Трампова администрација у јануару повлачи из света 30 својих високих дипломата

УЗМИЧЕ ДИПЛОМАТСКИ И СА БАЛКАНА – УКИДА КОНЗУЛАТЕ У МОСТАРУ И БАЊАЛУЦИ

Кадар из Стејт департмана

* Највећи број амбасадора Трамп и Марко Рубио опозивају из Африке. Реч је о овим земљама: Бурунди, Камерун, Зеленортска Острва, Габон, Обала Слоноваче, Мадагаскар, Маурицијус, Нигер, Нигерија, Руанда, Сенегал, Сомалија и Уганда

* У Азији и Европи су амбасадори САД опозвани из Фиџија, Лаоса, Маршалских Острва, Папуе Нове Гвинеје, Филипина и Вијетнама. Такође из Јерменије, Северне Македоније, Црне Горе, Словачке, Алжира, Египта, Непала, Шри Ланке, као и Гватемале и Суринама

* Смањење броја дипломатских мисија САД у Европи успостављених током врхунца америчке доминације у Европи, у геополитичком смислу, делује заиста симболично

________________________________________________________________

            ТРАМПОВА администрација повлачи безмало 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у америчким мисијама у иностранству, објавила је новинска агенција Асошијејтед прес.

            Шефови дипломатских мисија САД у најмање 29 земаља обавештени су да ће им мандати истећи у јануару.

            Сви су добили своје функције под Бајденовом администрацијом.

            Највећи број амбасадора Трамп и Марко Рубио опозивају из Африке. Реч је о овим земљама: Бурунди, Камерун, Зеленортска Острва, Габон, Обала Слоноваче, Мадагаскар, Маурицијус, Нигер, Нигерија, Руанда, Сенегал, Сомалија и Уганда.

            У Азији су амбасадори опозвани из Фиџија, Лаоса, Маршалских Острва, Папуе Нове Гвинеје, Филипина и Вијетнама. Такође из Јерменије, Северне Македоније, Црне Горе, Словачке, Алжира, Египта, Непала, Шри Ланке, као и Гватемале и Суринама.

            План Вашингтона је да значајно смањи број америчких дипломатских мисија у иностранству. Укупно ће затворити 17 амбасада и генералних конзулата, док ће нека друга дипломатска представништва бити „консолидована“.

            Неке амбасаде и генерални конзулати се трајно затварају.

            У Европи је планирано потпуно затварање амбасада у Луксембургу и на Малти, док се опозив амбасадорке из Јерменије Кристин Квин објашњава искључиво чињеницом да ју је именовао Џо Бајден.

            Постојали су и планови за затварање америчког конзулата у Единбургу, у Шкотској, као и пет конзулата у Француској (у Бордоу, Лиону, Рену, Марсеју и Стразбуру) и два у Немачкој (у Диселдорфу и Лајпцигу).

            Очекивало се да ће бити затворени и неки конзулати у Грчкој, Италији и Португалу, али Стејт департман још није стигао до њих.

            Било је речи и о затварању два конзулата у Босни и Херцеговини. Ликвидација конзулата у Мостару се може објаснити. Тај град нема статус главног града и чак се не сматра главним градом ентитета. Међутим, затварање конзулата у Бањалуци делује чудно.

            Околности се тренутно одвијају тако да би било логичније да САД имају додатно представништво у Републици Српској.

            Све се може посматрати као далекосежни план за смањење америчког присуства на Балкану, које је већ несразмерно у поређењу са неким другим регионима.

            У САД се амбасадорске позиције често додељују „за личне заслуге“, што у неким случајевима та именовања претвара у систем личне лојалности. А Трампу и Рубију заиста нису потребни послушници Демократске странке у амбасадорским улогама.

            Размер ових отпуштања је запањујући. То је стил Трампов Беле куће, која радикално и једним потезом решава нагомилане проблеме. Ово што се дешава није просто оптимизација трошкова, већ симболичан гест - чак цела кампања.

            Смањење трошкова Стејт департмана и његовог пренадувеног броја запослених је такође значајно. Отуда, на пример, ликвидација бројних конзулата у Француској и Немачкој.

             Смањење броја дипломатских мисија САД у Европи успостављених током врхунца америчке доминације у Европи, у геополитичком смислу, делује заиста симболично.