НБС: Србија у 2015. у стагнацији због структурних реформи и финансијске консолидације

ХВАЛЕ СЕ ДА ЈЕ „МЕЂУГОДИШЊА ИНФЛАЦИЈА“ У ЈУНУ ЈЕ ПАЛА

НА НАЈНИЖИ НИВО У ПОСЛЕДЊИХ 50 ГОДИНА

      Бранко Хинић

• Директор Дирекције НБС за економска истраживања и статистику Бранко ХИНИЋ: Због очекиваних мера фискалне консолидације допринос расту БДП-а биће мањи у 2014. и 2015. години, тако да се у наредној години очекује стагнација српске привреде услед структурних реформи и фискалне консолидације, а раст БДП-а Србије очекује се тек 2016. године
• ФАКТИ: Откад смо на „европском путу“, уверавали су нас да немамо потребни економски развој и раст зато што смо још предалеко од Европе, зато што смо спори на том путу, зато што каснимо са реформама… А сад, одједном: проблем је што улазимо у структурне реформе…

        ИНФЛАЦИЈА у Србији од октобра прошле до јула ове године била је у границама планираног циља и износила је 2,6 одсто, али се до краја године очекује пад БДП-а на -0,5 одсто, а у 2015. стагнација раста, због спровођења стрктурних реформи, фискалне консолидације и последица мајских поплава, оценила је данас Народна банка Србије (НБС).

        За првих седам месеци ове године стране директне инвестиције у Србију износиле су око 700 милиона евра, а до краја године очекује се прилив од око 1,2 милијарде евра, речено је на конференцији за новинаре.

        Директор Дирекције за економска истраживања и статистику Бранко Хинић рекао је да је прогноза раста привреде у 2014. ревидирана наниже за 0,5 одсто и због очекиваног пада приноса у пољопривреди.

        Представљајући „Извештај о инфлацији за август 2014.“, Хинић је изразио очекивање да ће у овој и наредној години позитиван утицај на раст привреде имати одобравање субвенционисаних кредита привреди.

        Због очекиваних мера фискалне консолидације допринос расту БДП-а биће мањи у 2014. и 2015. години, тако да се у наредној години очекује стагнација српске привреде услед структурних реформи и фискалне консолидације, а раст БДП-а Србије очекује се тек 2016. године.

        Дефицит текућег рачуна у 2014. години, према новој методологији биће 5,9 одсто БДП-а, проценио је Хинић и додао да ће на пад БДП-а у овој години утицати и пад домаће тражње.

        Када је реч о инфлацији, Хинић је рекао да је базна инфлација од октобра прошле године до данас у границама планираних оквира. У јулу је основна инфлација је износила 2,6 одсто, и по његовим речима, тако ниска инфлација одржана је највише захваљујући паду цене непрерађене хране.

        Ниска инфлација, напоменуо је, утицаће и на пад основних животних намирница, а, ако буде, како се наговештава, поскупљења електричне енергије у четвртом кватрталу од 15 одсто, то могло да утиче на укупни раст инфлације од 0,8 одсто до краја године.

        Хинић је нагласио да би са мерама фискалне консолидације и стуктурним реформама требало почети што пре, јер би се тиме ојачала отпорност домаће економије на екстерне утицаје.

        Међугодишња инфлација у Србији у јуну је пала на најнижи ниво у последњих 50 година и износила је свега 1,3 одсто, објавила је данас Народна банка Србије.

        У првој половини године се, како је наведено у најновијем Извештају о Инфлацији, она се кретала испод зацртаног циља (4,0+- 1,5 одсто).

        Овако ниску инфлацију, Централна банка објашњава, погурало је појефтињење непрерађене хране и пољопривредних производа, стабилан курс, слаба домаћа тражња…

        НБС у извештају констатује да мајске поплаве за сада нису у већој мери утицале на цене хране.

         „Упркос поплавама, премија ризика Србије била је у паду током маја и прве половине јуна, када је износила 220 базних поена, што је последњи пут забележено у новембру 2007.”, неведено је у извештају.

        Дешавања на међународном плану попут реакције Европске централне банке на кризу у Украјини, због чега је ЕЦБ повећала експанзивност монетарне политике, такође су, према НБС, утицале на ниску инфлацију.

        Премије ризика свих земаља у региону укључујући и Србију, додатно су смањене у другом тромесечју. Поред глобалних фактора, паду премије ризика Србије допринеле су и најављене мере фискалне консолидације.

        Услед поплава, ипак, смањена је активност у пољопривреди и индустрији, а након пет узастопних тромесечја раста, БДП је у другом тромесечју на међугодишњем нивоу забележио пад од 1,1 одсто. НБС подвлачи да ће и карактер монетарне политике у наредном период зависити пре свега од кретања у међународном окружењу и брзине и интензитета фискалне консолидације.

         „Очекујемо да ће у другој половини године бити спроведене додатне мере фискалне консолидације. Тиме би се такође повећала отпорност домаће економије на потенцијалне екстерне шокове.”, наведено је у извештају.

        Према оцени НБС, међугодишња инфлација би у четвртом тромесечју требало да се врати у границе дозвољеног одступања од циља и у оквиру тих граница остане и у току 2015.

        Тањуг