Зар је Николићу и поводом Старог сајмишта најважније да се разликује од Дачића?

СРПСКА ПОСЛА: ГДЕ СУ У СВЕМУ МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

И ЊЕГОВ ПРОЈЕКАТ ЗАКОНА О МЕМОРИЈАЛНОМ КОМПЛЕКСУ?

• Идеју меморијализације Старог сајмишта подржала је и Српска православна црква па је, осим осталог, затражила од градских власти Београд да обала између два моста (Старог железничког и Бранковог) добије име Обала јасеновачких мученика и почела да ради на плану за изградњу капеле на Старом сајмишту
• И министар Тасовац се срео са Ефраимом Зурофом, али је питање: зашто инсистира на формирању некаквог међународног стручног савета у који би били укључени и страни стручњаци јер то, чини ми се, наговештава одлагање решавања проблема меморијализације Старог сајмишта?

Пише: Велимир НОВЉАНИН

           ТОМИСЛАВ Николић, председник Србије, 25. децембра примио је делегацију новоформиране невладине организације Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку коју су чинили академик Василије Крестић, председник Управног одбора Друштва, Александар Матановић, председник Скупштине Друштва, Ратко Дмитровић, директор и главни и одговорни уредник „Новости“ и Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање страдања српског народа у ХХ веку (невладине организације која се бави ратом у Босни и Херцеговини 1992-1995).

           Према штурим вестима, Друштво намерава да покрене акцију подизања меморијалног центра на Ушћу, иза Музеја савремене уметности, знатну (финансијску) улогу у томе требало би да имају истакнути припадници српске дијаспоре. Према незваничним изворима, Николић би требало да камен темељац положи на Видовдан 2014. године!

           Николић је подржао иницијативу и затражио да се са пројектом упозна и Влада Србије.

           Није спорна добра жеља челника Друштва. Спорно је нешто друго. Они, наиме, као да не знају да у Београду постоји Музеј жртава геноцида, чији је в. д. директора др Вељко Ђурић Мишина пре два месеца у „Политици“ најавио подношење Предлога закона о Меморијалном комплексу Старо сајмиште, како би тај „проблем“ био дигнут на национални и државни ниво.

           Идеју о меморијализацији Старог сајмишта подржала је и Српска православна црква па је, осим осталог, затражила од градских власти Београд да обала између два моста (Старог железничког и Бранковог) добије име Обала јасеновачких мученика и почела да ради на плану за изградњу капеле на Старом сајмишту. Познато је да је и Заједница јеврејских општина итекако заинтересована за меморијализацију тог стратишта.

           Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије, 25. децембра примио је Ефраима Зурофа, директора Симон Визентал центра у Јерусалиму. Поред угледног госта били су Млађан Ђорђевић, председник НВО „Наша Србија“, која је организатор боравка Зурофа у Београду, и викарни епископ Јован Ћулибрк, који је председник Управног одбора Музеја жртава геноцида. Према саопштењима Владе Србије, разговарали су, осим осталог, и о меморијализацији Старог сајмишта. Није обзнањено да ли је Дачић том приликом истакао да је недавно видео ону „изложбу“ на Тргу републике о злочину у Подујеву из марта 1999. године и указао да би тако нешто требало припремити на Сајмишту!

           Тема меморијализације Старог сајмишта поновила се и приликом сусрета Ивана Тасовца, министра културе и информисања, са Зурофом, с тим што је у разговору помињан и Музеј жртава геноцида као институција која би имала знатног удела у плану. Наиме, Тасовац и Зуроф су том приликом истакли неопходност интензивирања активности на свеукупној заштити локалитета некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту. Они су, такође, указали на потребу да будућа институција, у којој би Музеј жртава геноцида био смештен, има меморијални, образовни и научно-истраживачки сегмент.

           „У разговору је постигнут договор да се формира Међународни стручни савет, у који би били укључени водећи домаћи и инострани стручњаци.“

           Према истом извору, Министарство културе и информисања ће, у сарадњи са Музејом жртава геноцида и релеватним установама културе, припремити предлог измена и допуна Закона о оснивању Музеја жртава геноцида у циљу стварања правног оквира за пресељење музеја на Старо сајмиште и дефинисања његових активности у наредном периоду, док би Завод за заштиту споменика културе Београда требало да убрза израду елабората за претварање читавог комплекса у просторну културно-историјску целину од изузетног значаја.

           На крају остају два питања. Прво: зашто министар Тасовац инсистира на формирању некаквог међународног стручног савета у који би били укључени и страни стручњаци? Тако нешто, чини ми се, наговештава одлагање решавања проблема меморијализације Старог сајмишта. Тим пре, што је министру и председнику Владе добро познато какви имовинско-правни проблеми коче било какав посао заштите и адаптације постојећих објеката.

           И друго питање: где су у свему томе Томислав Николић и Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку? Тим пре што су упознати са планом Музеја жртава геноцида о Старом сајмишту.

           Можда им је било најбитније да се сликају? А Николићу да се и овом приликом разликује од Дачића!

           ПС: Где је ту Александар Вучић, први потпредседник Владе?