Бабаков: Запад ће прекинути притисак тек кад схвати да Србија има озбиљне савезнике

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА ДРЖАВНЕ ДУМЕ СПАЈА НАС НЕКА НЕВИДЉИВА НИТ ОД ГОРЕ - СА НЕБА

Александар Бабаков

* Ми остајемо верни нашим дубоким односима, а недоследност европских држава говори о томе да су оне марионете. Ми чак бринемо повремено једни за друге више него сами за себе... Ми и Србија увек имамо потенцијал да налазимо такве облике сарадње, које је немогуће победити; ако погледате колико савезника данас имамо, то је задивљујуће!

* Свет се већ променио и то је управо будућност где је Србији додељено вредно место; Србија својим делима данас показује спремност за учешће у новом свету и негативна реакција Запада је природна – ЕУ и НАТО су удружења слабих, њима нису потребни јаки. Они су нико и ништа

* Пре 25 година је била агресија која се ничим не може правдати, али Србија треба да памти да је Русија данас другачија него 1999. и Западу ће бити немогуће да против Србије предузме нешто слично

* Мислим да су Срби одлучили, они јасно знају своје место, а

__________________________________________________________

          AЛЕКСАНДАР Михаилович Бабаков, заменик председника Државне Думе Руске Федерације ексклузивно је говорио за informer.rs о томе у чему се огледа посебност српско-руских односа, као и како је Србија очувала слободу придржавајући се свог спољнополитичког курса.

          * Навршила се још једна годишњица НАТО бомбардовања Југославије. Како се Ви односите према тој операцији која је спроведена против наше земље?

          - Сматрам да је прошло доста времена да, не само ми, него све земље које имају здрав разум исправно оцене оно што се десило. Наравно, то се не сме назвати никако другачије осим “агресија НАТО земаља против суверене државе”.

          То се не сме правдати апсолутно никаквим ни политичким, ни идеолошким, уопште никаквим разлогом што је слободна земља била војно нападнута од стране војног блока.

          Начин на који је то учињено говори о томе да те земље НАТО блока, саме нису биле сигурне у исправност свог избора. Оне су се бојале да то учине на бојном пољу, оне су поступиле подмукло, како су иначе и често чиниле, коришћењем средстава против којих је у том тренутку Југославија била немоћна.

          Најважније је што они чак ни после одређеног времена нису нашли за сходно да се извине пред народом, народима који су живели и који и даље живе на територији подвргнутој бомбардовању, јер то бомбардовање је било усмерено на цивилно становништво и грађанску инфраструктуру. Никаквих војних објеката који би представљали опасност по НАТО земље није било на територији.

          То је био сасвим неоправдан по суровости политички акт, чији је циљ било свргавање законитог руководства земље.

          * Да ли су односи између Срба и Руса посебни и у чему се огледа та посебност?

          - Знате, вероватно сви односи имају некакву посебност, али управо су Србија и Русија на нивоу народа обједињене неком невидљивом нити. Мислим да у основи леже култура, историја и религија – хришћанство, православље пре свега. Видимо односе са људским вредностима, традиционалним за наше народе. Није да о њима не причамо, не пада нам ни на памет да могу бити другачији.

          - Нас обједињују посебни односи, не само према прошлости, већ и садашњости, а најважније – и будућности, јер и српски народ и Русија гледају на будућност као на свет који ће обједињавати људе, независно од њихове бројности, вероисповести, потенцијала, могућности, већ само на основу тога што свако из наша два народа жели да живи у свету узајамног поштовања, у свету који искључује униполарност и униполарност у доношењу одлука, што значи да треба узимати у обзир одлуке свих јер свако има право на своје мишљење и поштујући то право ми ћемо обнављати односе, уједно и са другим земљама.

          - Али Србија – то је посебно. Знате, ето Ви сте се сада осмехнули и ја Вам могу рећи да када у друштву разговарамо и из неког разлога поменемо Србију, свима се подигне расположење. Не знам због чега, заиста желим да будем отворен и искрен када говорим о питањима  која су везана за Србију, ма колико тешки тренуци били. Мислим да нас спаја невидљива нит од горе, са неба.

          * Колико је важна за Русију подршка наше земље на светској политичкој арени?

          - Веома важна, јер управо доследност и постојаност свом ставу и јесте основна вредност става Србије, јер он, за разлику од европских држава које чак не желим сада да наводим као пример, овакав став и руководства Србије, а главно и народа Србије је непроменљив.

          - Знате, пролазе године и независно од тога шта проживљавају наше земље, ми остајемо верни нашим дубоким односима. Недоследност европских држава, чак и по најтежим питањима, говори о томе да су они марионете, марионете у овом случају Американаца, а може бити и других политичких сила. Али то што они не делују у интересу сопственог народа и у интересу односа, укључујући и суседе на континенту – то већ доста говори, не желим чак да губим време на њих.

          - А ако говоримо о важности одлука, које доносе Србија, и српски народ, хоћу да кажем да не можете да замислите какав емоционални узлет изазива неправда која се још увек понекад усмерава и против Србије и против наше земље и мислим да ми чак бринемо повремено једни за друге више него сами за себе и то такође говори много о томе тј. спремност да се стане у одбрану интереса, чак и у одређеној мери жртвовати своје интересе, то је велика заслуга управо народа, он је такав – говорим о народу и Србије, и Русије.

          * Какве утиске је оставила на Вас Србија и како оцењујете данас руско-српске односе?

          - Лично ја, Србију веома волим и мени је у њој увек пријатно. Могу да Вам кажем да сам доста пропутовао по свету, али сам се у Србији увек сусретао са тим да ми је увек веома пријатно, чак и на свакодневном нивоу. Пријатно ми је да шетам улицом, пријатно ми је да причам са људима, пријатно ми је чак да се налазим на јавном месту – небитно да ли је то кафић, ресторан – све је пријатно, све је природно и прихватљиво за мене, и зато ћу искрено рећи да сам са великим задовољством долазио и надам се да ћу долазити у Србију.

          - А ако говоримо о томе какви нас односи чекају, мислим да нас чекају само позитивни и прогресивни помаци унапред. Зашто? Зато што, ево, слушајте шта каже наш председник, он каже: „Ми, удружујући се са неким“, небитно било то БРИКС, када говоримо БРИКС, ШОС, разним организацијама, „ми се удружујемо не против некога, већ за“ и зато ми и Србија увек имамо потенцијал да налазимо такве облике сарадње, које је немогуће победити јер они нису усмерени против неког, већ су усмерени на уједињење наших држава и то је немогуће разрушити.

          - Ако бисмо ми били као Европљани, они се уједињују против Русије. Они се тамо на свака три месеца окупљају како би смислили нешто ново против Русије и сада већ против Србије. Али, то је деструктивно, не треба свој народ мотивисати тиме да се уједињује како би се константно борио, борио, штавише, народ не разуме зашто. А напротив, када их позиваш да се уједине како би нешто заједно радили, то је бескрајно.

          * Србија је једина европска земља која је сачувала слободу у спровођењу спољне политике и доследно се придржава свог спољнополитичког курса, због чега свакодневно доживљава огроман притисак. Курти скоро свакодневно врши зверства усмерена на српско становништво КиМ на шта полтички Запад наставља да ћути. Стиче се утисак да је савремени свет пао у дубоку кризу пре свега морала и етике, али и међународног права због хегемонистичког мишљења Запада да им је све дозвољено. Да ли и Ви сматрате да је дошло време да се промени равнотежа моћи и како видите данашњу међународну политичку арену?

          - Свет се већ променио. Већ данас су се појавиле државе, чак и групе држава, које проповедају сасвим другачији приступ, признања суверенитета, немешања у унутрашње послове и то је управо будућност где је Србији додељено вредно место, јер Србија у својој спољној политици не прати неке циљеве агресије, она просто инсистира на интересу сопственог народа и поштовању међународног права.

          - Ви сте поменули да се међународно право руши. Руше се приступи међународном праву. За међународно право, садашње, европске земље обједињене блоком НАТО и Американци, сматрају правила која су они смислили. Они су заменили концепте, то није међународно право, то је њихово лично право на ексклузивност. То све има корене повезане са колонијализмом, па са неоколонијализмом, они су навикли да тако комуницирају са другима.

          - Ако говоримо о међународном праву, тамо је предвиђена једнакост и као минимум поштовање партнера, који би приликом доношења одлука, требало да се руководе узајамним интересима. Да, могу постојати несугласице, али оне треба да се реше на бази договора, а европске земље данас виде само један начин за решење.

          - За њих постоје два мишљења, једно је њихово, а друго је неправилно. Зато се данас мења сам приступ, мењају се не међународна правила, међународни закони, извините, међународно право, већ правила која су они успоставили.

          - Ми смо заједно са нашим колегама, – ако погледате колико савезника ми данас имамо, то је задивљујуће!

          - Ми смо само на председничким изборима имали као међународне посматраче представнике из више од 100 држава. А шта нам то говори? То говори о томе да људима није само интересантно да дођу у Русију, већ и да учествују у процесима који се дешавају.

          - То се тиче и позиције Кинеза са њиховим пројектом „Један појас, један пут“, то су и Индијци који предлажу свој поглед на будућност, то је и Русија која изјављује о томе да она има своје виђење новог света. Али нас обједињује у том новом свету то што ће у њему учествовати равноправне државе, не ексклузивне које могу више од осталих. Не. То ће бити равноправне државе.

          - Мислим да Србија својим делима данас показује спремност за овакав вид учешћа и реакција Запада је природна. Одавде потичу и сви проблеми које они праве слободној држави, држави која жели да буде слободна и не жели да буде марионета у њиховим рукама.

          - А они, као организације ЕУ и НАТО, то су удружења слабих. Они су јаки својом слабошћу, свако од њих је ништаван, они су нико и ништа, јер свако од њих дозвољава себи неприхватљиве с тачке гледишта будућности човечанства одлуке, зато им јаки нису потребни, зато што јаки увек показују алтернативу.

          - Погледајте како јаки наступају, такође господин Вучић, у вези са питањима породице, вредности, будућности Србије. Они говоре о подизању животног стандарда, о томе да треба тежити ка томе да Србија треба да осваја свој положај на миран начин, на економском бојном пољу, културном итд. То је потпуно исправан приступ, то је брига о сопственом народу и, сходно томе, положају.

          - А они хоће да сви стоје у реду оних који треба да прате упутства Вашингтона или Брисела, тим пре што су упутства деструктивна, чак и за њих. Погледајте шта су они постигли, они су својим одлукама само погоршали своју ситуацију и поново траже кривце.

          - Поново је крива Русија за то што се дешава. Тога неће бити.

          - Мислим да данас Србија треба да памти да је данас и Русија другачија у односу на тај период пре 25 година и мислим да данас Западу неће бити тако лако, да не кажем, биће немогуће да предузме сличне радње у вези са слободољубивом Србијом.

          * Да ли би поновна победа Трампа у Америци помогла геополитичким дешавањима у свету?

          - Веома прецизно је рекао наш председник – кога изаберу Америкаци, са њим ћемо радити. Ми, као прво, то није коректно јер ми се не мешамо у унутрашње послове Американаца, а као друго, и зашто бисмо ми говорили о изборима Американаца?

          - Ми просто желимо да сваки руководилац Америке има у виду да на карти постоје Русија и њени савезници. Ако они то буду имали у виду и ако буду узимали у обзир и градили односе са нама, онда презиме Трамп, Бајден, или неко друго – Иванов, Петров – није важно. Важно је да он, – нека брани своје интересе, али не на штету интереса осталих држава. Ето, то они треба да разумеју! То је све. Другачији свет не треба да постоји.

          - И зато, ко ће тамо да победи, лично за мене, ја се са нашим председником слажем, па која је разлика – ко буде тај ће бити, са њим ћемо и радити.

          - Колико сте упознати са спољним притиском којем је подвргнута Србија после избора који су се одржали у децембру 2023. године?

          - Ја сам у току, будући да данас информациони свет омогућава да се о многим стварима више зна, али ми не губимо контакт са колегама из Србије, са нашим пријатељима и зато имамо могућност да добијамо информације. Али поновићу овде још једном, већ сам рекао да је то потпуно природна реакција Запада на слободну вољу српског руководства и српског народа да изрази свој став у свету.

          - Ја мислим да је то исправан став. Не можете бити, код нас се тако каже, извињавам се гледаоцима, „помало трудан“ – треба се одлучити. Ја мислим да су Срби одлучили, они јасно знају своје сопствено место, њихов однос према ономе што се дешава. Зато они смело о томе говоре.

          - А притисак се, поновићу, неће завршити до тог тренутка док они који врше тај притисак не схвате да он није перспективан, а као друго да и Србија у том случају има озбиљне савезнике, који је неће оставити, не само у несрећи, већ и у тешкој ситуацији.

          * Да ли очекујете неке покушаје проглашења ваших избора нелегитимним?

          - Апсолутно нас не занима та позиција.

          - Као прво, код нас су били посматрачи, понављам, из више од 100 држава. Друго, наш народ је бирао нашег председника. Ми, опростите, само у кошмару можемо замислити да бисмо променили своје мишљење због нечијег туђег мишљења.

          - Свидела ми се дискусија, која је недавно била на ту тему, и наводили су цифре. Ако се погледају цифре излазности – то је излазност! Излазност је најважнија, колико је људи дошло на бирачка места. То никада није било у Русији, нећу рећи у Европи. Даље, гласање. И поставља се питање легитимности нашег председника!

          - Полазећи од тога да је излазност била 76%, за њега је гласало око 90%. Да ли она уопште може да се упореди са излазношћу у било којој европској земљи, тамо у Немачкој, Француској, Енглеској? Ја не говорим о победи тих политичких сила које су потом бирале кандидате за руководство земље. Тамо су побеђивали са 15%, 20% гласова. Знате, то чак није ни смешно. То су људи који не желе да виде реалност, то су изгубљени политичари. Само озбиљан политичар може да призна како грешке, тако и своју победу. Таквих је у Европи засад неколико – ја нећу сасвим говорити, али засад их је недовољно.

           https://srbratstvo.ru/babakov-zapad-ce-prekinuti-pritisak-na-srbiju-kad-...