми желимо што више надлежности за регионе, али на начин да разговарамо и да се договарамо. То је логика федералног система. Ако неко смисли неки бољи систем, ми ћемо рећи - у реду. Али засад, то је систем који најбоље функционише. Ми смо до сада имали пет реформи система. Сада почињемо шесту.

       НН: Знате ли да је на Балкану гледиште да, ако желиш више надлежности за ниже нивое власти, аутоматски те сматрају да си против државе?

       ПОЈМАНС: У Белгији не смете говорити о „нижим нивоима“! То је веома важно. Зато што су Парламент и Влада Белгије на истом нивоу као Парламент и Влада Фландрије. То је јединствено у свету. И то је велика разлика. У Белгији не постоје ниже и више надлежности. Не постоје ни заједничке надлежности. На пример, тренутно ми у Фландрији желимо промене у секундарном образовању и ми ћемо то спровести, иако Валонци свој систем не желе мењати.

       НН: Слично је и код нас, образовање је на ентитетском нивоу. Али, на пример, може ли белгијски парламент поништити одлуку фламанског парламента?

       ПОЈМАНС: Не. Ви вероватно имате на уму немачки модел. Тамо постоје заједничке надлежности покрајина и федералне владе. У Немачкој, ако федерална влада усвоји закон, покрајине га морају спровести. У Белгији је другачије, јер су надлежности увек ексклузивне - или су регионалне или су федералне. Не могу надлежности бити и једних и других, већ само једних или других. Рецимо, образовање је у надлежности региона, тако да федерална влада ни не може донети било какав закон у вези са образовањем.

       НН: А пољопривреда? У БиХ се често говори да нам је за ЕУ потребно министарство пољопривреде на државном нивоу...

       ПОЈМАНС: Пољопривреда је регионална надлежност. Али, имамо један изузетак, а то је веза са ЕУ. Имамо федералног министра, али његова једина надлежност су послови са Европом. Он иде на седнице Савета ЕУ министара пољопривреде и тамо излаже ставове које су усагласила два регионална министра. Морају се обојица сложити, он не може прегласати било кога. Многе ствари смо решили споразумно. Рецимо, порез на аутомобил је регионална надлежност. Ако Фландрија жели променити систем, мора разговарати са федералном владом и Валонијом. Исто је и са инфраструктуром...

       НН: Инфраструктура, одлично питање. Ако ми овде правимо мост који, рецимо, РС повезује са Хрватском, треба нам сагласност БиХ министарства…

       ПОЈМАНС: Код нас је другачије. Ми имамо пројекат продубљавања луке у Антверпену. То је наша ствар. Ми правимо споразуме између Фландрије и Холандије. Федерална влада с тим нема ништа. У Белгији је генерални принцип да, ако си надлежан за нешто унутар Белгије, надлежан си за то и ван ње. Али „проблем“ је Европа, јер ЕУ не препознаје регионе. Тако да, ако вам за пројекат треба субвенција ЕУ, треба вам Белгија. Онда морате направити компромис између региона и федералне владе. И онда идете према ЕУ, зато што ни Фландрија ни Валонија нису чланице ЕУ, него Белгија.

       НН: А каква је ситуација са спољним пословима? Чија је то надлежност? Може ли Фландрија наступати међународно?

       ПОЈМАНС: За све послове што је наша надлежност, ми наступамо међународно, без федералне владе. Али разговарамо и са федералном...

       НН: Значи, постоји механизам координације?

       ПОЈМАНС: Знате, наш федерални министар спољних послова је... - сада морам пазити шта ћу рећи - ...он је мало специфичан и ту постоје одређене напетости. Али, то је врло занимљив феномен. Јер кроз те напетости региони преговарају с њим, покушавају изборе што више од оног што желе. Може се рећи да они каткад наступају „против“ федералног нивоа.

       НН: Ево једно „клизаво“ питање: Ако бисте се желели да се отцепите од Белгије, да ли бисте то легално могли да урадите?

       ПОЈМАНС: Уставно гледано, једини устав који ја знам у којем је то прецизно дефинисано је Лисабонски уговор о изласку земље из чланства ЕУ...

       НН: Конкретно, да ли би Фландрија могла да буде независна земља, ако би то желела?

       ПОЈМАНС: Знате шта, све је могуће. Али рећи ћу вам нешто друго. Недавно смо у парламенту имали амбасадора Словачке. Он нам је рекао да је Словачка економски тигар регије. А, каже, раније у Чехословачкој били су запостављени. Сада имају ствари у својим рукама, сами управљају како желе. У Белгији су ствари мало сложеније. Трансфери између Фландрије и Валоније износе шест до седам милијарди, сваке године. То је велика разлика. Ја имам 62 године и моја визија је да у Белгији све више и више надлежности дајемо ентитетима, регионима, као што је код вас у РС. Ви имате надлежности над здравством, полицијом... Код нас су те ствари мало другачије. Региони увек траже што више надлежности. И то је одговор на ваше питање. Ако имамо много надлежности, можемо много урадити. И сви су задовољнији.