Дачић: „Западни Балкан“ мора су измислили Хрвати - да не би били део Балкана

КУРАЖИО СЕ У ВАРШАВИ ГДЕ ЈЕ ОД КОЛЕГА ИЗ ВИШЕГРАДСКЕ ГРУПЕ ТРАЖИО ПОДРШКУ УЛАСКУ СРБИЈЕ У ЕУ

Ивица Дачић

• Скупу присуствовали и министри спољних послова земаља „Западног Балкана“, а Ивица ДАЧИЋ колегама чије су земље већ у Европској унији рекао: „Можда једном треба саслушати и вас из ЕУ - да ли сте за ЕУ“
• Говорио и о „политици условљавања“ приликом пријема у ЕУ и указао: „Лествица која би требало да стоји на свом месту, као циљ којем сви тежимо, све више постаје покретна мета, која мења величину и облик, те умањује сигурност и веру у коначни резултат - достизање чланства у ЕУ. За разлику од таласа једног победоносног следа догађаја након пада Берлинског зида, када сте ви постали чланице ЕУ, данас су околности значајно различите, а лествица је знатно више постављена“
• Још је додао да проблем представљају питања која доминирају на глобалној сцени - победа Трампа у САД, излазак Велике Британије из ЕУ, могућа измена власти у Француској, опстанак Ренција после референдума о Уставу, судбина Ангеле Меркел након избора наредне године. То су, казао је, кључне ствари о којима треба да се разговара на оваквим састанцима, а не само о томе да ли ће Србија или неко други да отвори поглавље и које
• ФАКТИ: Ево, за Ивицу Дачића - а самим тим и за Александра Вучића и његову владу - проблем је победа Доналда Трампа! А није проблем што је председник Немачке, Јоахим Гаук, јавно затражио да се стопира ширење Европске уније! Сјајно! Ово нико у Европи не може!

        ШЕФ српске дипломатије Ивица Дачић затражио је данас подршку од министара спољних послова Вишеградске групе и Западног Балкана у настојањима Србије да у децембру отвори три преговарачка поглавља (5, 25 и 26), јер би то, како је рекао, дало снажан замајац нашој европској перспективи.

        У свом обраћању у Варшави, Дачић је поновио да је Србија дубоко одмакла у процесу реформи целокупног друштва, али да имамо утисак да наш приступни процес не напредује жељеном динамиком, јер је у доброј мери условљен напретком у дијалогу Београда и Приштине.

        Можда једном, рекао је Дачић, треба саслушати и вас из ЕУ - да ли сте за ЕУ.

        Дачић је поновио и да је Србија чврсто опредељена за дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, како би се, како је рекао, решила питања од интереса грађана и осигурала стабилност, која је на КиМ и даље релативна.

        Министар је казао да је Србији потребна стратешка подршка ЕУ у сваком погледу, али је истакао да се грађани Србије основано питају: постоји ли заиста истинска намера да Србија и остатак региона постану чланови европске породице или је бесконачно условљавање и одлагање отварања појединих поглавља само пука маска иза које се крије неспремност, ако не и отворено противљење већине држава чланица даљем ширењу Уније.

        „Нама је потребно да знамо шта Европска унија очекује и жели од нас. Тражити стратешко стрпљење од региона који за више од деценије није успео да се значајније приближи ЕУ неће дати допринос интензивирању реформи и јачању стабилности. Нама је потребна стратешка подршка ЕУ у сваком погледу“, казао је Дачић, који је и потпредседник српске владе.

        Напоменуо је да у случају Србије, процес приступних преговора не значи само да морамо да се ухватимо у коштац са свеобухватним реформама, већ и са захтевним процесом дијалога о нормализацији односа са Приштином, чији ће резултати имати утицаја на читав регион.

        „Када је реч о политици условљавања, лествица која би требало да стоји на свом месту, као циљ којем сви тежимо, све више постаје покретна мета, која мења величину и облик, те умањује сигурност и веру у коначни резултат - достизање чланства у ЕУ. За разлику од таласа једног победоносног следа догађаја након пада Берлинског зида, када сте ви постали чланице ЕУ, данас су околности значајно различите, а лествица је знатно више постављена“, рекао је Дачић.

        Министар је приметио да ЕУ има највећу подршку на Западном Балкану јер нема места где ЕУ има толико снажну и важну улогу, као што је то на Балкану.

        Овде проблем представљају питања која доминирају на глобалној сцени - победа Трампа у САД, излазак Велике Британије из ЕУ, могућа измена власти у Француској, опстанак Ренција после референдума о Уставу, судбина Ангеле Меркел након избора наредне године, навео је.

        То су, казао је, кључне ствари о којима треба да се разговара на оваквим састанцима, а не само о томе да ли ће Србија или неко други да отвори поглавље и које. Када ће наше земље ући у ЕУ је питање политичке одлуке. То је реалност са којом треба да се суочимо.

        „Србија веома поштује сарадњу са земљама В4. Сматрамо да треба још интензивније да сарађујемо, посебно на политичком и економском плану, јер је за нас на Западном Балкану то веома важно“, рекао је и додао да се поставља, међутим, због чега нас уопште зову Западни Балкан.

        „То мора да су Хрвати измислили да они не би били Балкан“, рекао је Дачић и додао да мисли да треба да тражимо заједничке интересе и на томе да радимо.

        Наш циљ, казао је, јесте улазак у ЕУ, али свако од нас има своје националне и државне интересе.

        „Сваки пут када је бивши британски премијер Камерон ишао у Брисел говорио је да иде да брани енглеске интересе. Зашто ми да будемо мање Срби него што је он био Енглез. Ми нисмо део заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ и имамо интересе који се некада не поклапају с вашим интересима. Када будемо члан ЕУ онда ћете морати да уважите и наше ставове“, навео је министар.

        За пример је узео Косово.

        „Питање за ЕУ јесте да ли је ССП са Косовом потписан на исти начин као што је то урађено и са другим земљама или је тај ССП другачији? Да ли су представници Приштине означени са звездицом и са фуснотом на састанцима? Да ли поштујете статусну неутралност? Говорите о њима као да су земља, а ми нисмо с тим сагласни“, казао је Дачић и запитао:

        „Да ли се ССП са Косовом ратификује у националним парламентима држава чланица? Не, ратификован је само у Европском парламенту. Како можете да говорите о Косову као држави?“

        Ми, истакао је, јесмо толерантни, али ви у ЕУ треба да се придржавате својих одлука.

        „Да ли мислите да ће Србија да прихвати независно Косово ако то нису учиниле ни све државе чланице?“, запитао је даље шеф српске дипломатије и додао да се од Србије тражи придруживање одлукама ЕУ у ЗСБП која нису у складу с нашим националним интересима.

        Ми, казао је, водимо дијалог с Приштином о нормализацији, јесмо конструктивни, али то не значи да се ми слажемо с тим да је Косово држава.

        „Такође, велики број грађана Косова већ има визну либерализацију преко Србије, јер су грађани Србије и имају наше пасоше. Ми немамо ништа против тога, подржали смо све на Западном Балкану да добију визну либерализацију. Ми морамо да решавамо своје проблеме“, навео је Дачић.

        Министар је истакао да је Србија против ЕТИАС система који ЕУ хоће да уведе нашим грађанима, да плаћају за улазак у ЕУ.

        „Ником не можемо да објаснимо која је логика тога. Ако се уведе плаћање за улазак у ЕУ, ми треба да размотримо да се у складу с принципом реципроцитета уведу контра мере и ја ћу то предложити“, рекао је Дачић и запитао да ли је логично да наши грађани плаћају за улазак у ЕУ, а да грађани држава чланица ЕУ долазе без плаћања?

        Танјуг