Шта се све види у огледалу Мишковићеве кауције од 12.000.000 евра?

ХОЋЕ ЛИ ИЗЛАЗАК ВЛАСНИКА ДЕЛТЕ ИЗ ПРИТВОРА НЕШТО ПРОМЕНИТИ У СРПСКОМ БИЗНИСУ И БЕОГРАДСКОЈ ПОЛИТИЦИ?

         МНОГИ су све уверенији: да није Николићеве, Дачићеве и Вучићеве предаје Косова и Метохије – вероватно не би било ни овакве борбе против корупције и организованог криминала. У крајњем случају: да можда ни власник Делте Мирослав Мишковић не би био у притвору – да би за оно за шта је оптужен током писања оптужнице био на слободи.

         Како год, положио је шест пута већу кауцију него ико пре њега и купио прилику да се даље брани са слободе.

         Чему је све у Србији – у власти и правосуђу, посебно – огледало Мишковићево јемство од целих 12 милиона евра?

         Мишковићев дуги притвор није ништа променио ни у српском бизнису ни у београдској политици, а хоће ли нешто променити његов излазак из притовра?

         Власт је дуго тврдила да га држи у притвору због опасности од бекства – зашто се тога сада наводно више не боји?

         Власт је једно време тврдила и да га мора држати у притвору због могућег „узнемиравања јавности” – како је то сада напречац изветрило?

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Горан ПЕТРОНИЈЕВИЋ, адвокат, потпредседник

         Покрета за Србију

 

         Јако је лоше да право буде средство
         државе да изнуди новац

 

 

 

  • Ко има новца и може да плати адвоката и скупе таксе, тај може да добије судски спор! Данас смо имали случај да странка одустаје у обичној парници јер нема новца за превисоке таксе држави. Да има новца, добила би спор

         И ОВАЈ поступак је, као и многи претходни, био је започет и без стварних и опипљивих доказа.

         Шта се догодило у међувремену да се измене услови и да господин Мишковић добије могућност да уз јемство од 12 милиона евра изађе из притвора – то не знам. То знају бранилац, тужилац и суд који је о томе одлучио.

         Кауција је институт који постоји свуда у свету. Добро је и да се код нас што више употребљава. Међутим, специјално одељење Вишег суда у Београду, пред којим се углавном воде ови и овакви поступци, има врло различите аршине. То је оно што треба да брине овај народ.

         Циљ вођења поступака је успостављање владавине права, а не некакви економски, политички и други разлози који најчешће иза оваквих поступака стоје.

         Успоставља се критеријум који личи на елитизацију могућности заштите сопствених права.

         То није случај само када је реч о притвору, већ и обичне парнице. Ко има новца и може да плати адвоката и скупе таксе, тај може да добије судски спор!

         Јако је лоше да право буде само средство државе да изнуди новац, а ако примена права кроз институције доведе до успостављања правичности и могућности накнаде штете - онда је то оно што би и требало да буде сврха.

         Али, врло сам скептичан после реформе којом су уништени наши судови и сви принципи бачени на колена. Данас смо имали случај да странка одустаје у обичној парници јер нема новца за превисоке таксе држави. Да има новца, добила би спор.

         Овде не говорим о случају Мишковић – мада сматрам да он није ни требало да буде у притвору.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Бранко РАДУН, политички аналитичар

 

         Јемство је било тест: колико
         може да скупи кеша

 

 

 

 

  • Може да утиче на људе, јер је ово Србија, земља где су локални мангупи успевали да купе пресуде за мало новаца. А он има милионе

         МИШКОВИЋ је  јако богат човек и зато је тако велика цифра.

         Био је ово тест: да ли и за колико може да скупи толико кеша.

         Друго, сви су знали да он мора бити пуштен пре или касније. Нису могли да га држе две године, а већ је дуго био притворен.

         Треће, мислим да је Мишковић успео да излобира у судству и сада имамо компромисну ситуацију између власти која не жели да он утиче на сведоке и да буде у притвору и њега који хоће на слободу.

         Компромис је та велика сума!

         Мишковић има утицајне људе у полицији, правосуђу, с друге стране - не могу га предуго држати. Зато је његова слобода стицај околности. Десила би се кад тад, а овако је само убрзана.

         Да ли ће се сада нешто променити, то не знамо, али – да се не лажемо - може да утиче на људе, јер је ово Србија, земља где су локални мангупи успевали да купе пресуде за мало новаца. А он има милионе!

         Иначе, не видим да ће у политици доћи до неких промена - плусева и минусева овим или оним политичарима.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Тома ФИЛА, адвокат

 

         Да је Мишковић хтео да
         побегне - већ би побегао

 

 

 

 

  • Положени Мишковићеви динари ће лежати три-четири године, можда и више, јер ко зна колико ће трајати суђење, па ће после тог рока Мишковићу да се врати његов депозит који неће бити 12 милиона евра у динарској противвредности, него много много мање

         НЕ знам да је икада постојала опасност од Мишковићевог бекства, јер да је хтео - побегао би. Опасност по јавност је ствар која траје, али не заувек. Али, мени смета прича о еврима у противвредности у динарима!

         У Србији је платежно средство динар. У Закону о кривничном поступку нигде се не каже да ће се гаранције одредити у еврима и да се плаћају у динарској противвредности.

         Ако стављате у причу евре - шта ви то радите? То је морално питање.

         Ево шта ће да се деси: положени динари ће лежати три -четири године, можда и више, јер ко зна колико ће трајати суђење, па ће после тог рока Мишковићу да се врати његов депозит који неће бити 12 милиона евра у динарској противвредности, него много много мање - јер ће вредност динара да падне.

         Дакле, ово је игра са ставом: да комшији цркне крава.

 

____________________________________________________________________________________________________

 

         Анонимус

 

         Кад би Мишковић побегао – држави
         би остало 12 милиона евра!

 

 

 

 

  • Јавност се већ била навикла да је Мишковић у притвору. А ево управо гледам како Вучић говори да је узнемирен одакле Мишковићу 12 милиона евра у кешу

         КАД би Мишковић побегао, држава би могла само да буде срећна, јер би он моментално био враћен, а њој би остало - 12 милиона евра.

         Ако говоримо о томе шта се десило па су услови сада промењени, морамо да будемо свесни да се десило неминовно - а то је проток времена! Јавност је била узнемирена у оном тренутку, али сада није. Јавност се већ навикла. Као што се навикла на свакакве друге ствари и онда су оне престале да је узнемиравају. Не можете некога држати у притвору бесконачно због узнемирења јавности.

         Ево, сад видим на телевизији да је Вучић узнемирен одакле Мишковићу 12 милиона евра у кешу, како их је тако брзо скупио....

 

         Диана Милошевић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари