Кецмановић: Муслиманском Сарајеву више би приличило да је подигло споменик Мехмеду Освајачу а не Твртку
ПРВИ НА СПИСКУ ЗА СПОМЕНИКЕ У БАЊАЛУЦИ ТРЕБАЛО БИ ДА ЈЕ КРАЉ ПЕТАР I - МРКОЊИЋ
Сарајевски споменик Твртку I Котроманићу
* Деведесет пет одсто муслиманско Сарајево подигло је пошле године споменик једном Немањићу. Ради се о Твртку, посљедњем краљу Босне из династије Немањића, што се препознаје по пред-имену Стефан, зачетнику ове лозе
* Какве везе са српско-хрватским спором око Твртка имају Бошњаци? Рекло би се ама баш никакве! Зашто ли муслимани подижу споменик Немањићу усред шехер Сарајева? Није ли то исто као да изражавају вјечну пошту Карађорђу, Милошу, Гарашанину, Леки, Слоби, Добрици, сутра и Додику и Вучићу?
* Твртко, Кулин, Стјепан, шта год да су били, муслимани сигурно нису. Нису ни могли бити јер су се они у БиХ појавили тек са османским освајањем и исламизацијом хришћана. Зато муслимани немају никаквог основа да се позивају на Твртка и Средњовјековну краљевину Босну, него једино на Босански пашалук или вилајет
* Не функционише ни тзв. богумилска хипотеза да ислам нису прихватили хришћани него богумили, јер патарена или богумила у Босни није било већ 2-3 вијека прије него је Мехмед II Фатих освојио Босну, побио босанске краљеве и фомирао босански вилајет
___________________________________________________________
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
И ТАКВА чуда се догађају... У Босни, наравно, а гдје би друго.
Деведесет пет одсто муслиманско Сарајево подигло је пошле године споменик једном Немањићу. Ради се о Твртку, посљедњем краљу Босне из династије Немањића, што се препознаје по пред-имену Стефан, зачетнику ове лозе.
Владар Срба Босне, Рашке и приморја, ширио је краљевство на Запад, слао војску Лазару у Косовски бој, крунисан у манастиру Милешева, прогонио католике-расколнике и богумиле-шизматике.
На свом владарском врхунцу имао амбицију да уједини Србију са српском Босном. Нешто налик на данашње „специјалне и реципрочне везе Српске и Србије“, или Декларацију Свесрпског сабора о „заједничкој будућности“.
Спор око тога чији је Твртко настаје због тога што му је мајка Јелена била католикиња од Шубића, па га је хрватска историографија, упркос свему осталом, прогласила Хрватом. Питањем су се бавили Глушац, Ћоровић, Рачки, Радојчић и др.
О босанском средњем вијеку остало мало поузданих докумената и артефаката, али таман толико да су дозвољавали да се и оно што се поуздано зна о њеним краљевима може негирати и њена историја усклађивати са савременим политичким потребама.
Још и ово: име Твртко је данас чешће у Хрвата но у Бошњака и Срба.
Неким српским владарима Ватикан је потврђивао суверенитет. Света столица је била као до ономад САД, ако те они не признају, као да те и нема, а опет ако те римски папа крунише - то је подразумијевало и обавезе.
Неки европски монарси су, заједно са својим поданицима, трајније превјеравали, а за неке је крунисање било више ритуално са симболичким значењем признавања доминације католичке вјере у Европи.
Земље су и поклањане као мираз и са новим власником мијењале и вјеру. Бракови су склапани између непријатељских династија да би се прекинуо сукоб дугог трајања. Према патријархалном принципу, жена је вјенчањем мијењала вјеру а потомци је примали од тате, али у играма пријестола и мамина стара и интимно сачувана постајала важна.
Е, сад, какве везе са тим српско-хрватским спором око Твртка имају Бошњаци?
Рекло би се ама баш никакве! Зашто ли муслимани подижу споменик Немањићу усред шехер Сарајева? Није ли то исто као да изражавају вјечну пошту Карађорђу, Милошу, Гарашанину, Леки, Слоби, Добрици, сутра и Додику и Вучићу?
Јесу ли се у својим вјечитим ноћним морама око идентитета просвијетлили да немају никакве везе ни са Твртком ни са Краљевином Босном. И још горе од тога - да су они били колаборанти освајача Босне, који су уништили Краљевину и убили краља.
Православни или католици и данас се, као српски и хрватски научници, надмудрују око вјерског и протонационалног идентитета босанских краљева, па Бошњаци по систему „док се двојица свађају, трећи се користи“, присвајају средњовјековну хришћанску краљевину Босну, те из тога изводе свој државни континуитет и право на цијелу БиХ.
Међутим, Твртко, Кулин, Стјепан, шта год да су били, муслимани сигурно нису. Нису ни могли бити јер су се они у БиХ појавили тек са османским освајањем и исламизацијом хришћана. Зато немају никаквог основа да се позивају на Твртка и Средњовјековну краљевину Босну, него једино на Босански пашалук или вилајет.
Оно што је за хришћане била „окупација“, за њих је била „управа“.
Још један босански парадокс: у Твртку би сви могли, основано или не, да нађу заједнички именитељ БиХ. Срби и Хрвати су га као магловиту успомену из раног дјетињства заборавили, а Бошњаци га памте прије свог рођења. Елем, посједују уникатну колективну „пренаталну меморију“.
Међутим, док су се потоње генерације хришћана под турским јармом присјећале „Кулина бана и добријех дана“, дотле су потурчене комшије муслимани/ Муслимани/ Бошњаци након одласка Османлија из БиХ јадиковале за „пустим турским“.
Не функционише ни тзв. богумилска хипотеза да ислам нису прихватили хришћани него богумили, јер патарена или богумила у Босни није било већ 2-3 вијека прије него је Мехмед II Фатих освојио Босну, побио босанске краљеве и фомирао босански вилајет. А и да их је било, били би шизма унутар бугарског и српског православља.
Како тек објаснити да су чврсти у својој шизми издржали прогоне својих базично истовјерника, а онда олако подлегли неодољивим чарима вјере окупатора.
Наравно, нико Бошњацима не брани да у својим кантонима направе споменик Твртку, као ни да српски језик зову босанским, да 25 одсто БиХ проглашавају за 100 одсто, да државу која је у хроничном распаду зову јединственом, да кажу су преживјели 12 геноцида итд.
А онда су годину касније, ево ономад и у Бањалуци, Срби открили споменик Твртку и Кулину.
Ненад Кецмановић
Твртковом споменику има мјеста у Бањалуци, можда и у западном Мостару, али у Сарајеву сасвим сигурно не.
Оправдано, ако ништа друго зато да се комшије Бошњаци не би китиле туђим перјем. Али, негодују многи Бањалучани, зар није прије требало подићи споменик краљу Александру Карађорђевићу. Он је првом бану Врбаске бановине Тиси Милосављевићу, који је од бањалучке вароши направио град, на испраћају из Београда одријешио кесу: „Не штеди јер су Крајишници најбољи Срби“.
За тај споменик Александру могли би добровољно да приложе и муслимани у знак захвалности што им је у Скопљу саградио репрезентативну медресу, какву нису имали ни у Сарајеву. Објективно, први на списку за споменике у Бањалуци требало је да буде Краљ Петар I - Мркоњић.
Он је, истина, у Српској овековјечен именом града - Мркоњић-града, али зар није заслужио да га добије и у пријестоници Републике?!
Неки старији Срби у Бањалуци, осјетљиви на овакве теме, као и страначка конкуренција, сумњају у добре намјере градоначелника: „Откуд му сад одједном тај Твртко?“
Мирише им на „јединствене коријене Босанаца и Херцеговаца“ и „историјске темеље државе БиХ“.
Ипак, ако ништа друго, споменик Твртку у Бањалуци вриједи зато што би о историји Босни површно обавијештеној амабасадорократиији и самозваном Шмиту, споменик само у Сарајеву могао да послужи као аргумент да су муслимани у БиХ домцилно становништво већ више од пола миленијума, а хришћани агресивни уљези из сусједства који су '92. привремено окупирали Српску и Херцег-Босну.
Шеф Стејт департмента Ворен Кристофер је све до уочи Дејтона мислио да је управо тако, и изненадио се када му је Холбрук рекао: „Не, Срби су ту одувијек!“
Знам да у Сарајеву одавно постоје улице Кулина бана, Тврткова..., а вјерујем да постоје и споменици посвећени овом средњовјековном краљевском колегијуму, као доказ о, како Бошњаци воле да измишљају „хиљадугодишњем континуитету толеранцје“.
Нити је „хиљагодишњи континуитет“ него пола од тога, а још мање „толеранције“, сем ако у то не рачунају планирано истребљење трећине Срба у изведби муслиманских и хрватских усташа.
Сада, ево, споменик Твртку и у Сарајеву и у Бањалуци и треба само још видјети како, гледе тога, стоје ствари у Хрвата у Грудама. Испада, коначно неки привидни историјски консензус.
Шмит би могао да извијести ПИК да је направљен значајан помак у изградњи јединствене прошлости, а „заједничка прошлост је залог јединствене будућности“.
Напротив, Твртко је још један аргумент за мирни разлаз.
Срби ту заједничку будућност, како се чуло на Свесрпском сабору у Београду, виде са Србијом, али ко их шиша.
Шмит и суперсилна амбасада у Сарајеву реаговали су да тај Сабор и Декларација нису у интересу „радних људи и грађана“ БиХ, „мира и стабилности у региону“, „приближавања ЕУ“ и бла, бла, бла. Знају они да ми знамо да у БиХ нема грађана, да су они ти који у БиХ уносе немир и нестабилност, и да је наш примарни интерес да нам се они скину с врата.
Но, док ми мислимо да ће они послије 30 година понављања „бла, бла, бла“ коначно дићи руке од изградње „немогуће државе“, дотле они, иако знају да је то само „бла, бла, бла“, рачунају да ће нас, само је питање времена, убити у појам.
Не убити бомбама са осиромашеним уранијум, што су већ испробали, него том суманутом упорношћу која краси англо-америчке и њемачке протестанте, које не интересују ни логика ни морал него једино остварење свога наума, ма какав он био.
Муслиманском Сарајеву више би приличило да је умјесто Тврткову поставило бисту Мехмеда II, освајачу БиХ, који је „дивљу и мрачну земљу Босну обасјао свјетлошћу ислама“, и затечене хришћане оба вјерозакона ставио у вишевјековно ропство под Турцима.
https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-muslimanskom-sarajevu-vise-...
