Генерал Ковачевић: Како је Путин вратио Крим - тако и ми треба да вратимо Косово и Метохију

ПРЕДСЕДНИК СУБНОР: ЗА ТО НАМ НЕ ТРЕБА АГРЕСИЈА ЈЕР ИМАМО - РЕЗОЛУЦИЈУ 1244

* Видосав КОВАЧЕВИЋ: Још су се Черчил, Стаљин и Рузвелт договорили да се овај простор препусти Русији, отишли су у Нормандију и никада се нису искрцали овде. Разумете? Одатле се види да овај простор природно припада некоме, а некоме не припада

* Радили смо експеризе за случај Тузланске капије. Довели смо стручњаке из Чешке, Француске и Израела да они докажу да та граната није побила те људе. Доказа ли су. Чак је Француз осигурао свој налаз на милион евра, ако га неко одобри. Кад смо то однели Сержу Брамерцу у Хаг, рекао нам је: ко сте ви да мењате историју рата у БиХ

* Док сам био начелник Војне академије, НАТО пакт је чинио све да се не извињава, па су нам бесплатно школовали децу на основним студијама. У Италији 8, 6 у Грчкој и 3 у Америци. У Русији питам што не школујемо бесплатно на основним? На вишим смо школовали. А Руси ми објасне да немамо уговор о стратешком партнерству

* Руси се морају држати јединствено. Пре десетак година сам био у Русији, видео сам како је Путин вратио достојанство војника и какво поштовање Путин има од официра и генерала! Дакле, само да се држе тог човека и да се држе заједно држава, народ и војска. То је рецепт за успех. Тада ови други немају шансе да нам учине зло

___________________________________________________________

           ГЕНЕРАЛ Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а Србије, угостио је екипу информативног портала Братство у београдском седишту ове организације, иако су у току бројне припреме за два захтевна догађаја – мартовско обележавање 25 година од НАТО агресије и 80. годишњица победе над фашизмом.

           Већ из тога извлачимо питање – је ли то била пуна победа или је НАТО доказ да је остало посла и за потоње генерације Срба и Руса… зашто рат у коме смо се бранили од хитлеровске Европе није био последњи, него још један у вишевековном низу здружене, српско-руске, одбране слободе?

           Разговор који је пред читаоцима је прича о томе ко су нам пријатељи, а ко непријатељи и даје топлу препоруку да се нови нараштаји одгајају уз питање: да ли желиш да будеш победник или џелат – који припада историјском сметлишту?

           – Има идиота, мозгова опасних, који нам свашта раде…Зато мислим да је добро ово што је Путин урадио: направио искорак и рекао доста… Како је он вратио Крим, тако и ми треба да вратимо Косово и Метохију. За то нам не треба агресија, имамо Резолуцију 1244 – поручио је у нашем разговору генерал Ковачевић, истичући и да су „неке ствари природне“.

           – Још Черчил, Стаљин и Рузвелт су се договорили да се овај простор препусти Русији, отишли су у Нормандију и никада се нису искрцали овде. Разумете? Одатле се види да овај простор природно припада некоме, а некоме не припада. Ово што је Америка 1999. урадила је било потпуно вештачки – то што је ушла на Косово са Бондстилом, аргументује наш домаћин.

           Генерал чије ћете мисли овде прочитати је толико принципијелан у питањима историјске коректности да је пре прихватања места првог човека СУБНОР-а тражио да организација – промени име! Замолили смо га да нам прво то разјасни.

           – Да! У нашем имену је стајало Р за рат, само један. А ја сам тражио да то Р означава све наше ратове. И тако је, после седамдесет година, ова институција је постала Савез удружења бораца народно-ослободилачких ратова! Идеја ми је била да објединимо све ратове које је Србија водила, нарочито у 19. и 20. веку. Почињемо од Карађорђа и Милоша, па до НАТО агресије. Истовремено смо хтели да сачувамо СУБНОР као бренд, због славне антифашистичке борбе у Другом светском рату. Једногласном одлуком Скупштине, 70 делегата, пре четири године, донели смо одлуку о измени имена.

           * Та измена – суштинска – била је сасвим смислена. Али, шта је са бесмисленим прекрајањима – рецимо српско-руске историје и антифашизма?

           У праву сте. Ми смо 75 година имали Медаљу борца, а 2021, кад смо обележавали 80 година устанка у Србији, направили смо нову медаљу. Она има два лица! На једном је победничка круна из Првог светског рата, а са друге је звезда петокрака из Другог светског рата. Рекао сам да је то зато што хоћемо да славимо – победнике. Србија има несрећу да је ратовала, али има срећу да је била победник оба пута. То негујемо и кажемо: оставите те поражене снаге тамо где им је историја одредила место. Поражене снаге хоће да пишу своју нову историју, а ми се боримо против тога и хоћемо да учимо децу победама. Србија је увек била на правој страни историје.

           * Како видите јубилеј 80 година победе над фашизмом?

           То је фантазија, СУБНОР је члан Европске федерације антифашиста и чланови смо Светске федерације ветерана чијег смо конгреса и Генералне скупштине ми прошле године били домаћини! Последњи такав догађај је био 1971. године. На светском Конгресу ветерана изабран сам за заменика председника Светске федерације ветерана. Кад дођу људи из света, виде колико вас ваша држава цени, онда вас и они цене.

           Председник Србије је био покровитељ, уз подршку Владе Србије, нашег јубилеја, када су нам дошли сви из региона. Медаље су примили и Словенци, Македонци, Хрвати, Бошњаци или муслимани. Сви су примили Медаље борца јер су препознали да су Срби изнели Други светски рат на својим леђима заједно са борцима Црвене армије.

           Почели смо са припремама за обележавање 80. година од ослобођења и надамо се да ће се манифестација завршити војном парадом какву смо имали 2014. године, када је председник Путин био у посети. Тада се обележавало 100 година Церске и Колубарске битке које су се завршиле српском победом. Рекао сам да ове године треба да се обележава 110 година, односно да спојимо Први и Други светски рат и 80 година од ослобођења Србије. Мало ли је? То нема нико осим нас и Русије, можда још пар земаља…

           * Гледајући историјско искуство, има ли српских победа без Русије, руске подршке и руске победе?

           Историја је чудна, углавном смо били заједно. Хоћу да кажем да је однос руководства био један ниво односа, а други ниво је однос српског и руског народа и он никада није био упитан. А први јесте, понеки пут, био упитан, било је шумова. За разлику од односа народа и наших војника чије братство и пријатељство никада није било потамњено.

           Да се подсетимо само последњих сто година. Царска Русија и цар Николај и Краљевина Србија, краљ Петар… Кад је Србија победила на Церу и Колубари, Николај наређује Петру с којим је био у родбинским везама да се иде на Љубљану. Петар то избегава и иде према Косову, Албанији и Солунском фронту, знајући да немамо снаге за контраудар. Упркос непослушности Петра, Николај наређује Француској, Италији и Великој Британији да се обезбеде бродови за спас српске војске.

           Следећи пример је победа Октобарске револуције и можда и најружнији период: Лењин и Александар. Имамо мрак у дипломатским односима међу администрацијама. У време краља Александра је био забрањен израз „Совјетски Савез“ у наступу било кога. Док је год он био жив имала је да се помиње искључиво Царска Русија. Тек негде пред најезду фашизма 1940. године, у време кнеза Павла као намесника, почињу дипломатски контакти. Потом иду Коминтерна и Коминистичка партија Југославије. Коминтерна наређује КПЈ да се растури Краљевина Југославија… Било је шумова, дакле.

           Потом долази победа у Другом светском рату и заједничка борба Црвене армије и бораца Народноослободилачке војске Југославије, у којој су 85 одсто били Срби, и долази ослобођење Југославије и Србије уз помоћ Црвене армије.

           Имате даље несретне деведесете, када се распада Совјетски Савез, што је повукло и распад СФРЈ.

Генерал Ковачевић у радном кабинету

           Неки су се радовали рушењу Берлинског зида, рушењу онога што су силе победнице направиле 1945, победом над фашизмом. Денацификација после Другог светског рата није завршена како је требало да се заврши. Нешто је било урађено у Нирнбершком и другим процесима, али сви озлоглашени умови су побегли у Америку, Канаду и Аустралију, одомаћили се и своју децу убацили у НАТО, генералштабове, парламенте држава и данас је на сцени нови фашизам и нацизам.

           Доказаћу на неколико примера.

           Много наших људи је отишло у Хаг. Наместили су нам много оптужби. Радили смо експеризе за случај Тузланске капије. Довели смо стручњаке из Чешке, Француске и Израела да они докажу да та граната није побила те људе. Доказа ли су. Чак је Француз осигурао свој налаз на милион евра, ако га неко одобри. Кад смо то однели Сержу Брамерцу у Хаг, рекао нам је: ко сте ви да мењате историју рата у БиХ. Само њихова истина је истина.

           Сребреница! Опет забрана. Кад се појавио Гидеон Грајф, један од највећих светских експерата за геноцид, а потом и генерал Бранко у Португалу који је био сведок и рекао да није било 8000 него, можда, 800 страдалих, па се појавио и Американац Смит у УН! Кад су кренула та три извора, они су донели ону проклету забрану да нема приче о Сребреници.

           Та болест да је само ваша истина једина истина – то је пропаст за човечанство. Нарочито када анулирате науку.

           Тако сам и објаснио зашто је Русија морала да уђе у Украјину и да каже доста. Први потез је Русија направила око Сирије, па Крим на који свет није имао одговор. Украјину сам очекивао, јер су ми Руси – био сам тамо пар месеци пред операцију – рекли су да се тамо живи горе него Срби на КиМ. Било ми је све јасно.

           Горбачову су обећали да се неће ширити НАТО на исток, а од 1997.  је 14 земаља ушло у пакт. Не можете тако да се понашате према сили као што је Русија.

           Јако је добро што она није чекала као Горбачов, да Немци уђу њима у посед…Слушам неке наше коментаторе да иде споро. Иде како Русија хоће да иде. Очекивали су се већи тектонски поремећаји у Европи због гаса, нафте, хране и вероватно ће их све више бити. Запад није имао одговор на акт Русије, него само да наоружава Украјинце да страдају, а ни укључивање Шведске и Финске није био одговор. А шта је НАТО у Албанији – то је ајде да нешто радимо.

           Радује ме мултиполарни свет, то је срећа за човечанство. Русија је рекла стоп ономе једнополарном свету, Кина се Русији продружила, Арапски свет. Очекујем ново прекрајање света. Страдање у Гази нема ко да заустави. Добро је што је настао мултиполарни свет. Покрети глобализације, у којој се владало преко вазала и њихових одабраних слуга, сада су добили отпор. Појављују се суверени покрети. Појављују се земље које саме бирају где ће и како да иду.

           * НАТО бомбардовање, чију 25. годишњицу обележавамо ускоро, било је крунски доказ једнополаризма тадашњег света. Русија је почела да га демонтира још пре ове операције – Ангела Меркел је пре 5-6 година рекла да Путин прави нови светски поредак. Онда је дошла СВО на почетку које је Путин казао да је један од циљева: излазак Американаца из Европе. И данас смо овде – у настанку мултиполаризма. Србија би требало да зна ко су јој пријатељи, а ко непријатељи. Има ли логике да једнако третирамо пријатеље и непријатеље?

           Моје лично мишљење је једно, али овде сам као председник СУБНОР-а, државотворне организације и поштујем то што држава ради. У јако тешком смо положају због одлуке да будемо суверени и војно неутрални. То нас кошта, али је то добар пут и вероватно ћемо издржати. Њима смета што Србија шири вирус суверености. Видимо Мађаре и Словаке. Словаци нам кажу да 80 посто њих подржава Русију. Видимо протесте у Француској, Немачкој, Пољској. Очекујем поремећаје. Не може та неправда да влада светом. Зашто смо ми вечити пријатељи са Русима? Зато што ценимо исте цивилизацијске вредности.

           Овде је управо реч о цивилизацијском сукобу. Не можеш потурати своје људе, инсценирати Бучу или Рачак… оптужите земљу и кренете да је бомбардујете!

           Ми смо и нападнути због Русије и Кине. Биле су слабе. Али хајде сада да их видим да тако нешто понове!

           Србија је на тешком путу, морамо да сарађујемо са ЕУ због инвестиција, никад у њу нећемо ући, морамо разговарати о Отвореном Балкану. Најбоље је избећи историјску причу да се опредељујемо, али кад се опредељујете – морате видети ко су вам пријтељи, а ко непријатељи.

           * Да ли је време да размислимо о интеграцијама са БРИКС, ШОС и другима, а не само са ЕУ, будући да нас тамо чека још веће тржиште од европског и још важније – тамо нас желе?

           Моје лично мишљење је да нико из Европе овде не долази – говорим о инвестицијама – због Србије него ради свог профита. Човек из Лидла ми је причао колике су тамо, а колике овде марже и профит. Сви долазе због себе. Нама вреди због радне снаге и тржишта. Са Кином смо направили Уговор о стратешком партнерству.

           Док сам био начелник Војне академије, НАТО пакт је чинио све да се не извињава, па су нам бесплатно школовали децу на основним студијама. У Италији 8, 6 у Грчкој и 3 у Америци. У Русији питам што не школујемо бесплатно на основним? На вишим смо школовали. А Руси ми објасне да немамо уговор о стратешком партнерству.

           Дакле, да смо проширили…

           Скоро је неко рекао и допало ми се – да Србија не мора да се опредељује него да буде мост између Русије и ЕУ, Кине и ЕУ. Не морамо ни са ким да кваримо односе.

           Неко је пре мене рекао да нема вечних пријатеља и непријатеља, само интереси, али у случају Русије и Србије то није тачно, овде су вечити односи пријатељства између наших народа и наших војника. Колико српских добровољаца је било овде, или наших тамо. И контигент руских добровољаца који је ушао на Косово била је војничка одлука.

            * Да ли са Русијом оптимално војно сарађујемо или постоји простор за појачавање и унапређивање?

           Постоји простор, али то је предмет за државне органе. Има простора. Вратили смо питање Косова у УН, а тамо су нам Русија и Кина највећи пријатељи. То што се не граничимо са Русијом, или окружени НАТО земљама и што је ваздушни простор њихов – увек се нађе начина да се то премости, као што је и у историји то било, тако ће бити и убудуће. Ствари се добро одвијају, само треба издржати притисак ЕУ. Све очи су упрте у америчке изборе и мислим да ће они донети промену у свету.

           * Да ли се Србија спрема за те промене? Да направимо и ми промену у политици у смислу да кажемо да више нисмо под толиким притиском? Јер, поводом НАТО, Трамп је у прошлом мандату показао своје намере кад је кренуо да исељава Рамштајн. Поводом Русије је рекао – са Путном бих се договорио за 24 сата. Како се те промене могу осликати на нашу политику у погледу горућих тема као што је Косово и Метохија? Хоћемо ли тада позвати Русију/Кину да се укључе у преговоре о КиМ?

           Питање Косова и Метохије морамо сами да решимо као што је Путин решио питање Крима. То је само питање тренутка, геополитичких односа и не треба да вршимо агресију, него само да вратимо закон који смо у Скупштини ставили ван снаге – а то је да војску вратимо на границе. Неки су поводом миграната покушавали са полицијом, али она, са уважавањем, не може да ради те ствари. Не мислим да војска контролише пасоше и царину, војска има своје карауле. Има тамо негде где иду криминалци, где иде дрога… Значи, војску да вратимо на границе! Ми по томе и по Резолуцији 1244 враћамо 1000 војника на границу према Албанији и Македонији. Ми нећемо север Косова, они ће се, надам се, сами одбранити.

           Ми то морамо да решимо, само да имамо прећутну сагласност неких од тих великих сила. То ће време доћи.

           * После америчких избора?

           Тад или мало касније… Увек се враћам на Други светски рат. Коминтерна наређује КПЈ да се удружи са четницима, они шаљу лажне извештаје Влади у Лондону, Влада обавештава Русију да ови неће заједно да се боре против нацизма и фашизма и Дража одговара да чека искрцавање савезника у Јадрану. То је била лажна игра. Черчил, Стаљин и Рузвелт су се већ договорили да су овај простор препустили Русији, отишли су у Нормандију и никада се нису искрцали овде. Разумете? Одатле видиш да овај простор природно припада некоме, а некоме не припада. Ово што је Америка 1999. урадила је било потпуно вештачки – то што је ушла на КиМ са Бондстилом. То је било и питање односа и наше политике у оно време. Не кривим никога, али кажем да је то било неприродно.

           У праву сте да то неће моћи да се решава без великих сила, али ми то можемо сами да решимо. Значи – можемо сами.

           * Да се вратимо на вредности које сте поменули. Која је разлика између западног човека, па и војника у односу на нашег човека и војника?

           Имао сам срећу да пропутујем добар део света. У Бриселу, док сам био начелник Академије, и ја сам био изложен притисцима. Тражили су да Војна академија организује НАТО трку кроз Србију. Кажем им: да ли сте нормални? Знам и притиске на генералском нивоу. Човек види да нас тамо притискају, а онда оде у Русију и Кину и види да га нико не притиска. Нико те не условљава. Хоће да сарађују. То су вредности. Има ту разлике.

           То јесу две културе, вековима траје наша подељеност иако смо хришћани. Да не помињемо истополне бракове, ово што раде са децом то је ван сваке памети. Уништавају идентитет. Ко си ти да мењаш природу. Има идиота, мозгова опасних, који нам свашта раде, са корона вирусима и другим вирусима. Зато мислим да је добро ово што је Путин урадио, што је направио искорак и рекао доста. Иде препакивање нафте, АСЕАН-а, можда све траје предуго за неке, можда још коју годину.

           * Запад је свој једнополарни поредак градио деценијама, ако не и вековима политиком завади па владај. А мултиполарни свет се синтетише пред нашим очима за само пар година. Једнополаризам се систематски демонтира једном специјалном војном операцијом. Можда то и није тако споро, већ напротив?

           Браво, браво! Тако је, претходни поредак је трајао деценијама. Од деведесетих.

           Ови Европљани и антифашисти не воле кад кажем да је Европа 1985. почела да се припрема када је донела одлуку да не слави 9. мај као Дан победе над фашизмом. Зашто? Па да не би причали ко их је ослободио! Да не причају ко је био највеће зло у 20. веку, а то је фашизам. И, да је то зло побеђено од стране добра – које се звало антифашизам.

           Док смо ми у региону славили победу над злом, знало се ко је победник, а ко поражен. Ко је џелат, ко је жртва. Ко је ослободилац, ко је поражен. Све се знало. Ово си морао знати због моралних вертикала. Својој деци да кажеш – хоћеш да будеш победник или поражен? Хоћеш да будеш ослободилац или слуга окупатора?

           То је престало да се слави једно време, у региону, али нам је Русија помогла кад је донела заставу Победе, 2017, као један од највећих симбола заједничке борбе у Другом светском рату и донела Вечну ватру 2020. Опет смо се нашли! Верујем да ћемо и ове године сарађивати поводом великог јубилеја и контактирамо са Амбасадом Руске Федерације и Ветеранима РФ тим поводом.

           * Ако би постојао рецепт за успешне српско-руске односе, у сусрет новом свету, ка чему треба тежити? Прошле недеље је Лавров рекао да је Република Српска стожер наших добрих односа, поуздан партнер. Да бисмо успешно сарађивали на оба нивоа која сте издвојили (и народ и политичари ) шта је све потребно?

           Братство по оружју, заједничка борба Црвене Армије и бораца Народно-ослободилачке војске у којој су 80 одсто били Срби, то можемо да црпимо, то братство по оружју. А Република Српска је сјајна прича зато што је српски народ јако страдао у распаду Југославије и не могу да објасним људима – ми смо требали нешто да урадимо у Словенији. Историчар Живко Павловић је написао књигу у којој пише и оно о цару Николају који је наредио да се иде на Словенију. Да смо читали Павловића, 1991. је требало да решимо Словенију – да се иде у Словенију. Све би приче после тога другачије изгледале.

           Распад Југославије, Кадијевић и његова улога као првог човека Војске, па оставимо српски народ на милост и немилост усташама у Хрватској, па тек страдање у Босни! И, онда имате – Републику Српску. Наши се залећу да је она створена у Дејтону. А није, њу су створили борци. Српска војска је располагала са 70 одсто територије. Кад ви то војнички имате, онда може да се преговара. Зато РС данас има ту врсту државности и може да разговара, јер је истински створена на крви, херојству и храбрости српског народа, српског војника.

           * Додик и остали функционери РС указују да је она створена у миру и одбрањена у рату, и тако смо дошли до Дејтона. Он се све време деградира од стране Запада, иако је Запад на њега пристао. Као што је и Резолуција 1244 била оптимални компромис, а не почетна тачка за постизање компромиса. Русија и Република Српска траже његову пуну примену. Шта је услов да се Дејтон испуни?

           Наши су погрешили, а знам људе који се нису слагали са тиме да Војска РС уђе у заједничке снаге БиХ, јер то није по Дејтону. Али, неки наши су то прихватили. То су те слуге глобализације које би урадиле све што им се наложи. Такви су онда попуштали, попуштали и сад је дошао човек који каже – доста је, нећемо више да попуштамо!

           Меркелова је рекла да су Мински споразуми направљени да се не би поштовали. Има много таквих споразума и то је опасност што је свет био једно време тако устројен. Мислим да се даље то неће дешавати јер је гарант Дејтона и Русија – поред САД, Србије и осталих – тако да само могу да верујем у враћање одузетих надлежности Републици Српској. Одузете су јој биле неправедно и неоправдано.

           * Да ли било шта што од онога што су нам одузели у претходним ратовима и после њих можемо да вратимо без помоћи Русије?

           Не можемо!

           Ја сам познат као русофил и имам мисију као председник наше најстарије и најбројније борачке организације од 100 000 чланова – и сарађујемо са целим светом и са Русијом, наравно. Препуштам држави да одлучи. Али, мислим да се без Русије не може решавати ни један озбиљан проблем у Европи или свету. Русија је то доказала својом величином и снагом. Ако они немају одговор на ово што је урадио председник Путин, онда је то јасан показатељ да се Русија мора поштовати.

           * За све оне који ће нас чути у Русији – шта бисте поручили братском руском народу?

           Да буду јединствени!

           Нас је 1999. спасило јединство народа, државе и војске. Значи – само јединство, а они тако и раде.

           И код нас – ја подржавам наше руководство да истраје на неутралном путу, никакве санкције Русији, таман посла! Добро радимо, економија иде све боље и живот грађана – то се види.

           Руси се морају држати јединствено. Пре десетак година сам био у Русији, видео сам како је Путин вратио достојанство војника и какво поштовање Путин има од официра и генерала! Дакле, само да се држе тог човека и да се држе заједно држава, народ и војска. То је рецепт за успех. Тада ови други немају шансе да нам учине зло.

           Диана Милошевић

           https://srbratstvo.ru/general-kovacevic-subnor-slavi-sve-nase-pobede-a-b...