ТАДИЋ: Не желимо више да школујемо младе истраживаче за богатије од нас

ПРОСЛАВЉЕНА 170 ГОДИШЊИЦА ПОСТОЈАЊА

СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

• Неопходно је да сви они који доносе политичке одлуке у већој мери користе научна знања и буду отворени и спремни за дијалог са научном заједницом, рекао Борис Тадић
• Србија не жели - нагласио Тадић - да школује младе истраживаче за друге, „богатије од нас“, већ да у земљи за њих створи радне, животне услове и перспективу
• Много важнији задатак Академије према друштву састоји се у схватању да је сваки проблем који заокупља друштво и народ у исто време и проблем Академије, нагласио председник САНУ Никола Хајдин
• Фaктu: Некад се за ово у жаргону говорило „врућ парол“. Прво су Србију лишили и производње и науке, а сад би тобоже да „младе истражваче“ не школују за богатије. Па неће ваљда „младе истраживаче“ запошљавати Демократска странка и „Делта“?!

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Нико не жели Српску академију наука и уметности (САНУ) у служби дневне политике, нити као арбитра међу интересима који нису у домену највише инсистуције српског друштва у области научног и уметничког стваралаштва, изјавио је председник Србије Борис Тадић на прослави 170. годишњице САНУ.

        Њен интегритет, самосталност и стабилност, као иницијатора нових спознаја и идеја, битни су за покретање програма значајних за науку, културу и образовање, рекао је Тадић.

        Он је подсетио на речи Јована Цвијића да су „академије наука на првом месту научне, али осим тога и националне институције, које не могу занемарити морал своје земље, њене материјалне и духовне потребе“.

        Академија је, према Тадићевом уверењу, успела да пронађе праву меру у одговору на питање да ли искључива посвећеност научном раду може да пренебрегне потребе свог времена и наде коју народ полаже у установе знања.

        Према његовој оцени, неопходно је да сви они који доносе политичке одлуке у већој мери користе научна знања и буду отворени и спремни за дијалог са научном заједницом.

        Тадић је истакао да Србија не жели да школује младе истраживаче за друге, „богатије од нас“, већ да у земљи за њих створи радне, животне услове и перспективу.

        „Желим да вам честитам овај изузетан јубилеј и изразим жељу да Академија и даље буде предводник просвећености, знања, културног и историјског идентитета свих грађана Србије“, нагласио је Тадић.

        Он је позвао академике да са истим жаром, истинољубљем и родољубљем наставе мисију, коју су предани оснивачи САНУ осмислили и почели да остварују пре 170 година.

        Председник САНУ Никола Хајдин је подсетио да се у прошлости водила борба да ли ће Академија бити научна или и научна и просветна установа.

        Сматрамо да су просвета и просвећивање основни задатак Академије, да анализира и изучава просветне проблеме на научној основи, нагласио је Хајдин.

        Много важнији задатак Академије према друштву, сматра Хајдин, састоји се у схватању да је сваки проблем који заокупља друштво и народ у исто време и проблем Академије.

        Академија тим проблемима може и треба да прилази, полазећи од научних чињеница, без икаквих примеса, ма како се оне називале, рекао је Хајдин.

        Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је да су издвајања Србије за науку ове године повећана са 0,3 на 0,65 одсто бруто домаћег производа (БДП), док развијене земље у исто време за то улажу од два до три одсто БДП.

        Обрадовић је најавио да би у наредних неколико година издвајања за науку и истраживање требало да достигну око два одсто БДП.

        Министар културе Предраг Марковић напомиње да се никада не смеју заборавити сви они људи који су из САНУ поставили темље за државу, науку и уметност.

        Академија је и данас оно што је била на почетку, друштво словесности, оценио је Марковић, напомињући да око САНУ нема увек словесности, већ бесловесности у начину како се она напада, критикује и од ње нешто захтева, али како се некад и одговара.

        Прослави јубилеја САНУ присуствовали су и председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић, потпредседници Владе Јован Кркобабић и Божидар Ђелић, патријарх српски Иринеј, београдски надбискуп Станислав Хочевар, представници дипломатског кора, као и èланови Академије.