Би-Би-Си: Милошевићев мозак остао у Хагу; З. Станковић: Никад се не узима цео мозак

ОБДУКЦИЈИ ПРИСУСТВОВАЛА И ДВА ЛЕКАРА СА ВМА –РУСКИ ХИРУРГ СТИГАО КАД ЈЕ СВЕ БИЛО ГОТОВО

* Би-Би-Сија се позвао на Кристијана Шартијеа, у оно време портпарола Хашког трибунала, и Флоранс Артман, која је 2006. била портпаролка главне тужитељке трибунала Карле дел Понте. Шартије био изричит да је Милошевићево тело враћено у Србију без мозга, а Артман рекла: „Због строгих холандских закона о приватности, нисмо могли да проверимо да ли је у Хагу остао само мозак, или још неки делови тела“

* „Политика”: „Реч је о глупостима. Ако су у Хагу тврдили да није трован, зашто би онда задржали мозак, а одбили захтев да се анализира јетра. Другим речима, да је у тајности требало уклонити неки орган чијом анализом би могло да се открије нешто сумњиво, то би била јетра, а не мозак“

* Адвокат Зденко ТОМАНОВИЋ тражио да се Милошевићева јетра транспортује у Москву, јер се сумња на тровање могла најбоље утврдити анализом узорака овог органа. Међутим, његовом захтеву није удовољено. Захтевао и да се обдукција обави у Москви, али ни на то није позитивно одговорено

_______________________________________________________________________

          МОЗАК Слободана Милошевића је, по свему судећи, остао у Хагу, гласи вест објављена на српском сервису британске мреже Би-Би-Си. To одлучно демантују саговорници „Политике” који су у последњим Милошевићевим данима били са њим, али и они који су упознати са дешавањима после његове смрти.

         „Реч је о глупостима. Ако су у Хагу тврдили да није трован, зашто би онда задржали мозак, а одбили захтев да се анализира јетра”, наводе наши саговорници, који не желе да говоре под именом и презименом. Другим речима, да је у тајности требало уклонити неки орган чијом анализом би могло да се открије нешто сумњиво, то би била јетра, а не мозак.

         Причу, коју саговорници „Политике” сврставају на исти ниво на којем су оне да је Милошевић и даље жив и да живи у Москви, Би-Би-Си је објавио позивајући се на изјаве више особа које су у време смрти бившег председника радиле за Међународни кривични трибунал за ратне злочине у бившој Југославији.

         Два саговорника Би-Би-Сија били су Кристијан Шартије, у то време портпарол трибунала, али и Флоранс Артман, која је 2006. била портпаролка главне тужитељке трибунала Карле дел Понте.

         Док је Шартије био изричит и рекао да се сећа да је Милошевићево тело враћено без мозга, Флоранс Артман је била много опрезнија и из њене изјаве се види да није баш сигурна у целу причу: „Због строгих холандских закона о приватности нисмо могли да проверимо да ли је у Хагу остао само мозак, или још неки делови тела. Такву информацију могу да добију само холандски или српски државни органи, или чланови породице”, казала је она.

Кристијан Шартије

         Према истим причама, за дубинску токсиколошку анализу мозга коју су холандски патолози желели да обаве било је потребно више времена, тако да је мозак, наводно, остао у институту.

         „Неки отрови се брзо разграђују у организму, али њихови трагови остају у можданом ткиву, те је ова патолошка анализа део праксе детаљнијих истрага”, тврди Би-Би-Си на српском.

         Патолог Зоран Станковић, бивши начелник Војномедицинске академије и бивши министар здравља и одбране, каже за „Политику” да се никада после обдукције не узима цео мозак.

         „Кад се деси да затвореник умре у затворским околностима, онда се током обдукције узимају и делови унутрашњих органа за хемијске и токсиколошке анализе. Узимају се телесне течности, крв, мокраћа и желудачни садржај. Затим делови мозга, плућа, јетре, бубрега, срца, танког и дебелог црева... Када се такви делови користе за анализе, обично се чувају шест месеци или годину дана, за случај да су потребне додатне анализе. После тога се уништавају, јер због биолошких процеса не могу више да се анализирају”, наводи Станковић за наш лист.

         Замољен да прокоментарише причу да је Милошевићев мозак остао у Хагу, Станковић каже да се обично узима око 100 грама таквог ткива, јер за осталим нема потребе.

         Из новинских и телевизијских извештаја из марта 2006. године види се да је токсиколошка анализа завршена пре него што је Милошевић сахрањен у Пожаревцу. Истрага је покренута после првобитних тврдњи представника трибунала да се Милошевић обесио у ћелији, да би касније његов бранилац Зденко Томановић изјавио: „Како је могао да се после тога врати у кревет и покрије ћебетом?”

         Томановић је касније јавно показао писмо које је Милошевић послао Сергеју Лаврову, министру спољних послова Русије, у коме је изразио сумњу да га трују.

         Истрага је покренута брзо, па је на конференцију за новинаре изашао тадашњи председник Хашког трибунала Фаусто Покар, који је рекао да је токсиколошка анализа узорака крви и ткива Слободана Милошевића показала да нема назнака да је он био отрован.

         „Токсиколошка анализа обављена је после обдукције, која је утврдила да је Милошевић умро од инфаркта миокарда”, прочитао је Покар из извештаја окружног тужиоца у Хагу.

         Из осталих извештаја види се и да је Томановић тада тражио да се Милошевићева јетра транспортује у Москву, јер се сумња на тровање могла најбоље утврдити анализом узорака овог органа. Међутим, његовом захтеву није удовољено. Томановић је захтевао и да се обдукција обави у Москви, али ни на то није позитивно одговорено. Касније је требало да у обдукцији учествује руски академик (хирург-кардиолог)Лео Бокерија, али је аутопсија започета без њега и завршена када је он слетео у Хаг. Обдукцији су присуствовали патолози послати из штаба НАТО-а у Белгији, док је Бокерија касније гледао снимак целе аутопсије.

         Обдукцији су присуствовала и два лекара са београдске Војномедицинске академије.

         http://www.politika.rs/scc/clanak/417065/Milosevic-nije-sahranjen-bez-mozga