Бјелица: Клинтонови су за Дејтон разрадили оно што им је Караџић послао као решење за БиХ

ОТКРИО ДА ЈЕ У ЈЕСЕН 1994. КОД РАДОВАНА БИО ЕКСПЕРТ ИНСТИТУТА „КЕЈТО“ РОНАЛДО ХАЧЕТ

* Милован БЈЕЛИЦА: Сви договори са делегацијом Србије погажени пре свега од стране Милошевића који је прво злоупотребио наивност патријарха Павла и са његовим потписом довео делегацију Републике Српске пред свршен чин, тако да делегација Српске није у Дејтону имала право гласа, односно пуни преговарачки капацитет у име Срба из БиХ припао је Милошевићу

* „Једини из наше делегације који је могао и морао да реагује био је Владимир Лукић. Био је у делегацији као геодета са задатком да прати пренос исцртавања територија са великог на мањи размер. Није то урадио“

* „Нису инсистирали ни на договореним решењима за Брчко (мост преко српске територије и дио луке за Федерацију), за излаз на море за муслимане и Србе јужно од Цавтата, где би северније били муслимани, а Срби у делу до Превлаке, за Сарајево (поделу Миљацком од Грбавице низводно) и замену територија против које странци нису били (Вогошћа за Горажде, на пример)“

___________________________________________________________

       ЧЛАН Главног одбора СДС-а Милован Бјелица подсетио је да је Дејтонски мировни споразум донeо трајни мир БиХ, али да су само српска слога и јединство гарант опстанка Републике Српске.

       Бјелица је, поводом 26 година од потписивања овог споразума, подсетио да је професор Роналдо Хачет, амерички републиканац и експерт Института "Кејто", долазио код Радована Караџића у јесен 1994. године.

       Пред крај разговора, Радован му је предао свој предлог мировног решења ситуације у БиХ адресиран на /Била/ Клинтона, након чега је Хачет изјавио да је "аутор Дејтонског споразума Радован Караџић".

Милован Бјелица

       Бјелица је у изјави Срни подсетио да су након Ђурђевдана 1993. године и званичници Србије и међународне заједнице схватили да са челним људима Републике Српске и посланицима Народне скупштине не могу тек тако да се играју.

       Према његовим речима, зато им је било потребно да "обезглаве" српску делегацију - да направе дисконтинуитет.

       Управо то, додао је, био је разлог што у Дејтон нису могли ићи ни председник (Радован) Караџић, ни генерал (Ратко) Младић.

       „Убрзо након Дејтона, учињено је све да ми одемо са власти, да будемо прогањани и анатемисани, у чему је учествовала међународна заједница, Федерација БиХ, званична Србија (посебно у доба Бориса Тадића), али и неки домаћи фактори", рекао је Бјелица.

       Он је упозорио да не престаје ни данас примена претњи и уцена и довођења "младих, нових и подобних" које могу да држе у шаци и даљинским управљачем, преко њих, кроје судбину и нашег народа и свих других у овом региону.

       „Срби су дуго затезали у преговорима док се не добије најбоља понуда по Србе, а затим одлука донесе консензусом. Ми смо веровали да постигнутим ингеренцијама можемо заштитити свој народ. Наш став је био да се у БиХ ради о три конститутивна суверена народа и по томе да припадају и ресурси и ингеренције", рекао је Бјелица.

       На жалост, додао је, касније је Биљана Плавшић предала неке ингеренције на штету Срба, потпуно супротно споразуму, а у нади да ће се трајно спасити већ припремљене оптужнице пред Трибуналом у Хагу.

       „У суштини, Срби су преварени по основу свих недовољно дефинисаних или недоречених одредби - то је охрабрило наше непријатеље да тумаче како хоће, али увек на штету Срба.

Владимир Лукић, био је и

председник Владе Српске

       И не само отворене непријатеље, него и све оне "наше" који наивно верују да ће им кооперативност на штету сопственог народа и земље донети неке личне бенефите. Тако је свих ових година, па и данас", указао је Бјелица.

       Он је подсетио да су сви договори са делегацијом Србије погажени пре свега од стране (Слободана) Милошевића који је прво злоупотребио наивност патријарха Павла и са његовим потписом довео делегацију Републике Српске пред свршен чин у којем делегација Српске није имала право гласа, односно пуни преговарачки капацитет у име Срба из БиХ припао је Милошевићу.

       "И он се наивно надао да ће тако кооперативан издејствовати бенефите за себе, скидање санкција и друге погодности. Било је то погубно наивно по њега, по нас, по Србију и Српску", оцијенио је Бјелица.

       Он је рекао да је делегација Српске пред сами полазак у Дејтон издејствовала Анекс на тај договор, по којем је делегација морала бити питана и обавештавана у свакој фази преговора у Дејтону.

       "Међутим, Милошевић је у Дејтону потпуно игнорисао и Анекс и нашу делегацију.

       Једини из наше делегације који је могао и морао да реагује је Владимир Лукић. Био је у делегацији као геодета са задатком да прати пренос исцртавања територија са великог на мањи размер. Није то урадио. Бавио се неким својим стварима, а данас кривицу за бројне пропусте приписује осталим члановима делегације, па и самом Радовану који тамо уопште није ни био", подсјетио је Бјелица.

       Он је указао да његове јавно изношене тврдње да је Милошевић поштовао само њега, од свих других функционера из Српске управо доказ да је имао инструкцију да не ради свој посао због којег је и отишао на преговоре.

       "У том процесу преноса са мапе на мапу, одузети су нам неки делови, на неколико места пресечена територија - искључивом кривицом незаинтересованих Лукића и Милошевића", рекао је Бјелица.

       Само пуким случајем избегли су да узму, на пример, дeо Јахорине са самим врхом планине.

       „Нису инсистирали ни на договореним решењима за Брчко (мост преко српске територије и дио луке за Федерацију), за излаз на море за муслимане и Србе јужно од Цавтата, где би северније били муслимани, а Срби у дијелу до Превлаке, за Сарајево (поделу Миљацком од Грбавице низводно) и замену територија против које странци нису били (Вогошћа за Горажде, на пример), подвукао је Бјелица.