ФИСКАЛНИ САВЕТ: Општи дуг државе ће до краjа године достићи 23 милиjарди евра

ВУЧИЋ ОБЈАВИО „НЕМА ВИШЕ ДОТИРАЊА СРБИЈАГАСА“,

А КРОЗ БУЏЕТ МУ ДАО 200 МИЛИОНА ЕВРА ГАРАНЦИЈА

• ФАКТИ: Ево, ФС указује да је задуживање код Светске банке због поплава један од разлога раста „општег дуга државе“. А сећате ли се оне чувене донаторске конференције и кликтања Томислава Николића о оним грдним стотинама милиона евра којих не би било да Србија не иде европским путем и да је не воде он и Александар Вучић? Где испарише те стотине милиона и та незапамћена штедрост оних који из света подржавају његову и Вучићеву Србију? Да се не придружише пловном каналу од Београда до Солуна?

        ЗАДУЖИВАЊЕМ код Светске банке за санациjу штета од поплава, као и издавањем нове гаранциjе Србиjагасу од 200 милиона долара током децембра, општи дуг државе до краjа године достићи ће 23 милиjарди евра, што jе готово 72 одсто бруто друштвеног производа (БДП), упозорио jе данас Фискални савет.

        Према оцени тог савета, слабљење динара према евру и долару допринело jе повећању jавног дуга у новембру за око jедан одсто БДП-а у односу на октобар.

        У извештаjу о фискалним кретањима у новембру 2014. године, Фискални савет jе навео да би републички дефицит у 2014. години могао бити око 180 милиjарди динара, што jе за 40 милиjарди мање од плана из ребаланса буџета, дуг опште државе jе у новембру повећан за око 80 милиона евра и износи преко 22,7 милиjарди евра, или 70,6 одсто БДП-а.

        Mањи буџетски дефицит од очекиваног, упућуjе на закључак да постоjе озбиљне слабости у буџетском планирању, недоследности у спровођењу jавних политика, али и системски проблеми у извршавању поjединих расхода - пре свих инвестициjа и jавних набавки, сматра Фискални савет.

        Уз трошкове „испод црте“, од око 70 милиjарди динара (повећани због преузимања дуга JAT-а), око 15 милиjарди динара расхода коjи се финансираjу из проjектних заjмова и са приближно уравнотеженим буџетом осталих нивоа власти, укупан дефицит опште државе би могао достићи 270 милиjарди динара (око седам одсто БДП-а), додаjе се у извештаjу.
               
        Структура републичких расхода jе, међутим, промењена и на таj начин jе по други пут у последња два месеца омогућено да се ефектуираjу неки расходи чиjе jе буџетирање пропуштено или заборављено у претходним буџетима.

        Субвенциjе за пољопривреду су повећане за додатне четири милиjарде динара и опредељена су средства од око три милиjарде динара за намиривање насталих доцњи у судству.

        У готово истом износу умањени су буџетирани износи за jавне инвестициjе, трансфере социjалним фондовима и плаћање камата.

         „Mеђутим, иако фискално неутралан, други ребаланс заправо jасно открива системске недостатке домаћег буџетског процеса: буџетски корисници не поштуjу задате годишње лимите, процес планирања има броjне слабости, jер буџетски сектори корисника jавних средстава често имаjу мањак адекватних кадрова (па и буџетско одељење Mинистарства финансиjа коjе би требало да развиjа, унапређуjе и надзире буџетски процес), нити постоjи систем за праћење доцњи коjе су извор озбиљних фискалних ризика“, оцењуjе Фискални савет у свом месечном извештаjу за новембар.

        Танјуг