ВУЈОВИЋ: Смањење плата и пензија може бити и мање од 10 одсто

„СВИ ЋЕ БИТИ ПОВРЕЂЕНИ, А БИЛО БИ ДОБРО ДА ТЕРЕТ ОВОГ СМАЊЕЊА ЗА БОЉИТАК ДРУШТВА СНОСЕ БОГАТИЈИ”

• Премијер и економски тим владе ће наредних дана о томе разговарати и донети коначну одлуку да ли ће бити линеарно или ће поштовати потребе најсиромашнијих – изјавио је министар финансија Душан Вујовић
• „Привреда не може да поднесе повећање минималне цене рада од 20 одсто колико су тражили синдикати. Неко повећање долази у обзир. Мислим да би било реално очекивати повећање од око шест, седам одсто, не више”, нагласио је Вујовић

         МИНИСТАР финансија Душан Вујовић изјавио је вечерас да ће Влада Србије у наредним данима да изађе с предлогом мера уштеде у буџету, и додао да се залаже да смањивање плата у јавном сектору и пензија не буде веће од 10 одсто, а како каже, могуће је да буде и мање.

         Влада је апсолутно сагласна око пакета мера, рекао је Вујовић гостујући на РТС-у, и додао да у влади постоје „класичне балканске несугласице, јер свако штедњу види код других, а не код себе”. Највећи део уштеда ће, како је рекао, бити као и увек на платама и пензијама.

         „Фискални савет је говорио да је потребно смањити 15 одсто линеарно, неки су помињали и 20 одсто. Моја процена је око 10 одсто. Рекао сам пре месец дана да смањење неће бити ни динар преко тога, али покушавамо да чак буде и мање. Премијер и економски тим владе ће наредних дана о томе разговарати и донети коначну одлуку да ли ће бити линеарно или ће поштовати потребе најсиромашнијих”, рекао је Вујовић.

         Упитан да ли се залаже за линеарно или прогресивно смањење зарада, одговара да је линеарно, односно свима за исти проценат, лакше, али с друге стране, додаје, код нас постоји елемент социјале.

         „Трудићемо се да оне који се налазе близу егзистенцијалног минимума повредимо што мање. Сви ће бити повређени, а било би добро да терет овог смањења више сносе они који су богатији и који то могу да приуште зарад бољитка друштва”, рекао је Вујовић.

         Вујовић је, рекао да је потребно у влади, али и у јавним предузећима да се постигне свест о томе да они који имају највеће плате штеде више, а они који имају мање штеде мање. Он је у том смислу навео и пример ЕПС-а који има, како је рекао, скоро два пута веће плате од просека Србије.

         „Тако бисмо сви заједно постигли ниво ефикасности који имају успешне земље, да имамо фискални дефицит који ће бити под нашом контролом, не више од 2,5 одсто БДП-а, и дуг чији ће удео у БДП-у почети да пада”, казао је он.

         Према његовим речима, циљ владе је да најпре штеди тамо где најмање боли, а где бољим понашањем можемо да се уштеди. Тако се, каже он, не штеди много, али је јако важно да се добро односимо према средствима.

         „Желимо да уведемо 10 одсто штедњу на материјалима и гориву који се троше у држави и у јавним предузећима. Желимо да штедимо на свим мерама где се не понашамо домаћински, где спадају и поједине субвенције које не дају ефекте. У пољопривреди, на пример, дајемо субвенције до 100 хектара, а они што имају толико земље су богати и не заслужују субвенције”, рекао је министар финансија.

         Он је навео и да се Железницама Србије дају субвенције које не дају ефекте, и влада ће их, како каже, везати за перформансе те фирме.

         Вујовић је подсетио да влада већ месец и по дана ради на плану уштеда, односно и шире од тога, на плану комплетне фискалне консолидације који обухвата период од три године, а у 2015. је како каже, потребно уштедети око 750 милиона евра и то на страни расхода.

         „Ово је крајњи тренутак да добровољно кренемо у уштеде о којима се прича већ више година. Иако бисмо и сада на основу ликвидности коју имамо могли да наставимо да се понашамо по старом и да никога не повредимо, то би у перспективи био пут који није одржив на дужи рок. Тада би фискални дефицит и јавни дуг толико порасли, да не бисмо више били земља која је солвентна”, рекао је Вујовић.

         Упитан шта ће влада пресудити око минималне цене рада, будући да је одржан састанак са синдикатима и послодавцима, он каже да шанса за повећање постоји али не за 20 одсто.

         „Привреда не може да поднесе повећање минималне цене рада од 20 одсто колико су тражили синдикати. Неко повећање долази у обзир, али ако узмемо у обзир да је БДП пао ове године, те кретање осталих плата које су стагнантне, ситуацију на тржишту рада и наше перспективе и фискалну консолидацију, мислим да би било реално очекивати повећање од око шест, седам одсто, не више”, рекао је Вујовић.

         (Танјуг)