Шоштар: Без клубова, нема репрезентације
ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА НЕОПХОДНА ЗА НОРМАЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ ВАТЕРПОЛО КЛУБОВА НИСУ ВЕЛИКА
Ватерполо репрезентација Србије је освојила све што се освојити може. Изабраници Дејана Савића, у свом власништву, имају златну медаљу са Олимпијских игара, Светског првенства, Европског првенства и Светске лиге. Европски шампионат је одржан у Београду. Организација је била врхунска. Амбијент спектакуларан, а за сваку утакмицу репрезентације се тражила карта више. Било је импресивно видети базен у Београдској арени, а посебно је спектакуларно било финале између Србије и Црне Горе.
Недуго затим, уследиле су Олимпијске игре. Нико није сумњао да ће наши ватерполисти освојити златну медаљу, једино је провејавао мали страх да не направе сами себи неподношљив притисак, с обзиром да је злато са Олимпијских игара било једино које им је недостајало у фантастичним каријерама.
Олимпијске игре су остале иза нас. Љубитељима спорта, још увек је пред очима слика ватерполиста Србије, који примају златне медаље, певају химну. Ту су, наравно, и незаборавне сузе легендарног тандема Живко Гоцић - Слободан Никић. Поменутим момцима, који су за 14 година, освојили 55 медаља крајем прошле године организован је опроштајни меч од капице са државним грбом. Ово је дивна, предивна прича о ватерполу у Србији. Употпуњује је огроман ентузијазам и огромна жеља великог броја клинаца да наставе трофејним стазама.
Међутим, нажалост, тема ове приче је далеко од лепе. Одмах по завршетку Олимпијских игара, легенде српског и светског ватерпола Гоцић, Никић, Филиповић, Прлаиновић, Савић, Вујасиновић, Пијетловић, апеловали су да се помогне клубовима. Нагласили су да су клубови основа и база репрезентације. Без клубова, без нормалних услова за рад, врло брзо ће нестати и репрезентативни успеси, на које смо толико поносни. У општој еуфорији због успеха на Олимпијским играма, обећања да ће се помоћи стизала су са свих страна. Али, за сада, ништа од тога. Ватерполо клубови у Србији тренутно личе на брод у олуји, који шаље СОС сигнал, али он никако да стигне до жељеног циља. Као пример, можемо да узмемо Партизан. У питању је клуб, који је седам пута био шампион Европе.
Исто толико титула има Младост из Загреба, а две више Про Реко. Последњу титулу Партизан је освојио 2011. године, победивши, управо, Про Реко. Много би простора требало да се наведу имена свих врхунских играча, који су поникли у Партизану, а затим доносили одличја са великих такмичења. Без обзира на то како се звала држава у том тренутку.
Навикли на борбу, ватерполисти Партизана се не предају. Али, ситуација је догорела до ноката. Таленат играча није споран. Партизан је прошле сезоне освојио дуплу круну, а већина играча је актуелни шампион Европе у јуниорској конкуренцији.
„Нема предаје. Настављамо да се боримо. То је наша обавеза према Партизану, према ватерполу у Србији, према свим генерацијама које су прославиле један од најтрофејнијих спортова у овој земљи. Захвалан сам великим асовима и члановима државног тима на подршци. Финансијска средства неопходна за нормално функционисање ватерполо клубова нису велика. При томе не треба заборавити да без клубова нема ни репрезентације. Податак да је Србија актуелни шампион Европе у конкуренцији јуниора је доказ да и поред тешких услова настављамо са радом и борбом. До када ћемо издржати? Тешко је проценити” рекао је Шоштар за Спорт Клуба.
Партизан је почетком ове године освојио Куп. Покушаће да одбрани титулу, избори пласман на финални турнир Регионалне лиге. Лига шампиона је такмичење у којем млађарија у саставу Партизана настоји да стекне искуство и да се приближи квалитету за место у сениорском репрезентативном погону. Међутим, црно-бели су везали четири пораза: Младост у Загребу, Морнар у Сплиту, Војводина у Новом Саду, Будва у Београду. Партизан више од 30 дана није могао да тренира на базену „Бањица” јер није могао да плати мазут за грејање воде у истом.
„Проблем је некако решен. Вратили смо се на „Бањицу”. И поред великих проблема успевамо да стварамо играче способне да се придруже сениорском погону. Уз дужно поштовање према свим осталим клубовима, Партизан је локомотива ватерполо спорта у Србији. Дуго година сам у овом спорту. Много сам дао, много срећних тренутака доживео. Понављам борићемо се до последњих атома снаге, али као и момци који су нас много пута обрадовали освајањем медаља са великих такмичења, апелујем да се помогне клубовима. То је једини начин да останемо у врху светског ватерпола где нам је место” нагласио је Шоштар, председник Партизана.
