Дачић: Шојгуу редовно шаљем и пелинковац „Горки лист” и дуњевачу
„НИСАМ РЕКАО ДА СУ НАМ ЗАПАДНЕ ЗЕМЉЕ НЕПРИЈАТЕЉИ, АЛИ НАМ НИСУ НИ ПРИЈАТЕЉИ”

- „Замислите, наш глас је преломио да генерални секретар Унеска постане Францускиња. А они на том истом скупу утичу на Мадагаскар да промени став и призна КиМ!”
- „Са Лавровим се састајем минимум два пута годишње, у Београду и Москви. И то је велика ствар за Србију. Покушавам то да успоставим и са Кином, да се бар једном годишње виђам са њиховим шефом дипломатије”
- ФАКТИ: Ивица Дачић, ево, није ни покушао да објасни како је било могуће да Београд не зна да ће Француска, чију представницу је пресудно подржао у Унеско, урадити ово са Мадаскаром. А дугује то Србији. Јер, биће да Србија од Француске и других западних сила за слична гласања не тражи ништа и да у Паризу сматрају да је `нормално` и да Србији раде иза леђа и `Мадагаскар` Дачићу и не наговесте
ВОЛЕО бих да иза мене, као шефа дипломатије, остане сећање на човека који је уложио максимум напора да заштити наше државне и националне интересе, борио се за Србију у тешким условима и дао све од себе да превазиђемо проблеме у односима са најмоћнијим земљама света.
Ово је за “Новости” рекао Ивица Дачић.
И нагласио да се не плаши да ће бити упамћен као министар који је “заратио” са најмоћнијим држава, САД, Француском и Великом Британијом, за које је пре неки дан рекао да нам нису пријатељи:
- Нисам рекао да су непријатељи, али нису ни пријатељи, већ партнери. Пријатељи су они са којима делите заједничку судбину, помажете једни другима... Нешто то баш и не осећам са њихове стране. Волео бих да је ситуација другачија и не плашим се да им кажем истину у очи, и у Вашингтону и у Бриселу.
Французи су се, признаје, наљутили због ових речи, а Дачић на то узвраћа да је и он веома погођен тиме што је управо Француска одлучујуће утицала на Мадагаскар да призна Косово:
- Замислите, наш глас је преломио да генерални секретар Унеска постане Францускиња. А они на том истом скупу утичу на Мадагаскар да промени став и призна КиМ!
Дачић каже да са свим колегама, и са Истока и са Запада има коректне односе, али да му као човек, највише “лежи” - Сергеј Лавров:
- Са њим се некако најбоље слажем. Не причам то због политичких разлога или русофилије, већ зато што су наши сусрети увек веома пријатни, имамо лепа дружења.
На опаску да му је Лавров драг због лепе и отресите портпаролке Марије Захарове, са којом размењује и личне поклоне, Дачић искрено признаје:
- Па, има истине у томе. Она ће бити међу првима којима ћу пожелети све најбоље у новој години. А, договорили смо се и да у марту дође у Београд.
Пре ње, Дачић ће угостити Лаврова, у фебруару, када се обележава и 180 година дипломатских односа Србије и Русије:
- Са Лавровим се састајем минимум два пута годишње, у Београду и Москви. И то је велика ствар за Србију. Покушавам то да успоставим и са Кином, да се бар једном годишње виђам са њиховим шефом дипломатије.
У неформалним сусретима може много тога да се открије о људима који у јавности углавном имају строгу дипломатску фасаду, прича Дачић. Тако открива да његов велики пријатељ и, како каже, један од највећих пријатеља српског народа, Сергеј Шојгу, изванредно пева “Подмосковске вечери” у џез варијанти. А много воли и наш пелинковац и дуњевачу:
- Редовно му шаљем и “Горки лист” и дуњу. Али, од када је постао министар одбране, мање то користи - каже кроз смех Дачић.
Српски шеф дипломатије каже да нема неке трикове када види да је атмосфера на састанцима ледена, већ да реагује спонтано, у зависности од ситуације и саговорника прекопута стола:
- То је некако у мојој природи, сналазим се у тренутку. Југославија је била мала земља, а Тито велики лидер и он је користио све те методе. И дан-данас када одеш у неку земљу, сви га помињу.
(Новости)




















