Вишковић: Своју Републику Српску, бранићемо до последњег Србина

СРПСКА И СРБИЈА У НЕВЕСИЊУ ЗАЈЕДНО ОБЕЛЕЖИЛЕ 146 ГОДИНА „НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ“

* Председник Владе РС Радован ВИШКОВИЋ: „Овде имамо три историјска догађаја везана за Невесињску пушку, ништа мање није за овај крај и Републику Српску важна и Митровданска битка, која је била пресудна за Српску. И данас трају атаци на Републику Српску, јер желе да нам отму оно што је наше вековима

* Начелник општине Невесиње Миленко АВДАЛОВИЋ: Невесињска пушка је обележила другу половину 19. века. Када су се у цркви у Биограду хармбаше договориле за устанак, први емисари послати су на Цетиње и Београд. Уследио је напад на турски караван у Бишини и први сукоб на брду Градац. Невесињски устанак најмање слободе је донео овом крају, али је донео државу и слободу Црној Гори и Србији

* Представник Србије Миодраг КАПОР: На овој ледини креснула је Невесиња пушка која је била повод за Велику источну кризу. Невесињска пушка никада није затајила. Знали су наши преци да ће борба бити тешка и да ће слобода бити одбрањена њиховим животима, али ниси одустали. Морамо показати свима да су Срби увек у историји на правој страни - на страни слободе

_________________________________________________________

       ПРЕДСЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је данас, на обележавању 146 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке, да Срби никада кроз векове нису били окупатори ни освајачи, већ су само бранили своје, што раде и данас.

       "Наша је Република Српска, бранићемо је док постоји иједан Србин у њој и нећемо дозволити да је ико угрози", рекао је Вишковић у обраћању у селу Крекови код Невесиња где су Србија и Српска заједно обележиле овај историјски догађај.

       Он је подсетио да су преци пре 146 година кренули у борбу за слободу, те да та слобода траје и данас.

       "Овдје имамо три историјска догађаја везана за Невесињску пушку, ништа мање није за овај крај и Републику Српску важна и Митровданска битка, која је била пресудна за Српску. И данас трају атаци на Републику Српску, јер желе да нам отму оно што је наше вековима", нагласио је Вишковић.

       Напоменуо је да ни 1875. године преци нису ишли никога да нападну и отму туђе, већ су бранили себе, своја огњишта и породице од окупатора и зулума који су дошли са другог контитента.

       Он је напоменуо да је, нажалост, Берлинска конференција 1882. године, уместо
дотадашњих непријатеља Турака донела новог оличеног у Аустроугарској монархији, те су Срби из ових крајева поново кренули у борбу за слободу, али су морали да поклекну јер су Аустроугари на њих послали огромну војну силу.

       "И 1941. године наше комшије из НДХ припремише нам покољ на нашим огњиштима, али и тада наши преци заштитише своје породице и осујетише злочине који су били припремљени за Видовдан. Од 1875. до данас боримо се за слободу, да опстанемо своји на своме. Никада кроз векове Срби нису желели да наносе зло некоме другоме", поручио је Вишковић.

       Вишковић је захвалио Србији, која Републици Српској помаже да одбрани своју слободу, достојанство, економију, грађане.

       Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је Невесињска пушка обележила другу половину 19. вијека.

       "Када су се у цркви у Биограду хармбаше договориле за устанак први емисари послати су на Цетиње и Београд. Уследио је напад на турски караван у Бишини и први сукоб овде на брду Градац", рекао је Авдаловић, наводећи да је Невесњска пушка и Невесињски устанак најмање слободе донео овом крају, али је донео државу и слободу Црној Гори и Србији.

       Он је навео да је срећан што овај догађај заједнички обележавају Република Српска и Србија, наводећи да је позив за заједничко обележавање упућен и Црној Гори.

       Државни секретар у Министарству рада Србије Миодраг Капор нагласио је да су Срби још од 1804. године водили борбу против турске власти да ослободе државу и народ.

       "Тако се и херцеговачки народ побунио. На овој ледини креснула је Невесиња пушка која је била повод за Велику источну кризу. Невесињска пушка никада није затајила. Знали су наши преци да ће борба бити тешка и да ће слобода бити одбрањена њиховим животима, али ниси одустали. Морамо показати свима да су Срби увек у историји на правој страни - на страни слободе и да никада нису угрожавали друге", рекао је Капор.

       Капор је навео да се показало да је сећање препрека новим злочинима и предуслов за напредак.

       "Данас када у Србији и Републици Српској водимо заједничке борбе против епидемије потребно нам је заједништво, јер домовина се не брани само ратом, већ и чашћу знањем, васпитањем", нагласио је Капор.

       Он је поручио да се не сме дозволити да сујете и политичке несугласице деле Србе када су пред њима важни задаци.

       Обележавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, посланици у Народној скупштини Српске Илија Таминџија, Љубиша Крунић, Максим Скоко и Маринко Драгишић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, саветник српског члана Председништва Бошко Томић, изасланик председника Републике Српске, начелници источно-херцеговачких општина, те представници борачких удружења.

       У културно-уметничком програму учествовале су етно-групе "Свети Димитрије" и "Симонида", мушка гангашка група Културно-уметничког друштва "Невесиње" и гуслар Мирослав Шиљеговић.

       Прва Невесињска пушка била је устанак подигнут у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

       То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

       Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

       Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.

       Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари