Против пакта Медведа и Змаја - САД и NATO ни арханђел Михаил неће помоћи

ПЕКИНГ И МОСКВА МОРАЈУ СПРЕЧИТИ АМЕРИКАНЦЕ ДА НУКЛЕАРНИМ УДАРОМ СПАСУ ДОЛАР И СВОЈУ ХЕГЕМОНИЈУ

• Русија и Кина схватају да је и само њихово постојање у опасности због амбиција Вашингтона да и даље господари светом
• Larchmonter је објавио да су руска и кинеска влада - да би осујетиле планове Вашингтона срачунате на изолацију те две државе, одлучиле да унифицирају своје економије и да уједине војну команду. Од сада ће Русија и Кина заједно деловати на економском и војном фронту 
• Јединство Медведа и Змаја претвара сан поремећених неоконзервативаца о „Америчком столећу“ у опасно трабуњање. Larchmonter процењује да ће „САД-у и NATO-у бити потребан арханђел Михаил да би однели победу над Русијом и Кином, а по свему судећи арханђел Михаил се придружио Медведу и његовој православној култури“
• Не постоји никакво потенцијално у блиској будућности оружје, стратегија, тактика да би се нанела штета једној од ових економија у успону сада, када су постале „базни пар“ (као пар нуклеотида)
• Ако уображени неоконзерватори схвате да је управо њихова политика хегемоније створила непријатеља, кога Вашингтон не може да победи, они ће инсистирати на превентивном нуклеарном удару, пре него што уједињена руско-кинеска команда буде потпуно спремна за функционисање
• Да би се спречио изненадан напад, Русија и Кина морају да буду у стању потпуне нуклеарне спремности    
• С обзиром да је западна економија - кула од карата, Русија и Кина могле би да сруше западну економију пре него што неоконзерватори увуку свет у рат
• Русија и Кина имају моралну обавезу пред светом да спрече нуклеарни рат, који су замислили неоконзервативци, адекватним одговором на економски рат Вашингтона. Русија и Кина имају све карте у рукама, а не Вашингтон    

Пише: Пол КРЕЈГ РОБЕРТС, бивши заменик министра финансија САД и бивши уредник „Волстрит Џорнал“

         

        ВАШИНГТОН је узрок сукоба, који је већ неко време назревао.

        Русија је била сувише слаба да нешто уради, у време када је Клинтонов режим померио NATO према руским границама и незаконито напао Југославију, разбивши земљу на мале, лако контролисане делове.    

        Русија је такође била исувише слаба да било шта уради када се режим Џорџа В. Буша повукао из Споразума о ПРО и почео да размешта базе противракетне одбране поред руских граница. Вашингтон је лагао Москву да је циљ база ПРО - заштита Европе од непостојећих иранских нуклеарних интерконтиненталних балистичких пројектила. Међутим, Москва је схватила да је стварни циљ база ПРО слабљење руских средстава нуклеарног одвраћања, на тај начин повећавајући способност Вашингтона да присили Русију на споразуме, који подривају руски суверенитет.     

        До лета 2008. руска моћ је била обновљена. По наредби Вашингтона, грузијска војска, коју су обучавали Американци и Израелци, напала је отцепљену републику Јужну Осетију рано ујутру 8. августа, убијајући руске мировњаке и цивилно становништво. Део руске војске је одмах реаговао, и кроз неколико сати грузијска војска, коју су обучили и опремили Американци, била је разбијена и претрпела је пораз.  

        Грузија се поново нашла у рукама Русије, у чијем саставу је ова провинција била у току 19. и 20. века. Путин је требало да обеси Сакашвилија, америчку марионету, постављену на место председника Грузије након „револуције ружа“ коју је изазвао Вашингтон, и да поново укључи Грузију у Руску Федерацију. Уместо тога, начинивши стратешку грешку, Русија је повукла војску, оставивши у Грузији марионетски вашингтонски режим, који ће и у будућности правити Русији проблеме.    

        Вашингтон енергично ради на уласку Грузије у NATO, на тај начин повећавајући број америчких војних база на граници Русије. Међутим, Русија је 2008. сматрала да Европа мање зависи од Вашингтона, него што је то било реално, и ослањала се на добре односе са Европом, да не би дозволила америчке базе у Грузији.   

        Данас руска влада више нема илузије поводом тога да ли је Европа способна да спроводи независну спољну политику.  

        Руски председник Владимир Путин јавно је оценио да је Русија схватила колико је дипломатија са Европом бесмислена, зато што европски политичари представљају интересе Вашингтона, а не Европе. Министар спољних послова Сергеј Лавров је недавно признао да статус Европе као „поробљеног народа“ даје Русији до знања да њени гестови добре воље неће дати дипломатске резултате.   

        Пошто се Москва ослободила заблуде да дипломатија са Западом може донети мирно решавање проблема, на сцену је ступила реалност поткрепљена демонизацијом Владимира Путина од стране Вашингтона и његових вазалних држава. Хилари Клинтон је назвала Путина новим Хитлером.

        У време када САД усисавају бивше саставне делове Руске и Совјетске империје у своју сопствену империју и бомбардују седам држава, Вашингтон тврди да се Путин у војном смислу понаша агресивно и да намерава да обнови Совјетску империју.  

        Вашингтон наоружава неонацистички режим који је Обама успоставио у Украјини, уз лажне тврдње да Путин врши инвазију и припаја украјинске провинције. Ову безочну лаж стално понављају западне ПРЕСтитутке.

        Ни Хитлер није имао тако послушне медије као што то има Вашингтон.   

        Вашингтон блокира сваки дипломатски напор Русије и то не води нигде. Сада је реалност натерала Русију да обнови своју ратну доктрину. У новој доктрини, усвојеној 26. децембра, говори се о томе, да САД и NATO представљају озбиљну војну претњу и самом постојању Русије као суверене државе.   

        У руском документу се спомињу војна доктрина Вашингтона о превентивном нуклеарном нападу, размештање система ПРО, нагомилавање снага NATO и намера размештања оружја у свемиру, као јасан знак да се Вашингтон спрема за напад на Русију.  

        Вашингтон такође води економски и политички рат против Русије, покушавајући да дестабилизује њену економију, користећи економске санкције и нападе на рубљу.

        У руском документу се признаје да се Русија суочава са западним претњама сменом режима, које се постижу помоћу „активности усмерених на насилну смену руског уставног поретка, дестабилизацију политичких и социјалних прилика и дезорганизацију рада владиних органа, битних цивилних и војних објеката и информационе инфраструктуре Русије“.  

        Невладине организације које се финансирају из иностранства и руски медији у власништву странаца су алат у рукама Вашингтона за дестабилизацију Русије.       

        Несмотрена агресивна политика Вашингтона према Русији покренула је трку у нуклеарном наоружању. Русија разрађује два нова система интерконтиненталних балистичких пројектила и 2016. године инсталираће борбени комплекс, предвиђен за неутралисање америчког система за противракетну одбрану.    

        Једном речи, злонамерни милитаристи, који владају у Вашингтону, скренули су свет на стазу нуклеарног Армагедона.   

        И руска и кинеска влада схватају да се њихово постојање налази под претњом због амбиција Вашингтона да господари светом.

        Larchmonter саопштава да су руска и кинеска влада, како би осујетиле планове Вашингтона везане за изолацију те две државе, одлучиле да унифицирају своје економије и да уједине војну команду. Од сада ће Русија и Кина заједно деловати на економском и војном фронту.   

        Јединство Медведа и Змаја претвара сан поремећених неоконзервативаца о „Америчком столећу“ у опасно трабуњање. Према речима Larchmonter „САД-у и NATO-у биће потребан арханђел Михаил да би однели победу над Русијом и Кином, а по свему судећи арханђел Михаил се придружио Медведу и његовој православној култури“.  

        Не постоји никакво потенцијално у блиској будућности оружје, стратегија, тактика да би се нанела штета једној од ових економија у успону сада, када су они „базни пар“ (као пар нуклеотида).  

        Larchmonter види наду у новој геополитици, насталој уједињавањем Русије и Кине.

        Не спорим, али ако уображени неоконзервативци схвате да је управо њихова политика хегемоније створила непријатеља којег Вашингтон не може да победи, они ће инсистирати на превентивном нуклеарном удару, пре него што уједињена руско-кинеска команда буде потпуно спремна за рад. Да би се спречио изненадан напад, Русија и Кина морају да буду у стању потпуне нуклеарне спремности.    

        Економија САД, која се фактички цела оријентише на Запад, од Јапана до Европе - није ништа друго до кула од карата. Откад је пре неколико година започео економски пад, читава економска политика Запада била је преусмерена на подршку неколико супер-великих банака, државног дуга и америчког долара. Резултат су погоршане могућности западних економија и могућности становништва.  

        Финансијска тржишта се заснивају на манипулацијама, а не на фундаменталним чиниоцима. То манипулисање је нереалистично. Пошто задужености доживљавају експлозиван раст, реална негативна каматна стопа губи сваки смисао. Свему треба додати стагнирајуће или опадајуће реалне приходе потрошача, реалне потрошачке кредите и реалну трговину на мало, зато берза представља спекулативни мехур.      

        У ситуацији када Русија, Кина и друге земље одустају од коришћења долара приликом међународних плаћања, а Русија разрађује алтернативну SWIFT финансијску мрежу, земље-чланице БРИКС формирају алтернативе ММФ-у и Светској банци, а други делови света разрађују своје сопствене системе кредитних картица и Интернета,  амерички долар заједно са јапанском и европском валутама, које се штампају ради подршке курсу долара, могу да се суоче са значајним падом свог девизног курса, што би довело до ремећења функционисања западног света зависног од увоза.   

        По мом мишљењу, Русима и Кинезима било је потребно много више времена да схвате које зло влада у Вашингтону. Зато обе земље ризикују да задобију нуклеарни ударац, док још није у потпуности спремна њихова уједињена одбрана.

        С обзиром да је западна економија - кула од карата, Русија и Кина могле би да сруше западну економију пре него што неоконзервативци увуку свет у рат.   

        Пошто је агресија Вашингтона према двема државама очигледна, Русија и Кина имају пуно право да предузму следеће одбрамбене мере.  

        САД и ЕУ воде економски рат против Русије. Стога би Русија могла да изјави да ју је Запад, подривајући руску економију, лишио могућности да враћа кредите европским банкама.   

        Ако то не сруши лоше капитализоване банке ЕУ, Русија може да објави - пошто руска војна доктрина званично сматра земље-чланице NATO-а за непријатеље руске државе - да неће више подржавати агресију NATO-а према Русији продајом природног гаса земљама-чланицама NATO-а. Ако заустављање већег дела европске индустрије, рапидно растући ниво незапослености и банкротства банака не доведу до распуштања NATO-а и нестанка претњи - у том случају на сцену ступају Кинези.   

        Кинези располажу великим финансијским активама у доларима. Налик на агенте Система федералних резерви САД, који помоћу операција са драгоценим металима масовно игра на смањење цене злата на тржиштима фјучерса у периоду ниске активности, да би се смањила цена злата, Кина би могла да за неколико минута „избаци“ на тржиште вредносне папире САД, у суми једнаке Квантитативним олакшицама.

        Ако Систем федералних резерви брзо штампа доларе, за које се могу купити велике количине обвезница, да се финансијска кула од карата не би срушила, Кинези могу да ставе у оптицај доларе, које добијају за обвезнице на девизном тржишту. Јер, иако Систем федералних резерви може да штампа доларе, за које се могу купити вредносни папири, он не може да штампа стране валуте, за које се могу купити долари.  

        Долар ће да се сруши, а са њима и власт Хегемона. Рат ће се завршити без и једног испаљеног пројектила.  

        По мом мишљењу, Русија и Кина имају моралну обавезу пред светом да спрече нуклеарни рат, који су замислили амерички неоконзервативци - адекватним одговором на економски рат Вашингтона.

        Русија и Кина имају све карте у рукама, а не Вашингтон.    

        Русија и Кина не треба никог да упозоравају. Оне једноставно треба да делују. Уместо поступних корака, Русија и Кина би могле да истовремено примене контрамере.  

        У ситуацији када четири америчке банке поседују вредносне папире на суму која неколико пута превазилази светски БДП, финансијска пукотина била би упоредива са нуклеарном експлозијом. Са САД и Европом било би завршено, а свет би био спашен.    

        Larchmonter, вероватно, има право. Година 2015. може да буде веома добра година, али ће за то бити потребни економски кораци Москве и Пекинга.   

        Тренутни планови Путина, изгледа, састоје се у окретању од Запада, игнорисању провокација и уједињавању руских стратешких интереса са интересима Азије.  

        То је хумани и разуман план, међутим, Путин њиме оставља Запад у стању безбрижности јер не мора брине о својим економским слабим тачкама.

        Безбрижан Запад и даље представља озбиљну опасност не само за Русију и Кину, већ и за Американце и читав свет.

        Превод Марија Петрова