Прпа поновила у суду: да Ћурувију није убио Курак, већ вероватно Лука Пејовић

А ТУЖИЛАШТВО ЈЕ МИРОСЛАВА КУРАКА ОЗНАЧИЛО КАО „НЕПОСРЕДНОГ УБИЦУ“

Бранка Прпа

• „Лице му је откривено, само је на глави имао црну вунену капу и јакну. Лице је аморфно, без неких физичких карактеристика. Имао је широко лице, и крупне црне очи и био је изузетно блед“
• „Славко је почео да пада и држао ме је за руку. Окренула сам се да видим шта се дешава и тада сам добила ударац у главу и пала. Славко је пао пре мене и ја за њим. Док сам лежала, видела сам човека који је прилазио с пиштољем ка нама који смо лежали на земљи. Пришао је Славку и пуцао у му главу. Онда је човек с пиштољем дошао до мене. Ја сам ћутала и гледала и он је ћутао и окренуо се и мирно и полако отишао са места злочина“
• Прпа је рекла да јој је на убицу Ћурувије највише личио Лука Пејовић, припадник резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО) који је убијен 5. децембра 2000. године у „сачекуши“ на Топчидерском брду

        ИСТОРИЧАРКА Бранка Прпа рекла је данас у Специјалном суду у Београду да јој Мирослав Курак, који је опужен као непосредни убица, не личи на особу која је пуцала на Славка Ћурувију.

        Она је, сведочећи у Специјалном суду у Београду на суђењу отуженима за убиство Ћурувије, одговарајући на питања Кураковог браниоца Стевана Протића, појаснила да је Курака видела на слици објављеној у медијима коју јој је показала једна новинарка.

        „Тада сам прокоментарисала да ми то лице не личи на убицу“, навела је она.

        Прпа, која је била у друштву Ћурувије када је убијен у пролазу зграде у Светогорској где су живели, потом је указала да је убицу гледала са земље, он је стајао изнад ње.

        „Лице му је откривено, само је на глави имао црну вунену капу и јакну. Лице је аморфно, без неких физичких карактеристика. Имао је широко лице, и крупне црне очи и био је изузетно блед“, испричала је Прпа која је приликом напада задобила ударац у главу.

        Прпа је описала да убица није био много висок, по њеној процени око 175 центиметара, набијен, избилдован и кратког врата.

        Према њеним речима, 11. априла на дан убиства, Ћурувија и она кренули су у шетњу око 14 сати и по повратку, у пасажу куће у Светогорској улици где су живели, Славко је „почео да пада као да се саплео“.

        „Славко је почео да пада и држао ме је за руку. Окренула сам се да видим шта се дешава и тада сам добила ударац у главу и пала. Славко је пао пре мене и ја за њим. Док сам лежала видела сам човека који је прилазио с пиштољем ка нама који смо лежали на земљи. Пришао је Славку и пуцао у му главу“, испричала је Прпа.

        Онда је човек с пиштољем дошао до ње.

        „Ја сам ћутала и гледала и он је ћутао и окренуо се и мирно и полако отишао са места злочина“, рекла је Прпа.

        Одговарајући на питање тужиоца - да ли су на лицу места биле две особе, иако је видела само једног човека - Прпа је навела да особа која је пуцала није могла да истовремено њу удари.

        „Због тога сам имала осећај да је мене неко други ударио. Највише због тога што смо готово истовремено падали“, испричала је она.

        Прпа је рекла да јој је Лука Пејовић највише личио на убицу Ћурувије.

        Пејовић је био припадник резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО) и убијен је 5. децембра 2000. године у „сачекуши“ на Топчидерском брду.

        Прпа је, одговарајући на питања одбране, испричала да од 12. априла 1999. године, дан након убиства, до новембра 2000. године никад није била позвана у полицију и било јој је јасно да се не води никаква истрага све до формирања Владе Зорана Ђинђића.

        У новембру је први пут видела слике Лука Пејовић који јој је, како је рекла, највише личио на особу која је пуцала на Славка Ћурувију, али да ни тада није могла да то тврди са 100 посто сигурности.

        „Мислим да су ми тада рекли да је Пејовић убијен и да има то карактеристично бледило лица на којем сам ја инсистирала“, навела је Прпа и додала да јој је полиција такође рекла да се Пејовић друговима жалио да ће бити убијен јер је „одрадио новинара“.

        Прпа је такође исткала да је убиство Славка Ћурувије резултат репресије која је кренула од октобра 1998. када је донет у то време нови Закон о информисању.

        Прпа је такође навела да су она и Ћурувија желели да напусте Србију и да је он покушао да нађе стан у Црној Гори, али да је после одустао.

        Није желело да иде из Србије говорећи „шта ми могу - могу само да ме стрељају...“, навела         је његова невенчана удовица.

        Она је такође, додала да Ћурувија није имао политичке амбиције, иако се шалио да ће основати своју странку, јер ниједна не ваља.  

        Одговарајући на питања браниоца оптуженог Радомира Марковића адвоката Душана Машића, Прпа је потврдила да је Ћурувија имао дугове према банкама због сталних кредита за новине и штампарије, као и да је добијао донације.

        „Увек је био у врсти покушаја да једну систуацију премости. Новине су му забрањиване, уништаван је непрестаним пленидбама и уништавањем имовине у његовој редакцији је радило преко 300 људи на целом спрату у Борби“, испричала је она.

        Према њеним речима, након пута у Вашингтон, амерички конгрес је одлучио да му помогне да обнови новине.

        „Крајем марта смо добили емаил из Вашингтона и одобрено му је 250.000 долара да обнови целу издавачку делатност. Али новац није стигао јер је убијен“, посведочила је Прпа.

        На питање адвоката да ли је добио 400.000 долара пред убиство, она је рекла да никаквог новца није било, али да је Славко волео да се причом о томе шегачи и доводи новинаре у заблуду.

        Претходно је сведочила ћерка убијеног новинара Јелена Ћурувија Ђурица, која је истакла имовинско-правни захтев према оптуженима, али није определила износ.

        Одговарајући на питања одбране, она је навела да су иза њеног оца остали само дугови и празни рачуни и да не зна да је примио било какав „велики новац“.

        „Ми смо наследили оно што смо наследили, а новца није било. Само дугови празни рачун и сефови“, рекла је Јелена Ћурувија.

        Одбрана оптужених је такође, покушала да покрене питање Ћурувијиног обезбеђења односно његових телохранитеља, али Јелена није имала ближа сазнања о њима, нити како их је и преко кога њен отац ангажовао.

        Прпа је пак навела да су припадници обезбеђења чували и редакцију, али и њих по потреби, наводећи да их је Ћурувија водио „више театрално када би негде ишли“.

        Ћурувија је према њеном сведочењу, изнајмио је стан у приземљу њихове куће, куће где су живели „људи који су га упозоравали - ко улази и излази одатле“.

        Славко Ћурувија (1949), био је новинар и издавач, оснивач листова Недељни телеграф, Дневни телеграф и Европљанин.

        Убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године.          

        Танјуг