Румунија неће спајање Источног прстена са Турским током, али Србији нуди Агри

АНТИЋ ЗАТРАЖИО ДА ЦЕВОВОДОМ ИЗ АРАДА ГОДИШЊЕ СТИЖЕ

БАР МИЛИЈАРДА КУБНИХ МЕТАРА ГАСА

      Састанак Гереа и Антића

• Министар енергетике Александар Антић са румунским колегом Анрејом Гереом договорио да тон разговора о отклањању „техничких проблема“ који постоје у заједничком управљању Србије и Румуније хидроелектраном Ђердап - „буде пријатељски“

        СРБИЈА је добила понуду од Румуније да учествује у енергетском пројекту Агри којим треба да се транспортује гас из Азербејџана у Европу, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић и најавио да ће Србија и Румунија размотрити изградњу гасне интерконекције између две земље.

        „Пројекат Агри је још један од интересантних у којима Србија може учествовати и који може довести одређене количине гаса на Балкан“, рекао је Антић новинарима после састанка са румунским колегом Андрејем Домиником Гереом.

        Он је навео да је позив за учешће Србије у том пројекту веома важан с обзиром на планове изградње гасне интерконекције између Србије и Румуније од Мокрина до Арада.

        Агри треба годишње да из Азербејџана у Европу допрема од пет до десет милијарди кубика гаса, а пројектом би требало да се гас из Азербејџана допреми до Грузије, где ће бити претваран у течни гас, затим би се бродовима допремао до Румуније, а потом гасоводима до европских земаља, речено је после састанка.

        Пројекат је, како је истакнуто, у почетној фази и за њега се припрема студија изводљивости, а Србија је позвана да у септембру или октобру учествује на састанку са земљама учесницама у пројекту међу којима су Грузија, Азербејџан, Румунија и Мађарска.

        Говорећи о гасној конекцији између Србије и Румуније, Антић је рекао да је планирано да буде дужине 76 километара и најавио да ће гасна предузећа две земље урадити даље техничке детаље пројекта.

        „Заинтересовани смо да то буде двосмерни гасовод, капацитета не мањег од милијарду кубика гаса годишње, а вредност пројекта ће бити дефинисана кад се ураде технички детаљи", рекао је Антић.

        Он је најавио да ће Србија и Румунија, за неколико месеци, кад се заврши техничка студија, предложити Европској комисији да тај пројекат буде један од приоритетних у финансирању из европских фондова.

        Антић је указао да изградња гасне конекције не треба да буде везана за било који други велики гасни пројекат јер је циљ изградње интерконектора постојање већег броја опција у снабдевању гасом за сваку земљу појединачно, без обзира на порекло гаса.

        Он је рекао да је са румунским колегама разговарао и о реализацији пројекта продуктовода од Панчева до Темишвара, што би било у интересу Нафтне индустрије Србије јер би се тако значајно појефтинили трошкови транспорта нафтних деривата између Србије и Румуније.

        Србија и Румунија ће размотрити и да ли је потребно наставити пројекат нафтовода од Констанце до Панчева, који је из заустављен, рекао је Антић и додао да две земље сарађују и на пројекту Трансбалкански коридор за пренос струје, у оквиру кога ће права фаза од Панчева до Решице бити завршена до 2017. године.

        Тема састанка је било и заједничко управљање Србије и Румуније на хидроелектрани Ђердап где постоје одређени технички проблеми, а договорено је да „тон решавања тих проблема буде пријатељски“.

        Румунски министар енергетике је истакао да би изградња гасне конекције између Србије и Румуније омогућила диверсификацију извора снабдевања гасом за обе земље, истакавши да је пред Србијом и Румунијом реализација доста енергетских пројеката.

        Он је подсетио да Румунија из сопствених извора подмирује 85 одсто гаса, а да остатак надокнађује увозом.

        Гереа је изразио очекивање да ће неспоразуми између српских и румунских колега који управљају ХЕ Ђерадапом бити превазиђени.

        Гасовод „Источни прстен“, који треба да повеже Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку, наставиће да се развија од следеће недеље, најавио је Гереа.

        Он је, међутим, истакао да земље учеснице у том пројекту за сад нису заинтересоване да се преко тог пројекта прикључе на гасовод Турски ток, који треба да допрема гас из Русије до турско-грчке границе и даље преко територије Грчке.

        Премијер Словачке Роберт Фицо приликом посете Москви предложио је да се земље учеснице у том пројекту преко гасовода Источни прстен повежу са Турским током.

        Реализацијом те идеје Србија би била заобиђена на копненој траси гасовода Турски ток, који је планиран да од Русије транспортује гас од Црног мора до турско-грчке границе, одакле би копнена деоница пролазила преко територије Грчке, Македоније, Србије и Мађарске, све до Аустрије.

        Танјуг