Галијашевић: Србија ће – ако жели да сачува Дејтон – морати да тужи БиХ Међународном суду правде

СРПСКОМ РАДИО-ЧИКАГУ РЕКАО: ТО БИ МОРАЛА УРАДИТИ И ХРВАТСКА

 * Експерт за безбедности Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ: То је питање које се мора разријешити пред Међународним судом правде и Србија мора учинити тај корак, најавити ту тужбу и тужбу покренути против БиХ, јер је она промијенила властито уређење уз помоћ одређених западних сила. Да тужи Велику Британију и Њемачку - та би тужба била са малим изгледима

* То питање се мора разријешити пред Међународним судом правде и Србија мора учинити тај корак, најавити ту тужбу и тужбу покренути против БиХ, јер је она промијенила властито уређење уз помоћ одређених западних сила.  Да тужимо Велику Британију и Њемачку, та би тужба била са малим изгледа

___________________________________________________________

         РЕПУБЛИКА Српска - и у ЕУ и у региону - куца на врата која су јој врло често отворена, а много значи када разговара са Србијом и Хрватском – оценио је експерт за безбедност Џевад Галијашевић, у интервјуу који је дао Српском радио-Чикагу.

          У истом итнервјуу је у наставку указао да је у разговорима са Србијом и Хрватском једно питање досад стално било запостављано, упркос томе што ће то питање прије или касније морати да буде отворено. Ако Србија и Хрватска, као потписнице Дејтонског споразума, желе да сачувају дејтонско уређење и положај властитих народа у БиХ.

          Галијашевић је даље рекао:

          „Говорим о тужби Међународном суду правде у Хагу против БиХ.

          То може да уради Србија, јер том суду се могу обратити само државе чланице УН - ту је Република Српска немоћна.

          Србија мора затражити да се донесе обавезујуће мишљење о повратку норми Дејтонског споразума које су нелегално промијењене и искључене из политичко-правне праксе БиХ. Србија ту има свједока правног и политичког насиља - а тај свједок је Република Српска као потписник свих 11 анекса Дејтонског споразума.

          Суду правде у Хагу, из БиХ одговор на тужбу Србије не би могао бити послат јер мора да буде усаглашен између ентитета! Дакле, тужба у Хагу може имати важну тежину да се заустави правно насиље и да се ствари врате на оно о чему се ових дана стално говори из Републике Српске, а то је повратак на Дејтонски споразум.

          У тужби се мора нагласити да је инструмент међународне политике који је створила Велика Британија у Лондону и назвала га `Савет за имплементацију мира` - да тај инструмент не постоји ни као ријеч ни као појам, ни као орган. Ни у Дејтонском споразуму ни у било којој резолуцији СБ УН. А донешено је више од 40 резолуција

          „Тај прљави инструмент су преузели и Нијемци , послије годину и по - на конференцији у Бону - па су се тако укључили у потпуно непримјеран утицај којим се мијењао Дејтонски споразум.

          Кључне промјене су извршене у два анекса - Анексу 10 у коме је имплементација цивилног споразума и у Анексу 4 који је заправо Устав БиХ.

          Оба анекса су мијењана самовлашћем високих представника, који су мијењали Устав БиХ, били законодавци, доносили разне процесе, људима забрањивали да се баве политиком, да раде свој посао. А са друге стране, промјене су вршене и путем Уставног суда, који се појавио као неко ко мијења Устав, формира и доноси властите норме, иако је његова улога само да тумачи Устав и да даје мишљење о одређеним процесима, ставовима, одлукама и законима - о њиховој усклађености са Уставом.

          Наравно, Уставни суд БиХ је карикатура. Знамо да нам је Европски дом за људска права послао једног Албанца да нас учи европској правној и политичкој мисли, уставној пракси и да нам тумачи и мијења Устав.

          То је питање које се мора разријешити пред Међународним судом правде и Србија мора учинити тај корак, најавити ту тужбу и тужбу покренути против БиХ, јер је она промијенила властито уређење уз помоћ одређених западних сила.

          Да тужимо Велику Британију и Њемачку, та би тужба била са малим изгледа. Али ми желимо Дејтонски споразум као међународни споразум о миру, као нешто што је верификовано многим резолуцијама и потврђено у УН, па је преко УН обезбијеђена и његова војна имплементација - дефинисана је улога НАТО, односно европске команде преко мисије АЛТЕА. То се мора и може једино ријешити пред Међународним судом правде.

          И Република Српска има један механизам који није искористила, а може га искористити.

          Она се може појавити пред Комисијом за међународно право УН. Та Комисија је простор гдје се јављају актери међународних уговора који немају државно-правни субјективитет него су чланице или ентитет државе или су зараћена страна. Република Српска је била обоје и као таква је потписивала (дејтонске анексе).

          На политичком пољу видимо да сарајевска елита нема идеју и да су јој сва дипломатска врата у Европи затворена. Са њима комуницирају трећеразредне дипломате које шаљу Американци, Британци и Нијемци“.