Балетић: Ко год да је против Срба – Амери и Запад су на његовој страни
„БОЖЕ ДРАГИ, КОЈЕ ЛУДИЛО МИ ЖИВИМО – ДОБРО ЈЕ ДА СМО ПРИ ПАМЕТИ ОСТАЛИ!“
* Нови-стари амерички амбасадор у Београду, Кристофер Хил, спремио нам је све по сегментима – обећања, удар на мозак, подмићивања, рад са подмлатком у цивилном сектору, обрађивање Београда по принципу кувања жабе, разне шаргарепице и слаткоће, па све – до одрицања. За почетак, има да се Срби одрекну „малигног утицаја Русије и Кине“! Следеће одрицање иде према Србима у Републици Српској. Легалиста Хил органски не подноси то што је Бањалука сад одлучила да се држи Дејтонског споразума к'о пијан плота. Још би да се Србија одрекне светога КосМета, а реципрочно ће бити призната од Шиптаристана!
* Шта год да нам западњаци вековима раде, код нас стално тиња жеља за пријатељством с њима. Боже драги, да ли то они само мисле да смо ми луди – или ту заиста нешто и има?!
* Удружење Бошњака Америке и Канаде бди нада Црном Гором да случајно не скрене с пута! Накострешили ти се они отуд преко океана и спаковали јој оштар протест у ком траже да се у црногорском парламенту не изгласа предлог да се 13. новембар – дан Његошевог рођења – прогласи државним празником! Творцу „Горског вијенца“ замерају што је то светско ремек дело засновао на историјској чињеници – истраге потурица
* Сад сам се ја нашла у чуду! Ако Бошњаци за себе тврде да су самоникли народ Балкана, који никад никакве везе није имао са Србима – откуд то сад њих уопште „боли“ Његошева прича о истрази потурица?! Па потурице су Срби који су под османлијама издали свој род и веру, прешли на страну окупатора и чак се, некад жешће и од самих Турака, против своје браће борили! И, шта сад неко ко „нема никаквог додира са Србима“, замара мозак тиме како ћемо ми Срби чувати себе и које ћемо методе користити према окупатору и домаћим издајницима и кога ћемо и како у стихове метат?!
______________________________________________________
Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
НЕМА на планети данас тога простора који је интересантнији за живот од овога недавно названог Западни Балкан! Сад, није да нигде нема лепших брда, планина, река, поља, цвећа и дрвећа, али – изем ти ја све те њихове лепоте кад тамо не живе Срби – и то православни – е, ту је квака!
Због те лепоте ми се вековима не можемо курталисат од благостања којима нас западњаци обасипају!
Шта нам све кроз историју нису паковали, просто не знам који нам је дародавац и дар отуд био издашнији! Углавном, дужан нам нико од њих није остао! Али, ја ћу овај пут само о овима из Америке који над нама, појачано, бдију!
Милијана Балетић
Читам како се наш стари познаник, а новоименовани амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил, брифује и спрема на пут! Београд ће му, изгледа, бити централа одакле ће у широким круговима на Западном Балкану да заврши започету Клинтонову политику, чији је и био „ћинбеник“. И џак шаргарепица је „смислио“. Што се штапа тиче – они без тога на пут и не полазе!
Отвори ти се он пре неки дан пред Одбором за спољне послове Сената, те ми тако сазнадосмо да он не одустаје од спровођења политике '90-тих на Балкану. Да потеже толики пут само због половичних решења, на памет му не пада, па је одлучио да нам – опет – реши целокупно „српско питање“.
Када је '90-тих у Београду, како сам каже, „започињао своју дипломатску каријеру“ – памтимо га као бескрупулозног извршиоца политике у којој је нескривено уживао у својој суровости према Србима. Пошто су се од тада, и те како, промениле глобалне околности, решио је да сад буде „љукав ка' љисица“, док нас буде провлачио кроз нови низ хируршких захвата. Е, кад то прођемо, има да испаднемо к'о из модле!
Припремио нам је све по сегментима – обећања, удар на мозак, подмићивања, рад са подмлатком у цивилном сектору, обрађивање Београда по принципу куване жабе, разне шаргарепице и слаткоће, па све – до одрицања.
Што се тиче оних крупнијих имамо их три. Који је ту битнији, мртва је трка, зато је и свеједно од којега ћу кренути.
За почетак, има да се Срби одрекну „малигног утицаја Русије и Кине“! Наравно, ту је и шаргарепица: „Није довољно рећи да има проблема у прихватању кинеских и руских предлога..., већ и да будемо спремни да покажемо да ми нудимо алтернативу. Да је оно што ми нудимо, боље за Србију. И то ће бити моја намера“.
Кристофер Хил
Откад сам ово чула, ја дочекат не могу док не видим све те – удице за ситну рибу – које су нам спаковали!
Следеће одрицање иде према Србима у Републици Српској. Легалиста Хил органски не подноси то што је Бањалука сад одлучила да се држи Дејтонског споразума к'о пијан плота и што је наврла да врати све надлежности које су јој по Дејтону припале, а у међувремену јој разни „Кристофери“ отели! Није он ни да се ово стање – такнуто-макнуто – забетонира, њему је много и то што је Српској остало. Зато је припремио читав списак онога шта још треба „мицати“ – све док се не направи унитарна бошњачка БиХ, а Срби – или нека се препакују у Бошњаке, или нека живе као национална мањина, или пут под ноге – од воље им.
За коначно „решење Срба преко Дрине“ – помоћ ће, каже, тражити у дављењу Београда, коме је смислио „значајне разговоре на ту тему“.
А, Косово и Метохија, е – то је врх: „Узајамно признање Србије и Косова је најбољи начин за напредовање“! У преводу – Србија да се одрекне светога КосМета, а реципрочно ће зато добити признање од Шиптаристана! Ма, шта кажеш?!
Знате, госн' Хил, ја нисам досад капирала да сте Ви – поред Ваших политичких вештина – бескрајно духовит човек!
Толика мултиталентованост заслужује дубоки наклон!
Боже драги! Да ли то они само мисле да смо ми луди – или ту заиста нешто и има – кад код нас стално тиња жеља за пријатељством с њима и поред тога што у свим тим њиховим различитим наступима – увек је ту и једна константа – где год и ко год се нађе на супротној страни од Срба – Запад и Амери су на тој страни!
А како нас тек обожавају и они и њихови саборци, кад дигнемо руке од себе, или на себе – ми смо макар мајстори аутошовинизма! Ту што их одушевимо, описат се не може!
Код овога Хиловога заокруживања Балкана, приметно је да се најмање „оћитовао“ око Црне Горе. Изгледа да им тамо све иде како су зацртали! Али зато саборци, Удружење Бошњака Америке и Канаде, бди нада Црном да случајно не скрене с пута!
Накострешили ти се они отуд преко океана и спаковали јој оштар протест у ком траже да се у црногорском парламенту не изгласа предлог да се 13. новембар – дан Његошевог рођења – прогласи државним празником!
Творцу „Горског вијенца“ замерају што је то светско ремек дело засновано на историјској чињеници – истраге потурица. Црну Гору треба натерати – да спали, а не да слави – и творца и дело, јер је „годинама извор мржње и сукоба између народа који живе у региону“, пишу „забринути“ Бошњаци.
Пошто ни једна оптужница не може без „Сребренице“, пронашли су да је Његош и тамо лично мешетарио – постављајући „теоријско утемељење босанског геноцида“!
Сад сам се ја нашла у чуду! Ако Бошњаци за себе тврде да су самоникли народ Балкана, који никад никакве везе није имао са Србима – откуд то сад њих уопште „боли“ Његошева прича о истрази потурица?! Па потурице су Срби који су под османлијама издали свој род и веру, прешли на страну окупатора и чак се, некад жешће и од самих Турака, против своје браће борили!
Његош се гнуша потурица у своме роду и каже: „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на грани листа, но се бојим од зла домаћега...“!
Колико ја знам „Горски вијенац“, а скоро да га знам напамет – „зло домаће“ су искључиво потурице! Бошњаке – помиња' није. Таквих у његово време није ни бивало.
Сад, ја не могу да се разаветим – како то некога ко „никад није био Србин“ може да дотиче борба великог Његоша коју води против издајника у редовима свога српскога рода?!
И, шта сад неко ко „нема никаквог додира са Србима“, замара мозак тиме како ћемо ми Срби чувати себе и које ћемо методе користити према окупатору и домаћим издајницима и кога ћемо и како у стихове метат! Ма, опуштено, брате – кад већ ионако „никад нисте били Срби“.
Боже драги, које ми лудило овде живимо! Добро смо у памет остали!
