Уништили сте фудбал - спаса му можда нема

ПАРАДОКС ЈЕ ДА У „ФУДБАЛСКОЈ ЗЕМЉИ“ КАО ШТО ЈЕ СРБИЈА НИКО ВИШЕ НЕ ВОЛИ ДА ГЛЕДА ФУДБАЛ

Пише: Жикица Бабовић

        Када би се само једном осврнули иза себе сви који воде српски фудбал, у клубовима и савезима, схватили би брзо да траг који остављају не мирише на љубичице.

        Нити да њихов пут води у друштво у којем ће бити иоле пристојног лоптања.

        Упркос бесомучном упињању и бусању у груди како ће 2017. или било која друга година да буде „прекретница“, то се просто неће догодити јер догађаји који се немилице смењују демантују их из дана у дан.

        То што се они између себе добро истапшу по раменима, почасте између два залогаја на коктелима титулама војвода и сердара, то никако не значи да ће људи више гледати фудбал. И што је најгоре то нема ко да им каже. Парадокс је да у „фудбалској земљи“ као што је Србија нико више не воли да гледа фудбал.

        Догађаји из сезоне 2016/17. најбоље објашњавају зашто је тако.

ПОЧЕЛО ЈЕ ЈЕДНИМ ШАМАРОМ

        Још једну „блиставу“ сезону у српском фудбалу (не мислимо, дакле, само на надметање у такмичењу ироничног имена - Суперлига, п.а.) отворила је шокантна вест, коју је било непријатно и прочитати, а камоли доживети. Извесни Драган Чапеља, функционер Женског фудбалског клуба Војводине, ошамарио је 18-годишњу играчицу Црвене звезде Невену Миладиновић само зато што је са другарицама славила победу у Новом Саду (?!). Тај човек радио је, иначе, пре тога и у мушком клубу.

        Није прошло много а фудбалска рашомонијада настављена је изборима у Фудбалском клубу Партизан, вероватно једним од најсрамнијих у историји. Изречене увреде, претње, оптужбе, сигурно су „допринеле“ и бољим резултатима клуба, али и већем интересовању навијача за фудбал у Хумској.

НАМЕШТАЉКЕ

        И то не да није био крај, већ је, испоставило се, то заправо био само почетак, сегмент циркуске представе зване - српски фудбал. Захваљујући УЕФА и њеним сарадницима који прате рад кладионица, обавештени смо да су се намештале утакмице у Првој лиги Србије. Упс, намештале?!. Откуд сад то, када је омиљена фраза у српском фудбалу: „Никад регуларније првенство!“. Било како било, Дисциплинска комисија Фудбалског савеза Србије је утврдила неправилности на утакмицама БСК - ЧСК и Бежанија - Мачва и све клубове казнила одузимањем три бода и новчаном казном од по 200.000 динара. На удару су били и Оџаци и Будућност из Добановаца. Потом се испоставило да и у Суперлиги „можда није баш све регуларно“, али о томе ћемо другом приликом. Када нам УЕФА буде послала извештај шта се ради у нашој кући.

ТУ НИ ВУЧИЋ НЕ БИ ПОМОГАО

        „Решење“ за спас фудбал покушао је да понуди Ненад Лалатовић док је седео на клупи Војводине, али изгледа да га фудбалски радници у Србији нису најбоље разумели.

        „Није лако радити у великим системима, па тешко је водити и ову државу, погледајте како Вучић води државу на један феноменалан начин. Са нама Србима је тешко радити, а он је поштен и честит човек и то одлично ради. Њега јако поштујем и не бих да причам о њему, али га волим јако. Дабогда владао Србијом још педесет година, ја му то желим из свег срца, па ако он може да води Србију ваљда ми можемо и овај наш фудбал на добар начин“, рекао је тадашњи тренер Војводине.

        Упркос његовом апелу, у српском фудбалу не да се ништа није поменило, него је постало још горе.

ПЛАТУ НЕ ПРИМА 68 ОДСТО ИГРАЧА

        Сазнали смо у међувремену од Међународног синдиката фудбалера ФИФПро да се у Србији крше основна права играча јер по њиховим информацијама чак 68 одсто играча у Србији не прима плату на време.

        Сазнали смо и да седам клубова Суперлиге дугује држави и коме све не 334.156.029 милиона динара (ФК Борац Чачак 141.855.522, ФК Војводина 96.477.155, ФК Јагодина 31.667.122, ФК Црвена звезда 21.484.138, ФК Раднички 1923 18.196.541, ФК Нови Пазар 13.384.895, ФК Раднички Ниш 11.090.656).

ИЗБЕГНУТО КОЛЕКТИВНО САМОУБИСТВО

        Сазнали смо и да је Партизан избачен из Европе због дуга од 2,5 милиона евра (највећи део дуга је порез), а онда је уследила реакција типична за српски фудбал, када је председник клуба Милорад Вучелић изјавио да ће „предложити члановима Управног одбора да изврше колективно самоубиство“. Не, било је довољно да поднесу оставке, али ’ајде. Бар смо избегли крвопролиће.

        Какву је поруку послао Фудбалски савез када је његова Дисциплинска комисија укинула суспензију изречену од његове Арбитражне комисије и дозволила Борцу, Новом Пазару и Јагодини, да се такмиче иако нису исплатили ни динар играчима којима дугују годинама?! Поручили су клубовима: „Па, у реду је да не плаћате играче, само тако наставите...“.

Тако смо после више од два месеца паузе, вероватно једне од најдужих у Европи, и током које смо сазнали да постоји сумња да су неки наши клубови намештали чак и припремне утакмице (Федербет оптужио Звезду, а она енергично демантовала наводе, п.а.), наставили тамо где смо се заглибили у децембарском блату.

ЗВЕЗДА НИЈЕ ПРЕВАРИЛА РАДНИЧКИ

        Да Фудбалски савез Србије није довољно заштитио мање клубове видело се недавно у трансферу Радована Панкова из нишког Радничког у Црвену звезду. Сезона је отворена тужбом јер црвено-бели нису уплатили 200.000 евра, колико је у јануару требало да легне на рачун Нишлија. Овај трансфер је у најави био добар јер је остварен између домаћих клубова, а новац је остао у земљи. Али, шта се дешава када се тај новац не исплати као у овом случају?

        У Звезди раде „сналажљивији“ фудбалски људи него у Радничком, који знају да ће чак и ако не исплате рате, до лета бити безбедни. Дугови за европску лиценцу се рачунају закључно са 31. 12. 2016. године, а овај трансфер је остварен касније. Звезда ради нешто што није коректно, али не и нешто што је незаконито. Ипак, на овај начин ствара се неповерење међу клубовима, јер ће се Раднички сада задуживати, а на крају кад добије новац од Звезде само ће га проследити повериоцима.

        ФСС је морао да заштити клубове од оваквих цака, да пооштри казнену политику, па ако не исплатиш рате из уговора остајеш без бодова и онда нема надмудривања.

БОШЊАЦИ, ЗАЛУТАЛИ ПОШТАР И ЗАДУШНИЦЕ

        Да занемаримо, даље, „ситне“ фудбалске провокације попут захтева из Новог Пазара да им се одлука ФСС о суспензији преведе на бошњачки језик, захтева Борца да им се поново пошаље одлука јер је поштар изгледа залутао, а у међувремену могу слободно да играју фудбал, као и генијалне идеје да се због Задушница одлажу утакмице, оно што не можемо да занемаримо јесте случај „Евертон“.

БОРБА ПРОТИВ РАСИЗМА НА СРПСКИ НАЧИН

        Е, ово је посебна прича. Навијачи Рада били су у клинчу са фудбалером Партизана Евертоном, следиле су увреде на расној основи, он је њима узвратио средњим прстом... Али, тек тада је настао прави дебакл. Реакције су, заправо, биле трагичне.

        Просто је невероватно да тренер Партизана Марко Николић после утакмице љуби и теши Евертона на терену, а онда пред новинарима каже: „Био сам на центру, нисам видео шта се десило“. Можда није он, али зато јесте пола света.

        Корак даље отишао је председник Заједнице Суперлиге Драгомир Лазовић: „Радови навијачи су коректни, а не би било у реду да сви испаштају због испада једног или двојице неодговорних појединаца“.

        А, на крају је бриљирала извесна Јелена Полић, председница Женског фудбалског клуба Рад, следећим коментаром: „Плачљивко, тамнопуте прстиће показуј у Бразилу…“.

„СТО ЕВРА“ ЗА СВА ПОЈАЧАЊА

        И на крају, ево да „занемаримо“ све наведено и у једној реченици попричамо о квалитету фудбала у Србији. У зимском прелазном року клубови Суперлиге довели су преко 80 „појачања“. И само три су плаћена, заправо имала су цену: Панков 300.000, Фримпонг 100.000, Сенић 90.000 евра (сви Црвена звезда).

        Б92
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари