Паре и „Центру за развој образовања и ств” и „Центру за развој образовања и ствар”
НЕВЛАДИН СЕКТОР НА ЈАСЛАМА ДРЖАВЕ (5)
ШТА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО СРПСКОЈ ВЛАДИ, АМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ АМБАСАДИ, НЕД-у, ФИЛИП МОРИСУ И ФОНДУ БРАЋЕ РОКФЕЛЕР?
Оливер Дулић - некима „деда мраз” током целе године
- Центар за регионализам, током 2008. и 2009. добио је 1,4 милиона динара од Министарства омладине и спорта и Министарства рада и социјалне политике – Буџетски фонд за програме социјално – хуманитарних организација
- Центар за развој цивилног друштва добио је 6,5 милиона динара, а новац су му исплаћивали Министарство спорта (све 4 године) и Управа за људска и мањинска права. Тако је буџет за развој спорта преусмерен на пројекте као што су: Буњевачко – хрватске тензије, Нови етнички сукоби у Војводини, Влашко питање у Србији – људско-правни и политички аспект, Етничке елите у Војводини, Минимизирање отпора реформама и интеграцији Србије...
- Тај Центар су још, поред осталих, финансирали: Мотт фондација, Фонд за отворено друштво, НЕД фондација, Балкански фонд за демократију, Институт за одрживе заједнице, УСАИД, Мисија ОСЦЕ-а, Фондација Фридрих Еберт, Фондација Конрад Аденауер, Демократска комисија Америчке амбасаде у Београду, Freedom House, Швајцарска амбасада у Београду, Амбасада Републике Мађарске у Београду, Косовска фондација за отворено друштво, Делегација ЕУ у Републици Србији и Европска Комисија
- Протекта - центар за развој грађанског друштва је током 2008, и 2010, добила око 2,5 милиона динара (од Министарства омладине и спорта и Министарства животне средине и просторног планирања). Али, погледајте ко је све помагао њене активности и пројекте из иностранства (штампано латиницом)
ШТА је заједничко српској Влади и браћи Рокфелер? Који су заједнички пулени државе Србије и америчке НЕД фондације? Која НВО је матица целог „цивилног сектора“ која му је обезбедила донаторе и информациону подршку још деведесетих? Ком министарству је припало да финансира минимизирање отпора реформама и (ЕУ-НАТО)интеграцији Србије?
Поред могућих одговора на ова питања, у следећим редовима је и прича о евроатлантским линијама сарадње домаћег цивилног сектора са западним центрима моћи. Такође, и о фами „инклузивног друштва“...
Све, али баш све то је плаћено новцем грађана Србије, који су кроз буџетска давања за НВО сектор поделиле разне државне институције током демократске проЕУ и проНАТО администрације Бориса Тадића.
Овај низ није толико битан по укупној своти којом учествује у буџетским донацијама, већ напротив, по другим донаторима и интересима које они проверено заступају.
Центар за развој цивилног друштва добио је 6,5 милиона динара, а новац су му исплаћивали Министарство спорта (све 4 године) и Управа за људска и мањинска права.
Тако је буџет за развој спорта преусмерен на пројекте као што су: Буњевачко – хрватске тензије, Нови етнички сукоби у Војводини, Влашко питање у Србији – људско-правни и политички аспект, Етничке елите у Војводини, Минимизирање отпора реформама и интеграцији Србије...
Нова спортска дисциплина: буњевачко-хрватске тензије
Центар је познат, између осталог, и по томе што напада СПЦ и државу Србију зато што неће да признају “румунску православну цркву“, уз истицање да је та црква призната у Војводини и откривају: та непризната црква добија новац из покрајинског буџета!
Занимљиво је и да су у два наврата САД финансирале пројекат Центра: Утицај верске наставе на развој демократских процеса у Војводини. Међу партнерима Центра су Центар за европске и северноатлантске студије, Хелсиншки одбор за људска права, Диштрикт 0230 (изградња локалних националних и прекограничних мрежа НВО), Фондација Фридрих Нојман, ОЕБС...
Последњи пројекат им је „Мултикултурализам у Србији није мртав“, који финансира Амбасада краљевине Норвешке! Чести сарадници су им и Кућа слободе (Freedom house) и Комисија за демократију Амбасаде САД.
Центар за развој инклузивног друштва, ког је 2005. основало 15 људи, добио је око 10 милиона динара (у периоду од 2008. до 2011, а новац је давало Министарство омладине и спорта, Министарство рада и соцојалне политике – буџетски фонд за програме социјално – хуманитарних организација, Министарство економије и регионалног развоја, Управа за људска и мањинска права, Буџетски фонд за програме заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом).
Инклузивно друштво је пројекат који, према стандардима ЕУ, промовише интеграцију инвалида и других „осетљивих“ друштвених група – конкретно Рома, у образовни систем Србије. НВО сектор појачано инсистира и да се у Србији што хитније уведе пуно „инклузивно образовање“, што значи да „они који свакодневно раде са децом морају да промовишу опште вредности живота у заједници – људска права, толеранцију, недискриминацију и поштовање културних и свих других различитости“.
Колико јавност нема представу шта је све финансирано новцем пореских обвезника говори и пример извесне НВО која се у извештају Управе за трезор води као „Центар за развој образовања и ств“ .
То удружење је добило 2010. и 2011 од Министарства животне средине и просторног планирања око 260.000 динара. То свакако није упадљив износ, али је спорно то што није јасно ко је заправо добио те паре. Наиме, У Србији постоји само Центар за развој образовања који ради у оквиру Београдске отворене школе, а додатну забуну у то где је новац уноси и појава треће сличне НВО „Центар за развој образовања и ствар“, који је добио 180.000 динара....
Центар за регионализам, током 2008. и 2009. добио је 1,4 милиона динара од Министарства омладине и спорта и Министарства рада и социјалне политике – Буџетски фонд за програме социјално – хуманитарних организација. И још 300.000 динара је потрошено на Центар за регионализам Нови Сад. Ни они нису битни зато што је Тадићева власт на њих потрошила наше паре, већ су важни због тога шта раде и због тога ко их заправо финансира.
Центар за регионализам о улози омбудсмана у мултиетничким локалним заједницама
http://www.centarzaregionalizam.org.rs/
Шта они раде? Па, информишу Брисел. Ко их финансира? Па, први на списку донатора је Фонд браће Рокфелер!
За шта су специјализовани? За свакакве области, али су се нарочито истакли у надгледању како Србија спроводи споразум о граници са Косовом! Штавише, њихови подаци су једини те врсте којима Брисел располаже!!!
Последњи извештај поднет је у оквиру пројекта „Слобода кретања робе и људи између Србије и Косова у контексту регионалне сарадње“ који Центар за регионализам реализује уз подршку Делегације ЕУ у Београду.
Са њиховог сајта преносимо:
„Тим који ради на пројекту је боравио 25. маја 2012. године у Бриселу, где је представио финалне резултате независног експертског истраживања у оквиру овог пројекта. Делегација Центра за регионализам је била у саставу: Александар Попов, директор пројекта и директор Центра за регионализам, Татјана Туцић, координаторка пројекта, као и Хајрула Чеку и Предраг Бјелић, чланови експертског тима. Презентацији су присуствовали високи званицници ЕУ: Јоост Корте, заменик генералног директора Генералног директората за проширење ЕУ, Ларс Ерик Форсберг, заменик шефа одељења за Србију, Руд ван - Енк, заменик шефа одељења за Косово, Ингве Енгстроем, шеф одељења за регионалне програме Генералног директората за проширење ЕУ, Ерик Иллес, службеник одсека за цивилно друштво задужен за програмирање, стратегију и медије, Миријам Ферран, шефица одељења за Србију Директората за Албанију, Босну и Херцеговину, Србију и Косово, Патрик Паке, службеник политичког бироа за европске интеграције одељења за Србију и Андрис Кестерис, главни саветник за цивилно друштво и медије.
Присутне је поздравио господин Јоост Корте који је у свом обраћању нагласио важност резултата истраживања објављених у студији под називом “Слобода кретања људи и робе између Косова и Србије у контексту регионалне сарадње” која је објављена у априлу 2012. године.
Директор пројекта, Александар Попов је у уводној речи пружио информације о околностима у којима се пројекат реализовао после чега је приказан осмоминутни документарни филм који на илустративан начин представља налазе експерата који су током 6 месеци спроводили истраживање о кретању робе и људи између Косова и Србије.
Налази до којих су дошли експерти пројектног тима представљају анализу и поређење података добијених са обе стране “границе” и једини су такве врсте, који тренутно постоје. Попов је, такође, изнео планове за наставак пројекта у оквиру којег би био спроведен свеобухватни цивилни мониторинг имплементације договора између Београда и Приштине, а који би био од помоћи не само преговарачким тимовима, већ и Европској унији као њиховом посреднику.
Проф. др Предраг Бјелић, стручњак за област кретања робе, дао детаљан преглед анализе официјелних података добијених током истраживања, али и процену сиве трговинске зоне, а експерт са Косова, Хајрула Чеку, представио је експертски рад у области кретања људи.
Хајрула Чеку, експертски рад за кретања људи између централне Србије и Косова
Након презентације, следила је једночасовна дискусија у којој су присутни износили своје коментаре и запажања, али и постављали питања пројектном тиму Центра за регионализам. Нарочито интересовање за проблем показали су званичници из департмана задуженог за Косово и за Србију нагласивши важност улоге цивилног друштва у преговарачком процесу. Присутни званичници су поздравили намеру Центра за регионализам да настави са мониторингом преговора и изразили жељу да буду редовно информисани о даљем раду.“
Ко то плаћа – сем, наравно, Србије и поменутог Фонда браће Рокфелер? На списку су: Мотт фондација, Фонд за отворено друштво, НЕД фондација, Балкански фонд за демократију, Институт за одрживе заједнице – ИСЦ, УСАИД, Мисија ОСЦЕ-а, Фондација Фридрих Еберт, Фондација Конрад Аденауер, Демократска комисија Америчке амбасаде у Београду, Freedom House, Local Government and Public Service Reform Initiative (LGI) Фреедом Хоусе, Швајцарска амбасада у Београду, Амбасада Републике Мађарске у Београду, Покрајински секретаријат за регионалну и међународну сарадњу, Косовска фондација за отворено друштво, Делегација ЕУ у Републици Србији и Европска Комисија
Центар за развој и бригу о грађанима ЦЕРИБ добио је од Министарства екологије и регионалног развоја 1 милион динара током 2010. године, а између осталог се бави промоцијом „јавно-приватног партнерства у улози развоја локалне самоуправе“. У сарадњи са Комерцијалним одељењем Амбасаде САД одржали су у јуну семинар посвећен ЈПП-у. Шта је још конкретно радила ова „Фејсбук“ група – тешко је прецизирати због недостатка доступних података.
Центар за развој Фокус, НВО, такође је Фејсбук група, има 50 чланова, регистрован је 2001, бави се унапређењем квалитета живота грађана на подручју Србије и Западног Балкана и заштитом животне средине. Од ресорног министарства добио је 318.000 динара.
Протекта - центар за развој грађанског друштва је током 2008, и 2010, добила око 2,5 милиона динара (од Министарства омладине и спорта и Министарства животне средине и просторног планирања).
Међутим, њена активност је почела много раније. Пред вама је прича о пиониру НВО сектора у Србији!
Кад и како је настала ова НВО и ко ју је направио?
Протекту су сновали учесници Студентског протеста ‘96/97, а формално је регистрована 1998. Две године касније предузима свој први корак као матица: у „Јужној Србији“ отвара Информациони центар за НВО.
„У време великог притиска Милошевићевог режима на медије и невладине организације, ПРОТЕКТА Информациони центар је обавештавао активисте НВО сектора о актуелностима, могућностима сарадње, добијања средстава и деловања у правцу стварања грађанског друштва у Србији. Захваљујући едукацији својих чланова и препознавању аутентичних проблема локалних заједница у Јужној Србији, ПРОТЕКТА је постала интересантна великом броју донатора“, наводи се на званичном сајту ове НВО.
Због чињенице да међу донаторима има само неколицина чије се име пише на српском, списак преузимамо директно са сајта Протекте – на латиници:
Све је просто: много људи воле Србију
Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, The Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE) The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe (REC),Grad Vranje, European Commission, Еuropean Initiative for Democracy and Human Rights (EIDHR), for Sustainable Communities (ISC), Institute for Democracy in Eastern Europe (IDEE), Democracy Commission USA, Rockefeller Brothers Fund, Balkan Trust for Democracy, Grad Niš, Gradske opštine: Medijana, Palilula, Pantelej, Crveni Krst, Niška Banja, Royal Norwegian Embassy in Belgrade,Freedom House, East West Institute, Council of Europe, FRESTA, MercyCorps Kosovo, CHF International, Norwegian Refugee Council (NRC), Danish Refugee Council (DRC), International Relief and Development (IRD), UMCOR, Coopi, National Endowment for Democracy (NED), UN-Habitat, Еuropean Agency for Reconstruction (EAR), Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije (MOS), Opština Pirot, Regionalna privredna komora Niš (RPK NIš) i Philip Morris International (PMI), United Nations Development Programme (UNDP) и Бизнис сектор.
За крај, још један центар - за развој фотографије – НВО која је добила „само“ 150.000 наших динара током 2011. (Министарство културе, информисања и информационог друштва) и која је дала допринос пројектом „Избори 2012“.
Сам допринос је у томе што су професионални фотографи требало да сликају учеснике и ток избора...
Диана Милошевић
