Ђукановић би нову новцијату Црну Гору и без својих српских предака, а Тачи и Рама кликћу „Хвала ти што постојиш!“

„ЗНАЈУ ШИПТАРИ! НИЈЕСУ 30. АВГУСТА ПРОСТО ИЗБОРИ – ТО ЈЕ СУДЊА БИТКА!“

Копка националног трансгендера колико је сати?

* Формула Миловог успјеха је – свашточинство провинцијализма, жедног властољубља. То је „тројство“ његове вјере

* А сад и његов премијер Душко Марковић премијети СПЦ и Србима са Цетиња. Е, нема Ти га више Амфилохије тамо опстанка и ако су сви Твоји и Ти, од кад вам се траг закопа – из Мораче! Ни Јоаникије, са сред Велимља, и Он и Његови – неће га више шетати по приватној својини монтенегрина – отетој Црној Гори!

* Црна Гора има да осване темељно ремонтирана! Послије те терапије – новије државе, од њихове Црне, на Земљиној кугли бит неће. Има Мило да је такву направи, да је ништа из историје јој, у новоме CV-ju, ни окрзнут не смије!

* Хашим Тачи позвао је Шиптаре који живе у Црној Гори да гласају за МилА. А Еди Рама, што на енглеском, како би разумјели западни „пријатељи“, што на српском, како не би било ни код нас дилеме, у петоминутном снимљеном предизборном споту поручује да се за Монтенегро и монтенегрине гласа уз захвалност Алаху што им је Мила подарио!

* Ако је ико данас – ко је пријатељ Црне Горе – пред дилемом како гласати 30. августа, нека се руководи једином мишљу: – како би, да могу, гласали Његош, Свети Петар Цетињски и остали Петровићи, Свети Василије Острошки, слава му и милост, Црнојевићи, Балшићи... – они, којима се поносимо, који су је стварали, за њу гинули и бранили је – управо од оних, са којима јој Мило данас ради о глави?

_______________________________________________________________________

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

        БОЖЕ драги, како Мило Ђукановић, у његовом (и мом) родном граду Никшићу, недељу дана пред изборе отвори душу на локалној ТВ и – на све нас који ниjeсмо „његови“ – пљуну и залијепи нам етикету да смо „или лажови или луди“!

         Пукну нам Мило дијагнозу – „луди, или лажови“! То су те двије категорије које нам остави да бирамо. Од воље нам. Ај' ти сад кажи да нема ту и демократије?!

       Чим имаш алтернативу и могућност избора – то је демократија.       

         Ту је и „терапија“. Спровешће је, каже, уз помоћ државнога му апарата. Има да нас „излијечи“ – или нас бит неће!

       Сад или никад!

       У „хоспитализацију“ улази радикално након 30. августа, кад поново освоји власт у Црној!

         И премијер му Душко Марковић, сад у сриједу, 26. августа, попе се на врх Цетиња да нам отуд издиктира „терапију“ и поручи какво пендречење и прогон припрема Српској православној цркви (СПЦ) и њеном свештенству – уз вјерни народ, који се у литијама уз СПЦ сабира. Неће га се они њему више шетати по улицама са микрофонима у које – за све издајнике и квислинге Црне Горе – изговарају историјска проклетства Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, слава Му и милост!

       Неће га они више проклињати претке и нараштај монтенегрина – „неће их бити више у политичким поворкама, неће их бити за микрофоном, гдје проклињу наше очеве, наше ђедове и нас саме – нашу дјецу“, вели Марковић!                                  

         Они ће – по угледу на њихове садашње саборце Хрвате – припремити нам погром, прогон и „Олују“, јер – „и то смо трпјели и то ћемо истрпљети до 30. августа – након тога и то се више неће толерисати..., отворићемо границе, јер немају овдје утемељења и вратићемо их њиховим кућама, одакле су дошли, нека уређују на такав начин њихове домове, њихову земљу, а Црну Гору ће препустити нама, који је волимо и који је поштујемо“.   

        Е, нема Ти га више Амфилохије тамо опстанка и ако су сви Твоји и Ти, од кад вам се траг закопа – из Мораче! Ни Јоаникије, са сред Велимља, и Он и Његови – неће га више шетати по приватној својини монтенегрина – отетој Црној Гори!

       Ни вјерни народ из литија, од којих, скоро 99% – никад, ни прађедови ни они – из Црне Горе излазили нијесу. Е – било је што је било. Има да се њихова полиција натисне за вама – све док вас преко границе Црне не „пребачи“!     

         Али, кад ти ми „луди и лажљиви“ – примимо прописану дозу Милове „истине и памети“ – Црна Гора има да осване потпуно нова новцијата темељно ремонтирана! Послије те терапије – новије државе, од његове Црне, на земљиној кугли бит неће.

       Има да је такву направи, да је ништа из историје јој, у новоме CV-ju, ни окрзнут не смије!

         То је поса' за анале – бомба под историју!

       Заскочити све те наслагане вјекове у којима смо живјели и у њих утискивали свој идентитет и печат времену и држави, па се појакат са њима изручит на ливаду, пропрат, пресложит и испоставит готов производ, ала  – „кључ у руке“. Који је то поса'! Оваквога прегаоца – од кад нам се траг закопа' – још имали нијесмо.

       Међутим, овакви, попут Мила – нијесу су се Црној Гори први пут у историји дешавали. Имали смо их ми и то од Секуле Дрљевића, Савића Марковића Штедимлије, Ђиласа, Јова Капичића, Вељка Милатовића... – ништа мање звучних од њега, који нас данас постројава и пријети како ће све да нас штанцује у – потпуно нов народ – „осебујне“ монтенегрине.        

       Благо нама и Црној Гори с тобом тако „истинитим и паметним“. Мада, што се „памети“ тиче – тешко га је наћи од тебе паметнијега – за себе. А за ту твоју „памет“ – истина је и онако – чист вишак и сметња.

        Е, види људино – не могу ти рећи да си несој, јер – и твоји преци, макар они даљни, због тебе се у гробу преврћу. Заклела бих се да је теже њима ту бруку подносити него нама и нашима.

       Оно што си ти урадио њиховоме образу – подигло им је коначни и вјечни споменик застиђа! Зашто су те и како таквога родили и шта су Богу згријешили – тешко је знати?!

       Њима – моје, дубоко саучешће!

         Али, да си једини изрод у Црној Гори, далеко од тога. Није да их нијесмо имали!

       Не нешто бројчано пуно, али их је било. Мада им мали број није сметао да нечастан траг, кроз историју Црне Горе, за собом оставе.

       То су надомјестили својим ништавилом у изобиљу, да такво застиђе, колико год је цио народ у суштини частан народ, ту бруку носи и као своје обиљежје. И ову твоју бруку – застиђе наше – носићемо вјечно!

       И, није да си само ти крив! Не би ти ни могао нас вазнијети на сами врх суноврата да ми нијесмо дријемали док си нас постепено – у својих три деценије владавине – претварао у колективну дебилану! Мада, има и оно – поштеноме до главе не може доћ шта све свашточиња може да смисли – како би жеднога превео преко воде.

       Нема у које се рухо облачио нијеси, од заштитника Његошеве Црне Горе, Србина, патриоте, очувања светога српскога КосМета... – до овога данас, чему је тешко наћи адекватно име. Честит, и ако то види – очима својим не вјерује.

       Формула твога успјеха је – свашточинство провинцијализма, жедног властољубља. Е, то је „тројство“ твоје вјере. Ту си, Мило – ненадмашан!

        У овој исповијести на никшићкој телевизији – којом се и државна ТВ хвалила пола ударнога Дневника – Мило се у'ватио и панегирика дијаспори, којој упути позив да се врати у Црну Гору „да је заједно градимо“, вели.

        Е, у те прекограничне, нас неколико стотина хиљада – који смо Црногорци Срби – не само да му спадамо у „лажљиве и луде“ – но му, ни дијаспора, нијесмо! Баш смо му ми требали!

       Он се сатра да му ни кам на камен  од таквих ни у Црној Гори не остане, а не још да му се – дијаспора са „дијагнозом“ – у Црну сјати!

       Његова дијаспора су – искључиво „одабрани“. Они који му гласају жеље и пројекте и који су се истакли аутошовинизмом, попут гласовитог Миленка Перовића.

        Они су ти школски примјер најсложенијег облика самомрзитељства.

       О јаду су се забавили како да убију и затру све у себи што их на претке подсјећа! Ма, да су они само у том свом суициду и покољу на себе коптисали, па – фалај да је Богу – но унаоколо туку, докле довате! И – докле им плате!

        Сад, руку на срце, они, можда, и имају разлога да праве отклон од оних од којих су настали. Ко зна каква је њихова породична мука и брука кад тако од ње сумануто бјеже!

       Мора да то и није без неке. Мора да је то некакав тешки терет – неиздрж – кад би они радије да су „нови“, но – таквијех потомци!

        Не кажем, има ту и изрода, али, биће да нијесу баш сви ни изроди.

       Има она стара изрека у Црној Гори која каже: „Ако ли се чо'јек роди – ђе га никад било није – од њега се добро чувај – прађедовску нарав крије“!

       Е, такви – ако бјеже од свога поријекла и предака – није им замјерити. Ко зна како је њима у њиховој кожи.

       Не бих ја таквијема – којима лијека нема – на муку сједала. Доста је њима њиховога суицида. Само, брате – нека већ једном – нас оставе да будемо оно што смо и оно од кога и јесмо!

        Да ми будемо оно што су били и Његош и Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, слава му и милост, и Марко Миљанов и Петровићи и Црнојевићи и Балшићи... и толика елита данашњих наших савременика, који су – с разлогом – поносни Црногорци Срби!

       Е, ту је проблем и Милу и његовим помагачима у Црној и ван ње.

        Мило је са свима – и у Црној и у дијаспори, извршио братимљење – али је зато, међу браћом Црногорцима – темељно правио и направио злу крв.      

        А од свих народа, који живе у Црној Гори, или су дијаспора – најомиљенији су му Шиптари! Они су се, колико год их има – сви к'о један сабрали – да избори претегну на Милову страну! Ти провјерени партнери са успјешног референдума за разједињење Црне Горе и Србије из 2006. – ту су и овај пут.

        Тако појачан, са комплет Шиптарима из цијеле „велике Албаније“ – Мило „уздигнута чела“ – поново удара на Црну Гору и Црногорце!

        Хашим Тачи, предсједник такозванога Косова, позвао је Шиптаре који живе у Црној Гори да гласају за Мили. А албански премијер Еди Рама, што на енглеском, како би разумјели западни „пријатељи“, што на српском, како не би било ни код нас дилеме, у петоминутном снимљеном предизборном споту, поручује да се за Монтенегро и монтенегрине гласа уз захвалност Алаху што им је Мила подарио: „Хвала, што постојиш, драги Мило! Не само због Црне Горе, него и због Албаније и због Албанаца у Црној Гори, на Косову – свуда у региону!“ – поручи Рама.

      Знају Шиптари! Нијесу ово избори – ово је судња битка! Све што више држава око њих поклекне – Албанија је већа! А они – иду редом – КосМет, Сјеверна Македонија, Црна Гора!

        Е, хвала вам, Тачи и Рамо, што после ове ваше предизборне кампање за Мила – нико, ваљда, у нападнутој Црној Гори, ако се доваће с главом – не може имати дилему, чији је Мило и каква је под њим судбина Црне Горе, коју је отео – разапиње је – и на тацну разноси – свим вјековним непријатељима!

        Шта још рећи, послије свега?

       Ако је ико данас – ко је пријатељ Црне Горе – пред дилемом како гласати 30. августа, нека се руководи једином мишљу: – како би, да могу, гласали Његош, Свети Петар Цетињски и остали Петровићи, Свети Василије Острошки, слава му и милост, Црнојевићи, Балшићи... – они, којима се поносимо, који су је стварали, за њу гинули и бранили је – управо од оних, са којима јој Мило данас ради о глави?

        Е, то је непогрешив знак – да ли си за, или против Црне Горе.         

        И, може ли, након свега, бити иоле оправдања за оне који ће гласати за Мила – под условом да се сматрају пријатељима Црне Горе – ма како вјешто упаковали оправдање?!