Деловање Саше Јанковића у Скупштини оспорили напредњаци, радикали и Двери

ОТВОРИЛО СЕ ПИТАЊЕ: ДА ЛИ ЈЕ ЗАИСТА ЗАШТИТНИК ИЛИ ПОЛИТИЧАР И КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

Саша Јанковић

• Вјерица РАДЕТА: Јанковић је све присутнији на једној политичкој страни, што је недопустиво за заштитника грађана. Да ли је он можда тај представник Скотовог (амерички амбасадор Кајл) новог ДОС-а и да ли је његова улога да иде испред жуте патке у оквиру те групације?
• Заменик заштитника грађана Милош ЈАНКОВИЋ: Заштитнику се 2015-те обратило 21.128 грађана, на разговор је примљено њих око 4.000, а заштитник је поднео 6.231 притужбу што је више за 28 одсто у односу на 2014. годину

        РАСПРАВУ о Извештају заштитника грађана за 2015. година на Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштини Србије обележила је данас полемика о томе да ли је Саша Јанковић заштитник грађана или политичар и кандидат за председника Србије.

        Посланици Српске напредне странке (СНС) и Српске радикалне странке (СРС) негодовали су зато што на седницу Одбора није дошао Јанковић, већ је послао заменика, али их то није омело да критикују његов рад и оптужују га да се бави политиком.

        Шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић рекао је да је срамота да неко ко прима плату од 358.000 динара не дође на седницу Одбора и да то представља непоштовање свих посланика, без обзира са које изборне листе су изабрани.

        Он је рекао да Јанковић можда од доласка на седницу одбора има преча посла да шета пса, руча или твитује. Мартиновић је затим прочитао Јанковићеве твитове објављене у радно време.

        Мартиновић је Јанковића називао „господином председничким кандидатом“, а за извештај је рекао да је то показатељ да се Јанковић уопште не бави својим надлежностима и да не штити грађане од онога што се зове „лоша управа“, већ политиком.

        Напредњаци су оценили да је извештај пун паушалних тврдњи, без утемељења у чињеницама, као и да је заштитник у многим случајевима изашао ван своје надлежности.

        Посланица Српске радикалне странке (СРС) Вјерица Радета рекла је да је Јанковић све чешће присутан на једној политичкој страни, што је недопустиво за заштитника грађана и упитала да ли је он можда „тај представник (амерички амбасадор Кајл) Скотовог новог ДОС-а и да ли је његова улога да иде испред жуте патке у оквиру те групације“.

        „Заштитник грађана не може да буде кандидат за председника државе, али ако се определио да то буде, онда је требало да каже народним посланицима ,подносим оставку, ја одох у политику’, то би било потпуно легално и легитимно“, рекла је Радета.

        Она је подсетила и да су избор Јанковића својевремено подржавали и напредњаци и да јој није јасно шта се у међувремену десило.

        Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић рекао је да је чињеница да је Јанковић у кампањи и да он више не би смео да обавља функцију на којој се налази.

        „Превасходно је питање, како смо дошли у ову ситуацију и дозволили једном функционеру којег је изабрала Скупштина, да уз државну помоћ и уз државне ресурсе прави политичку каријеру“, упитао је Обрадовић.

        Посланици других опозиционих странака махом су пружили подршку извештају и раду Саше Јанковића.

        Посланик Душан Петровић рекао је да пружа пуну подршку Јанковићу јер изванредно ради свој посао, а да о председничким изборима треба причати када за то дође време.

        Посланик Нове странке Зоран Живковић рекао је да нема дилему да у Скупштини када за то дође време гласа за извештај Јанковића.

        Он је владајућој већини на критику Јанковића јер није дошао на седницу рекао да заштитник грађана није индивидуа, него институција, да се његови заменици такође бирају у парламенту и имају исти легитимитет и да то није као у Влади Србије да само један човек одлучује о свему.

        Заменик заштитника грађана Милош Јанковић, представљајући извештај о раду те институције за 2015. годину, рекао је да су стање права грађана у Србији током прошле године обележиле економске недаће великог броја људи и мањак правне сигурности.

        Он је навео да се држава и администрација бавиле сопственим реформама чији резултати још нису довели до промена које би становништво осећало као јасан бољитак.

        Милош Јанковић је навео да се заштитнику обратило 21.128 грађана, на разговор је примљено њих око 4.000, а заштитник је поднео 6.231 притужбу што је више за 28 одсто у односу на 2014. годину.

        На дневном реду седнице Одбора, осим извештаја заштитника грађана, налази се и извештај поверенице за заштиту равноправности за 2015. годину и извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности.

        Бета