Паде још једна „икона“ 5. октобра: Није било побуне ЈСО!

ДРАГАН ВЕСЕЛИНОВ - ЧЛАН КОМИСИЈЕ ВЛАДЕ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА КОЈА ЈЕ ВОДИЛА ИСТРАГУ - ПОСВЕДОЧИО ДА СУ СПЕЦИЈАЛЦИ БИЛИ „У ПРОТЕСТУ“

• Бивши министар рекао Специјалном суду да комисија никада није утврдила да је ЈСО била спремна да употреби оружје, нити да је имала жељу да руши власт, препричавајући „дух извештаја комисије за који не може да се утврди где је“
• Драган Веселинов такође указао да је комисија закључила да је отказивање послушности и излазак на улице припаднике те Јединице био неспоразум између челника Државне безбедности и команде ЈСО
• За учешће у оружаној побуни суди се бившем команданту ЈСО Милораду Улемеку (који је у време побуне већ био пензионисан), Звездану Јовановићу, Душану Маричићу, Веселину Лечићу, Драгославу Крсмановићу, Драгиши Радићу, Владимиру Поцићу и Мићи Петраковићу

        ЈЕДИНИЦА за специјалне операције (ЈСО) није била у оружаној побуни у новембру 2001. године, већ је била у протесту, закључила је трочлана Комисија Владе Зорана Ђинђића, како је данас пред Специјалним судом у Београду посведочио један од њених чланова Драган Веселинов.

        Сведочећи на суђењу осморици припадника расформиране ЈСО због оптужби да су организовали и координирали оружану побуну, Веселинов је посведочио да је и премијер Ђинђић на 62. седници Владе јасно рекао да се ради о протесту а не о побуни.

        Према његовим речима, постојале су гласине о разним циљевима ЈСО - да је то политичка побуна јер су тражили смену министра унутрашњих послова Душана Михајловића.

        Комисија, међутим, никада није утврдила да је ЈСО била спремна да употреби оружје, нити да је имала жељу да руши власт, навео је сведок препричавајући „дух извештаја комисије за који не може да се утврди где је“.

        Веселинов је такође указао да је Комисија закључила да је отказивање послушности и излазак на улице припаднике те Јединице био неспоразум између челника Државне безбедности и команде ЈСО.

        Суђење би требало да се настави сутра саслушањем сведока.

        За учешће у оружаној побуни суди се бившем команданту ЈСО Милораду Улемеку (који је у време побуне већ био пензионисан), Звездану Јовановићу, Душану Маричићу, Веселину Лечићу, Драгославу Крсмановићу, Драгиши Радићу, Владимиру Поцићу и Мићи Петраковићу.

        Улемек, Јовановић и Маричић издржавају максималне казне затвора због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића, док се остали бране са слободе.

        Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

        У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Ђинђића, да прекине са побуном. Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут.

        Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.

        На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

        Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.