Интегрални текст Влајкијеве декларације о очувању и јачању државотворности Српске
УПУЋЕН СВИМ ВАЖНИЈИМ ИНСТИТУЦИЈАМА У БИХ
КАО И ПОТПИСНИЦИМА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА
Емил Влајки
- Сваки политички субјект у РС коме је стало до српске самосвојности: неће пристати на било какво уставно преуређење које ће ставити у питање територијални интегритет Републике Српске; неће дозволити никакве промјене изборног система у БиХ које би у себи садржавале постулат: Један човјек, један глас; неће дозволити да БиХ постане дио било ког војног пакта
ФАКТИ објављују интегрални текст Предлога декларације потпредседника Републике Српске Емила Влајкија о условима за очување и јачање државотворности Републике Српске унутар БиХ.
А. ПОДСЈЕЋАЊА
- По изворном Дејтону, међународно верифицираном, Босна и Херцеговина (БиХ) је састављена од три конститутивна народа и два ентитета. Муслиманско-хрватска федерација (Федерација) је обитавалиште хрватског и муслиманског/сада бошњачког народа, а Република Српска (РС) српског народа. Точно је да су у БиХ сви њени грађани равноправни, али су по изворној концепцији Дејтона, Срби у Федерацији национална мањина, као што су Хрвати и Бошњаци мањина у Републици Српској. На овој основи трију конститутивних народа и њихових изворних обитавалишта, заснована је читава политичко-правна структура БиХ.
- Касније насилне промјене изворног Дејтона (на примјер, од 68 пренесених надлежности у РС, свега три су прошле скупштинску процедуру у РС) ишле су првенствено на штету српског народа, као и хрватског народа.
Треба рећи да је ово политичко-правно насиље истовремено и насиље у односу на потписнице изворног дејтонског споразума, а посебно над Руском Федерацијом која се редовито противила насилним измјенама изворног Дејтона.
- Сада је ситуација у БиХ таква да се српском народу жели одузети остатак изворних дејтонских надлежности, док Хрвати нису остварили ни минимум онога што им је Уставом загарантирано.
- Овај приједлог је један у низу наших покушаја да се заустави ерозија дејтонских политичко-правних надлежности у РС, што, у име демокрације, води обесправљености српског народа у БиХ и његових институција.
Стога:
Б: УЗЕВШИ У ОБЗИР
- Да је држава БиХ протекторат дијела међународне заједнице (МЗ), што је јединствен, анакрон и неприхватљив случај у Европи;
- Да се у таквим условима не може одвијати никакав озбиљнији развој било које државне заједнице;
- Да се, посебно, од Дејтона до данас, овај дио МЗ крајње маћехински односио према РС;
- Да тај дио МЗ видљиво фаворизира већински народ у БиХ на штету два друга конститутивна народа;
- Да се то фаворизирање прикрива под видом стварања наводно функционалне државе;
- Да се ова протекторат-држава настоји увући у војни пакт који је супротстављен другим дијеловима МЗ, а све у оквиру новог хладног рата који се актуално води у свијету;
- Да један дио политичких субјеката у БиХ, посебно у РС, под називом народних партија, вјероватно несвјесно, а желећи да сруши актуалну власт у РС, пактира са дијелом МЗ и са неким политичким странкама у Федерацији којима је примарни циљ уништење РС и доминација над цјелокупним територијем БиХ;
- Да је сада посве јасно да ће актуално Предсједништво БиХ једногласно подржавати све оно што иде на суштинско уништење Републике Српске;
- Да ће садашња политичка подјела у РС (50:50) онемогућити било какав економски и социјални развој овог ентитета, а што ће ићи на руку онима који желе нестанак овог ентитета.
- Да су све колонијалне земље у свијету прво избориле политичку самосталност а тек се онда посветиле унутрашњим проблемима;
- Да, у том смислу и контексту, РС жели двије ствари које су неопходне за њен опстанак.
a) Ослобађање од колонијалне политике протектора БиХ;
б) Очување и јачање садашње аутохтоности и државотворности РС.
- На темељу ових базичних принципа, предлаже се слиједећа
ДЕКЛАРАЦИЈА
- Сваки српски политички субјект у РС који је свјестан свега неправедног, па и злочиначког, што је рађено према српском народу (демонизирање, уцјене, пријетње, итд), безувјетно ће инсистирати на два темељна принципа Дејтона: ПАРИТЕТ И КОНСЕНЗУС; неће, ни на који начин, дозволити прегласавање било ког конститутивног народа ни на једном ниво власти; посебно не у ентитету РС, ни на државном нивоу;
- Сваки политички субјект у РС коме је стало до српске самосвојности: неће пристати на било какво уставно преуређење које ће ставити у питање територијални интегритет Републике Српске; неће дозволити никакве промјене изборног система у БиХ које би у себи садржавале постулат: Један човјек, један глас; неће дозволити да БиХ постане дио било ког војног пакта; борит ће се за самосталан одабир својих политичких и економских партнера у свијету; борит ће се за враћање надлежности које су нелегално одузете РС-у.
- Сви политички субјекти у РС морају бити свјесни да грађанска еманципација како на нивоу ентитета тако и државе, као и заједнички суживот, морају проћи фазу пуне националне еманципације сва три конститутивна народа у БиХ;
- У том смислу, одбијају се провидне манипулације гдје се под кринком грађанског, функционалне државе и људских слобода настоји наметнути доминација једног, у овом случају најбројнијег народа.
ПОЈАШЊЕЊА
1. Заједнички живот у држави БиХ, која је међународно призната реалност, разумљив је сам по себи, с тим:
- Да се престане са вријеђањем српског народа, РС и СПЦ етикетирајући их као геноцидне;
- Да се престане наглашавати како судбина БиХ апсолутно овиси о једном једином, најбројнијем народу, чиме се директно негира основица Дејтона: конститутивност народа;
- Да се престане, на државном нивоу, онемогућавати привредни развој ентитета;
- Да се изнађу праведна рјешења за истинску конститутивност сва три народа.
- Да се престане са игнорирањем злочина, од стране правосудних институција, почињених над Србима у периоду 1991-1995.
2. На унутрашњем плану РС
Апсолутно је нужна бескомпромисна борба против свих врст криминала досад почињених и оних који се настављају, као и борба за социјалну и економску правду. Један дио те борбе ће се сигурно одвијати овдје и сада и та борба ни по коју цијену не смије стати. Посебно је важно да та борба у РС обухвати читав период, од Дејтона до данас. Да ниједна власт у РС не смије бити изузета од одговорности за тешко економско и социјално стање у овом ентитету
- У том се смислу Република Српска до сада једнако рушила извана као и изнутра.
Али истински генератор свих врста криминала је колонијални протекторат који својим маћехинским односом, посебно према РС, и мешетарењем на различитим нивоима и у разним доменима, константно и суштински производи сво зло којег живимо. Ради тога, не постоје никакве могућности истинског економског и социјалног напретка, уколико процес јачања аутохтоности Републике Српске не буде одлучно на дјелу.
- Сви они који игнорирају одлучујући негативан утјецај овакве МЗ и мисле, тврде, да се проблеми у РС првенствено могу рјешавати мијењањем садашње власти, пактирајући притом са МЗ, федерацијским партијама које желе укинуће РС и неким невладиним организацијама (већ виђено), раде то искључиво про домо суа (ради личних интереса) и апсолутно подривају темеље Републици Српској.
- Исто тако, сви они који тврде како је у РС стање добро, стабилно, боље него другдје и слично (не)свјесно придоносе урушавању овог ентитета који грца у незапослености, сиромаштву, вањским и унутрашњим дуговима, итд.
НАПОМЕНА: Овај приједлог Резолуције је упућен свим важнијим институцијама у БиХ као и потписницима Дејтона.