Српскa попут Црне Горе: Бањалука – главни град, Пале - престоница

БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У ИНСТИТУЦИЈАМА БиХ ПОВЕЋАН СА 2.999 (2000-ТЕ) НА 22.288 (АВГУСТ 2021-ВЕ)

Пале ће имати статус као Цетиње

* У тексту Декларације о уставним принципима, који треба да усвоји Народна скупштина РС, наглашава се да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни, те да (по Уставу БиХ) Парламентарна скупштина БиХ није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник

* И указује да Народна скупштина и Влада Српске имају право да обуставе примјену било ког акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежност органа на нивоу БиХ        

* Скупштина ће повући сагласност на одлуку о давању овлашћења Влади да потпише Споразум из 2005. године. “Закон о одбрани БиХ, Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ и Закон о агенцији за истраге и заштиту БиХ неће се примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона из области одбране и безбједности“

* Народна скупштина повлачи сагласност коју је закључцима из 2004. године дала Влади за потписивање Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање ВСТС-а БиХ”. У закључцима се истиче да се Закон о ВСТС-у БиХ неће примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу Закона о ВСТС-у Републике Српске

________________________________________________________

         ДЕКЛАРАЦИЈОМ о уставним принципима, која би требало да буде разматрана на предстојећој посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, предвиђено је да Влада да, у сарадњи са предсједником Републике, припреми текст Устава Републике Српске којим ће се потврдити све надлежности Српске, осим оних које по Уставу БиХ припадају БиХ.

       У Декларацији, која је достављена Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Републике Српске, наводи се да би новим Уставом Бањалука требала да постане главни град, а Пале пријестоница.

       У документу се прецизира да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни, те да је по Уставу БиХ Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Предсједништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине према овом Уставу, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник.

       У Декларацији се истиче да дјеловање Уставног суда БиХ, који се ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мијењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности.

       Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наводи се у Декларацији.

       Додаје се да “споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вриједност и Високом судском и тужилачком савјету БиХ, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ, јер им нису претходиле измјене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ”.

       „Није било ни накнадних уставних промјена, па су и те надлежности неуставне и самим тим привремене”, наводи се у Декларацији.

       У документу пише и да БиХ нема уставом дефинисано државноправно уређење и да има врло ограничене и стриктно одређене надлежности, што је одређује као државу са међународно признатим границама са надлежностима у спољним односима, док скоро сав унутрашњи суверенитет припада ентитетима.

       У Декларацији се наводи и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промјене и допуне Устава БиХ, као Анекса четири Дејтонског споразума, треба превазићи досљедном примјеном Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети у потпуности придржавати Устава БиХ.

       То подразумијева право Народне скупштине и Владе Српске да обуставе примјену било ког акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежност органа на нивоу БиХ.

       У Декларацији се наводи да сваком ентитету припада право на успостављање посебних паралелних односа са сусједним државама у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ, као и право на склапање споразума са државама и међународним организацијама уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ која може законом предвидјети да за одређене врсте споразума није потребна таква сагласност.

       Наводи се и да је, према Уставу БиХ, Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политике, именовање амбасадора и других међународних представника, представљање БиХ у међународним и европским организацијама и институцијама, преговарање, отказивање, те уз сагласност Парламентарне скупштине ратификовање споразума БиХ.

       Савјет министара као обавезан састав има предсједавајућег и само још два министра - спољних послова и спољне трговине, наводи се у Декларацији.

       У документу се додаје да је ранијим закључцима Народне скупштине захтијевано да се “кроз закон уграде рјешења која ће институционално и суштински сачувати утицаје ентитета, што подразумијева формирање подсавјета ентитета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ”.

       Осим тога, предвиђено је било и да се текст Споразума прије потписивања усклади са терминологијом из Устава и да сједиште ВСТС БиХ буде у Српском (Источном) Сарајеву, те да ће, уколико суштина ових закључака не буде садржана у Приједлогу закона о ВСТС БиХ, Народна скупштина повући сагласност на овај споразум на исти начин како је дала, наводи се у Декларацији.

       У материјалима за посебну сједницу су и информације о преносу надлежности у области одбране и безбједности, индиректног опорезивања и правосуђа, а предлагачи су предсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, премијер Српске, те посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.

Усвојити одговарајуће

законе на нивоу Српске

         У приједлозима закључака у вези са Информацијом о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ у области одбране и безбједности, коју ће разматрати парламент Српске, наводи се да Народна скупштина задужује Владу да јој да у року до шест мјесеци упути на разматрање и усвајање законе из ове области.

       “Народна скупштина задужује Владу да на овом плану повуче сагласност на Споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ раније потписан са Владом Федерације БиХ”, истиче се у овој информацији, достављеној Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Српске.

       У закључцима у Информацији се додаје да Скупштина повлачи сагласност на одлуку о давању овлашћења Влади да потпише Споразум из 2005. године.

       “Закон о одбрани БиХ, Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ и Закон о агенцији за истраге и заштиту БиХ неће се примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона из области одбране и безбједности”, наводи се у приједлогу ових закључака.

       У Информацији се подсјећа да су до преноса надлежности у области одбране на ниво БиХ постојале војска Српске и Федерације БиХ (ФБиХ) које су обављале своје уставне обавезе, ни на који начин не кршећи Устав БиХ ни Дејтонски мировни споразум.

       У том документу се истиче да се на почетку процеса реформе одбране у БиХ Српска званично залагала за политику демилитаризације БиХ, као постконфликтног друштва, што, нажалост, није прихваћено од друге стране, ФБиХ и међународних учесника у процесу реформе.

       „Од разматраних позитивних ефеката реформе одбране, за Српску није остварен нити један од очекиваних. На финансијском плану Српска није смањила издвајање за одбрану, нити је кроз овакав систем политика одбране Републике Српске побољшана. Такође, процеси у области политике одбране у БиХ су у супротности са политиком војне неутралности Српске, а у складу са Резолуцијом Народне скупштине о војној неутралности”, наведено је у Информацији.

       На основу одлуке високог представника Педија Ешдауна 2002. године усвојен је нови закон о Савјету министара када је формирано ново министарство безбједности.

       “С обзиром да Устав БиХ није прописао надлежност БиХ у области безбједности, формирањем Министарства безбједности пренесен је дио надлежности ентитета. Такође, одлуком високог представника прекршен је Устав БиХ, с обзиром да одлука високог представника не представља основ за измјену Устава БиХ, односно Устав БиХ не познаје одлуке високог представника као један од начина ни за измјену Устава БиХ ни за пренос надлежности”, наводи се у Информацији.

       У информацији се указује да је на сличан начин формирана обавјештајно-безбједносна агенција на нивоу БиХ, чиме је онемогућена функционална заштита уставног поретка Српске.

       “Због наведеног, као и обавезе обавјештајне службе да врши безбједносну провјеру за сва лица која имају приступ повјерљивим подацима са ознаком `тајно`, капацитети ове службе на заједничком нивоу значајно су умањени за њену основну намјену као што је обавјештајни и контраобавјештајни рад, борба против тероризма и организованог криминала”, наводи се у информацији.

       У вези с тим се истиче да је Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) БиХ током досадашњег рада у више наврата кршила Устав и позитивноправне прописе.

       “У Уставу Републике Српске, област безбједности је у искључивој надлежности Српске из чега произлази право Републике да формира своју обавјештајно-безбједносну службу”, наведено је у Информацији.

Педи Ешдаун

       У том документу се подсјећа да је оснивањем Агенције за истраге и заштиту (СИПА) на ниво БиХ пренесене бројне важне надлежности и овлаштења ентитетских агенција чиме се нарушава уставна позиција Српске на начин да је Министарство унутрашњих послова стављено на том плану у подређен положај.

       У закључним разматрањима у Информацији се наводи да је Споразумом између ФБиХ и Српске о преносу надлежности у области одбране нису трајно пренесене надлежности из ове области на ниво БиХ јер им нису претходиле измјене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ.

       “Треба нагласити да није било ни накнадних уставних промјена, па су те надлежности самим тим неуставне и привремене због чега се и ставља ван снаге Одлука којом се прихвата да се надлежности из области одбране Српске пренесу на заједничке органе и институције БиХ”, истиче се у том документу.

       У Информацији се истиче да ни доношењем закона у Парламентарној скупштини БиХ у области безбједности без измјена Устава БиХ није могло доћи до трајног преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ.

       У документу се истиче да је чланом Устава Републике Српске област безбједности у надлежности Српске.

       „Тумачењем овог члана, евидентно је да је уређивање области безбједности уставна категорија прописана Уставом Српске. С циљем стриктног поштовања Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ, подразумијева се право Народне скупштине и Владе да обуставе примјену било ког акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ, а који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежности органа на нивоу БиХ”, закључује се у овом документу.

Повући сагласност на споразум о ВСТС-у БиХ

       У приједлозима закључака у вези са информацијом о правосудним институцијама БиХ, која ће бити разматрана на предстојећој посебној сједници парламента Републике Српске, наводи се да Народна скупштина задужује Владу да повуче сагласност на Споразум о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ.

       У документу се подсјећа да је та сагласност дата 2004. године и наводи да Народна скупштина на том плану задужује Владу да у року до шест мјесеци упути на разматрање и усвајање у парламент Српске Закон о ВСТС-у Републике Српске.

       “Такође, Народна скупштина повлачи сагласност коју је закључцима из 2004. године дала Влади за потписивање Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање ВСТС-а БиХ”, наводи се у приједлогу закључака.

       У закључцима се истиче да се Закон о ВСТС-у БиХ неће примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу Закона о ВСТС-у Републике Српске.

       У информацији о правосудним институцијама БиХ, достављеној Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Српске, наводи се да је Суд БиХ основан одлуком високог представника којом је наметнут Закон о Суду БиХ супротно одредбама Устава БиХ, што је недемократски.

       „Овакав начин формирања Суда БиХ очигледан је примјер кршења Устава БиХ и због тога нема уставну подлогу за своје егзистирање, а поготово је дискутабилна улога Суда БиХ у функцији јачања правне државе и владавине права”, наводи се у информацији уз објективне замјерке Српске у вези са ретроактивном примјеном кривичног законодавства, проблемом “проширене кривичноправне надлежности” и слично.

       Подсјећа се и да је високи представник својом одлуком наметнуо Закон о Тужилаштву БиХ којим је успостављено Тужилаштво на нивоу БиХ, супротно одредбама Устава БиХ.

       “Рад Тужилаштва остаће упамћен по присуству страних тужилаца, што је незабиљежено у правосудној пракси других земаља. Наметнутим законом успостављена су тужилачка одјељења, затим надлежност за пружање међународне правне помоћи у кривичним стварима, упућивање захтјева за изручење или предају тражених лица”, наводи се у информацији.

       Осим тога, законом је утврђена надлежност да Тужилаштво БиХ може без икаквих критеријума и образложења да преузима предмете у било које вријеме од било којег тужилаштва у ентитетима, што је произвело бројне злоупотребе у пракси /случај Насера Орића, “Добровољачка улица”, “Тузланска колона”, случај Атифа Дудаковића...

       Појашњава се да је прије успостављања ВСТС-а БиХ постојао је ВСТС Српске, али је укинут одлуком високог представника, чиме је одузето овлаштење Народној скупштини да бира и разрјешава судије и предсједнике судова, јавне тужиоце и замјенике јавних тужилаца.

       “На овај начин заокружен је процес наметнутог оснивања високог судског и тужилачког савјета у Српској, у ФБиХ и на нивоу БиХ. Дакле, донесен је закон којим је супротно Уставу БиХ формирана једна нова институција на нивоу БиХ”, наводи се у информацији, уз бројне замјерке на дјеловање ВСТС-а међу којима је и та да ова институција има огромне надлежности и готово никакву одговорност.

       У информацији се подсјећа да је 2011. године, уз сагласност представника Српске установљен “Структурални дијалог у области реформе правосуђа у дијалогу са Европском комисијом” када су дефинисана питања која треба да буду у центру пажње и предмет дијалога - анализа рада Суда и Тужилаштва БиХ, апелационе надлежности Уставног суда БиХ, анализа рада и утврђивање даљих праваца надлежности ВСТС-а БиХ и позиционирање правосудних институција у самој Српској.

       “Односно, отварање или неотварање питања постојања Врховног суда БиХ, док остала питања која су такође важна попут Стратегије за реформу правосуђа БиХ треба да буду разматрана у оквиру других структура, односно конференције министара. Међутим, и поред конструктивног приступа представника Српске, у протеклих 10 година није било значајних помака у Структуралном дијалогу”, наводи се у информацији.

       Предлагачи информације су предсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, премијер Српске, те посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.

Усвојити законе о ПДВ-у и о

акцизама на нивоу Српске

         У приједлозима закључака у вези са информацијом о преносу надлежности у области индиректног опорезивања, која ће бити разматрана на предстојећој посебној сједници парламента Српске, наводи се да Народна скупштина Републике Српске задужује Владу да јој у року до шест мјесеци упути на усвајање законе о порезу на додату вриједност и о акцизама Српске.

       “Народна скупштина задужује Владу да повуче сагласност на Споразум о надлежностима у области индиректног опорезивања између Српске и Федерације БиХ (ФБиХ) који су 2003. године, у присуству високог представника, потписали ентитетски премијери”, наводи се у закључцима у вези са информацијом достављеном Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Српске.

       У закључцима се подсјећа да се Закон о систему индиректног опорезивања у БиХ, Закон о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода, Закон о Управи за индиректно опорезивање /УИО/, Закон о поступку индиректног опорезивања, Закон о поступку принудне наплате индиректних пореза, Закон о порезу на додату вриједност и Закон о акцизама у БиХ неће примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона о порезу на додату вриједност у Српској и закона о акцизама Српске.

       Такође, у закључцима у информацији се напомиње да Народна скупштина повлачи сагласност коју је закључцима из 2003. године дала у смислу да се надлежност из области индиректног опорезивања у оквиру система пореске политике пренесе на Парламентарну скупштину БиХ, како би се омогућило разматрање и усвајање Закона о систему индиректног опорезивања у БиХ.

Народна скупштина РС

       „Народна скупштина повлачи сагласност коју је закључцима из 2003. године дала Влади да може закључити поменути споразум о надлежностима у области индиректног опорезивања између Српске и ФБиХ”, пише у закључцима.

       У информацији се, између осталог, наводи да конституисање и функционисање Управе за индиректно опорезивање БиХ прате негативни ефекти који се у највећој мјери тичу расподјеле прикупљених прихода са јединственог рачуна УИО.

       “Преносом надлежности у области индиректног опорезивања, расподјела прихода од индиректних пореза је дефинисана члановима Закона о систему индиректног опорезивања у БиХ, те члановима Закона о уплатама на Јединствени рачун и расподјели прихода, гдје је приоритет у расподјели прихода дат институцијама БиХ, чији буџет није зависан од фискалне позиције БиХ, док су ентитети у веома неповољном положају и у потпуности су зависни од макроекономске и фискалне позиције БиХ”, наводи се у Информацији.

       Додаје се да је због оваквог постојећег система расподјеле прихода од индиректних пореза буџет институција БиХ потпуно независан од привредних кретања и наплате прихода без обзира на то што институције БиХ и те како имају утицај на креирање укупног привредног амбијента.

       У документу се напомиње да се проблеми неријетко дешавају када је ријеч о расподјели прихода ентитетима.

       “Осим тога, расподјела прихода је одређена и бројним одлукама Управног одбора УИО којима се уређују коефицијенти за расподјелу прихода од индиректних пореза”, наводи се у Информацији.

       У документу се подсјећа да од другог квартала 2017. до другог квартала 2020. године није било усвајања привремених коефицијената расподјеле прихода од Управног одбора УИО, тако да је Српска у том периоду имала коефицијент 32,19 одсто, што је на ниском нивоу узимајући у обзир да је просјечни коефицијент за тај период блокаде износио 32,59 одсто.

       “Такође, УО УИО дужи период није успијевао да се договори о привременим поравнањима, тако да су тек у 2020. години усвојене одлуке о другом привременом поравнању између корисника расподјеле индиректних пореза са јединственог рачуна УИО за период 2012. године, те 2014-2019. године према којим одлукама је Српска добила укупан износ од 22,5 милиона КМ”, наводи се у Информацији.

       У документу се додаје да се Српској по још неким основама дугује 30 милиона КМ, те да је проблематична и блокада која тренутно постоји у УО УИО, а односи се на нераспоређивање прихода од путарине у вези са чим Српској треба припасти више од 60 милиона КМ.

       У информацији се напомиње да је Српска раније са много мање новца финансирала институције БиХ док није било преноса надлежности у овој области.

       „Након тог преноса, од 2005. до 2021. године је за институције БиХ, на терет Републике Српске дозначено чак 3.824.381.255 КМ”, наведено је у Информацији.

       Уз напомену да је број запослених у институцијама БиХ драстично повећан /са 2.999 у 2000. години на 22.288 у августу 2021./, у информацији се констатује да су од 1996. до 2021. године, односно за 26 година, те институције грађане БиХ коштале скоро 15 милијарди КМ, од чега су порески обвезници Српске платили скоро пет милијарди КМ, што је веће од износа јавног дуга Републике.