Радоњић затражио да се суђење за убиство Ћурувије отвори за јавност

БИВШИ ФУНКЦИОНЕР ДБ ТВРДИ ДА ЈЕ ОПТУЖНИЦА НАПИСАНА

„НА БАЗИ УКРАДЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ“

• Рекао да је Ћурувија праћен због сумњивих контаката и да је он издао налог да се праћење прекине „када је дошло до контакта и примопредаје“ (новца)

• Главни обавештајни инспектор у Другој управи Ресора Државне безбедности (РДБ) Ратко РОМИЋ негирао је данас у Специјалном суду у Београду да је умешан у убиство, тврдећи да је приморан да се брани од оптужнице, а не од доказа: „Оптужница је неоснована и контрадикторна. Она је веома опасна, јер показује да било ко може да се оптужи за било шта, а да нема доказа“

• Ромић је открио да је Ћурувију тајно пратило укупно 27 припадника РДБ

         У НАСТАВКУ суђења за убиство Славка Ћурувије некадашји шеф београдског центра Државне безбедности Милан Радоњић изнео је допуну своје одбране и предложио Суду да се комплетно суђење отвори за ширу јавност.

         „Зарад избегавања неких коментара, нетачног преносења изјава или личних импресија о овом процесу, молим Суд да да сагласност или налог да се суђење преноси јавно“, рекао је Радоњић.

         Он је напоменуо да је свестан да постоји екстремно велики притисак на све, па и на суд, поводом тог суђења.

         Према његовим речима, оптужница за убиство Ћурувије, којом се поред њега терете још три припадника ДБ-а, прављена је на основу украдене документације ДБ-а.

         „Мислим да се тај елемент не сме занемарити, ви ћете видети како, ко и када је то радио, а о томе би адвокат Градимир Налић требало нешто да зна“, рекао је Радоњић обраћајући се судском већу.

         Он је, такође, оспорио изјаве поједних сведока, питајући да ли је Тужилаштво проверавало њихове наводе на основу којих је писало оптужницу.

         Радоњић је истакао да није у свађи ни са једним предложеним сведоком, подсећајући да су, на пример, „одређена лица“ Стеван Никчевић и Владимир Николић били под присмотром службе.

         „Горана Петровића сам ја суспендовао, а после дисциплинског суда је избачен из слузбе, па је после 5. октобра враћен у ДБ. Слично је и са Зораном Мијатовићем“, рекао је Радоњић.

         Радоњић је, такође, истакао да се поноси својим радом и да никада није извршио кривично дело нити злоупотребио своје надлежности и службу.

         „Ову оптужницу доживљавам као медијско политиканство. Ово ме све погађа и вређа. Тврдим да ресор ДБ-а нема никакве везе са кривичним делима“, рекао је Радоњић.

         Радоњић је наставио је данас излагање своје одбране одговарањем на питања тужиоца, бранилаца и суда, док је првооптужени тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић то завршио почетком јуна негирајући оптужбе.

         Радоњић је поред осталог навео да је, када је чуо да је Ћурувија убијен, био у шоку и веома изненађен.

         „Не могу сад да вам објашњавам како сам се тада осећао, нити шта сам прво урадио, али колико се сећам, обавестио сам начелника ресора и одмах дао налог да се прикупе сви подаци о Ћурувији који су прикупљени током спровођења оперативних мера“, рекао је Радоњић.

         Све податке је, како је додао, предао градском СУП-у. Радоњић је потврдио да је Ћурувија праћен због сумњивих контаката и да је он издао налог да се праћење прекине „када је дошло до контакта и примопредаје“ (новца).

         Он је напоменуо да би праћење можда и било настављено три, четири, пет дана касније да није дошло до убиства.

         „Моји оперативни налози зависили су од оперативних података службе, а не од моје добре воље“, нагласио је он.

         По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а сауцесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља ударио Цурувијину супругу Бранку Прпу у главу.

         Бранилац Радоњића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић сматра да је током излагања одбране њен брањеник успео да докаже да није крив за убиство новинара Славка Ћурувије за које му се суди пред Специјалним судом.

         „Он је апсолутно негирао наводе оптужбе у складу са доказима у писима предмета и успео је да покаже да кривице нема апсолутно нигде“, рекла је Добричанин Никодиновић новинарима у паузи суђења.

         Упитана о захтеву Радоњића да се у списе предмета уврсте и досијеи Безбедносне информативне агенције (БИА), она је објаснила да је реч о извештајима и изводима о прислушкиваним телефонским разговорима не само Ћурувије, већ и других особа.

         Она је подсетила да су медији већ писали о томе, па да може да потврди да је међу прислушкиваним особама био и Александар Тијанић.

         Пуномоћник породице Ћурувија, адвокат Слободан Ружић рекао је новинарима да ће се у току поступка показати да Радоњић много тога није радио по закону.

         „Радоњић је тврдио да је поштовао процедуру и да је све радио по закону, а ми ћемо доказати да није и да има десетак и више пропуста што су потврдили и бројни сведоци“, рекао је Ружић новинарима.

         Главни обавештајни инспектор у Другој управи Ресора Државне безбедности (РДБ) Ратко Ромић негирао је данас у Специјалном суду у Београду да је умешан у убиство новинара и власника листа „Дневни телеграф“ Славка Ћурувије 1999. године, тврдећи да је приморан да се брани од оптужнице, а не од доказа.

         „Оптужница је неоснована и контрадикторна. Она је веома опасна, јер показује да било ко може да се оптужи за било шта, а да нема доказа“, рекао је Ромић излажући своју одбрану.

         За убиство Ћурувије, осим Ромића, оптужени су и тадашњи начелник РДБ-а Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству и суди му се у одсуству.

         Према наводима оптужнице, Курак је пуцао у Ћурувију, док је Ромић његову пријатељицу Бранку Прпу ударио пиштољем у главу и онесвестио је.

         „Инсистирао сам да ми се предочи непосредан доказ да сам ја „неопажено пришао Бранки Прпи и ударио је пиштољем у главу“, чиме сам омогућио дело убиства, али нисам га добио. Нити сам ударио Бранку Прпу пиштољем у главу, нити сам у убиству учествовао на било који други начин“, нагласио је Ромић.

         Ромић је даље суду испричао да је ухапшен, јер је на надлежне државане органе вршио притисак један високо позиционирани службеник, мислећи да ће му то донети политичке поене али је, како је навео, та особа изгубила на изборима.

         Такође је навео да је знао дан и датум када ће бити ухапшен и да ће му притвор трајати дуго, али да није хтео да бежи и остао је доступан надлежним органима како би „скинуо љагу са свог имена“.

         Према његовим речима, праћење Ћурувије почело 3. јула 1998. године у време када је начелник ДБ био Јовица Станишић, а начелник београдског ДБ Зоран Мијатовић.

         Примењивала се, како је навео, ад хок мера контроле телефонских разговора, која по правилима може да траје само осам дана, због чега је примењивана 21 пут.

         Такође је додао да је Ћурувију тајно пратило укупно 27 припадника РДБ-а.

         Према његовим речима, у оптужници се наводе „највише структуре власти“ као и да је Ћурувија убијен ради ограничења слободе медија.

         „Зато смо ми позвали све оне који имају везе са медијима, а најкомпетентнији су министри информисања“, рекао је Ромић.

         У време убиства Ћурувије министар информисања Србије био је актуелни премијер Александар Вучић, док је савезни министар информисања био Милан Комненић.

         Суђење ће бити настављено у септембру, даљим излагањем одбране Ромића.

         Танјуг