И бразилска контраобавештајна служба пратила стране дипломате!

НАВОДНО СУ НАЈВИШЕ ШПИЈУНИРАНЕ ДИПЛОМАТЕ ИЗ РУСИЈЕ, ИРАНА И ИРАКА

• ФАКТИ: Оптужницу објавио домаћи лист „Фоља де Сао Пауло“, али не треба сумњати да иза свега стоје САД. Бар из три разлога: 1. NSA је шпијунирала и председницу Бразила Дилму Русеф 2. Бразил заједно са Немачком у Уједињеним нацијама „гура“ резолуцију која ограничава електронску шпијунажу и 3. Бразил се приближава Русији и има намеру да купује њено оружје

        АМЕРИЧКА шпијунска империја - коју је на оптуженичку клупу посадио Едвард Сноуден - почела је да узвраћа ударце.

        Бразилски лист „Фоља де Сао Пауло“ објавио је да је обавештајна агенција те латиноамеричке земље (ABIN) пратила стране дипломате. Посебно оне из Русије, Ирана и Ирака.

        Прецизирала је да се тиме бавила од 2003. до 2004. године и да је праћење било организаовано у просторијама које је за разне прилике изнајмљивала америчка амбасада у престоници Бразила.

        Праћење руских дипломата обављано је у оквирима операције „Миуча“, а поменути лист још тврди да је АБИН пратила конзуларне раднике у Рио де Жанеиру, сараднике трговинског представништва „Рособоронекспорта“ у Бразилу, као и почасног конзула РФ граду Порто Алегре.

        „Фоља де Сао Пауло“ још тврди да су му у апарату председика Бразила, коме је потчињена АБИН, признали да су стране дипломате праћене и да је национална специјална служба вршила контраобавештајне активности и радила у складу са бразилским законима.

        Тема о јачању информационе безбедности у Бразилу избила је у први план почетком октобра када је национална телевизија Глобу приказала репортажу како је канадска служба - безбедности веза СБВ - слушала телефонске разговоре и прегледала електронску преписку службеника бразилског Министарства за енергетику и рударство.

        Ова телевизијска репортажа - америчког репортера Глена Гринвалда, који тренутно живи у Рио де Жанеиру - била је заснована на документима које је добио од бившег сарадника CIA Едварда Сноудена.

        Председник Бразила Дилма Русеф затражила је од Отаве објашњење и при том претпоставила да се вероватно ради о „индустријској шпијунажи“.

        Канадском амбасадору, који је био позван у бразилско Министарство иностраних послова, био је предат оштар „протест због неприхватљивог нарушавања националног суверенитета Бразила“.

        Претходно се у јавности појавила и чињеница да су америчке специјалне службе пратиле електронску преписку и телефонске разговоре Дилме Русеф, а да су у САД бразилски дипломати били праћени, као и државна компанија за производњу нафте Петробраз.

        Русеф је са говорнице Генералне скупштине ОУН оштро осудила деловање америчких специјалних служби.

        Бразил је - заједно са Немачком - покренуо иницијативу да се створе механизми за цивилну контролу интернета с циљем да се корисници заштите, а да се при том не ограничава њихово право на слободан приступ интернету.