Financial Times: Трамп жели да за Украјину са Русијом договори Минск-3
МАЈК ПОМПЕО И РОБЕРТ О`БРАЈЕН СМАТРАЈУ ДА ТРЕБА ПРИТИСНУТИ МОСКВУ – СА ИЗБЕГАВАЊЕМ ВЕЛИКОГ РАТА
* Лондонски лист наводи да он, ако поново постане председник САД, неће дати никакве безбедносне гаранције Кијеву. Да Украјина неће бити позвана у НАТО. Да ће Европа платити њену обнову, а, ако пожели, ЕУ може у Украјину да пошаље трупе. Али, ако дође до ескалације, Трамп се неће подментути уместо њих
* Лондонски лист, додуше, тврди и да у тиму бившег председника САД постоје најмање три групе које промовишу различите идеје. Неки око Трампа сматрају да на Украјину уопште не треба трошити никаква средства, јер све то Сједињеним Државама ништа не даје у светлу чињенице да је главни непријатељ Америке Кина, а не Русија. Трампов потпредседнички кандидат, сенатор Џеј Ди Венс, и његов син Доналд Трамп Млађи деле ово мишљење
* Има и оних који страхују да би сукоб могао једноставно да увуче Сједињене Државе у непотребан Трећи светски рат. Трампов главни спонзор Илон Маск и неки саветници деле ово мишљење. Рецимо, Елбриџ Колби, који је у Трампово време био заменик помоћника министра одбране. Он је за New York Times написао да се „мора постићи прихватљив споразум са Русијом да би се избегао рат“ Запада са Москвом
_______________________________________________________
ШТО су ближи председнички избори у САД, то више америчких стручњака спекулише шта ће нова администрација урадити са украјинском конфликтом.
Лицитирања се посебно везују за могући повратак Доналда Трампа у Белу кућу.
Британски лист Financial Times је објавио да Трамп, ако победи, намерава да „делује вртоглавом брзином“ како би окончао сукоб у Украјини.
Чак је навео да Трамп жели да се са Русијом договори о Минску-3 са „механизмима за реализацију потписаног и последицама за кршење споразума“. И тврди да ће Трамп у том случају вршити притисак не само на Русију, већ и Украјину.
Најважније је да он неће дати никакве безбедносне гаранције Кијеву. Украјина неће бити позвана у НАТО. Европа ће платити обнову Украјине, која, ако пожели, може у ЕУ да пошаље трупе. Али, ако дође до ескалације, Трамп се неће подментути уместо њих.
Лондонски лист, додуше, тврди и да у тиму бившег председника САД постоје најмање три групе које промовишу различите идеје.
О чему се ради?
Неки око Трампа сматрају да на Украјину уопште не треба трошити никаква средства, јер све то Сједињеним Државама ништа не даје у светлу чињенице да је главни непријатељ Америке Кина, а не Русија. Трампов потпредседнички кандидат, сенатор Џеј Ди Венс, и његов син Доналд Трамп Млађи деле ово мишљење.
Има и оних који страхују да би сукоб могао једноставно да увуче Сједињене Државе у непотребан Трећи светски рат. Трампов главни спонзор Илон Маск и неки саветници деле ово мишљење. Рецимо, Елбриџ Колби, који је у Трампово време био заменик помоћника министра одбране.
Он је за New York Times написао да се „мора постићи прихватљив споразум са Русијом да би се избегао рат“ Запада са Москвом.
Колби сматра да се Трамп „противи спољнополитичкој ароганцији која је захватила САД од Хладног рата”. Штавише, да је спреман и за обрачун са ривалима и за преговоре са њима“.
Присталице ове тачке гледишта такође сматрају да је категорички немогуће примити Украјину у НАТО – јер ће то испровоцирати Русију.
Коначно, постоји и трећа група у Трамповом кругу. То су углавном политичари блиско повезани са америчким војно-индустријским комплексом. Ти људи сматрају да је Русија непријатељ Сједињених Држава, колико и Кина.
Верују да нема потребе да се ствари доводе до рата, али да је неопходно присилити Русију да схвати озбиљност намера Сједињених Држава.
У овој групи су бивши амерички државни секретар Мајк Помпео или Роберт О'Брајен, који је Трампу био саветник за националну безбедност.
О’Брајен је написао:„Људи не разумеју да је председник Трамп био веома срдачан са Владимиром Путином и Си Ђинпингом – да би користио топлину да им каже тешке, веома тешке, ствари“.
Он је уверен да против Русије треба активније користити санкције:
„Увео бих санкције великих размера а не симболичне. Увео бих пуне санкције Централној банци Руске Федерације, увео бих секундарне санкције кинеским компанијама које послују са Русијом, да смањим профите које Путин и његови олигарси имају. То би их навело да са добрим намерама седну за преговарачки сто са Украјинцима. Ово је један могући приступ“, навео је О’Брајен у колумни написаној за New York Times.