Општи мук поводом тврдњи Прпе, филма Паскаљевића и изложбе у Ослу

ХРВАТИ С ПРАВОМ МОГУ ДА КАЖУ: ШТО МИ НЕ БИСМО ИСКРИВЉАВАЛИ ЧИЊЕНИЦЕ КАД СЕ ТО У СРБИЈИ ЧИНИ БЕЗ РЕАКЦИЈЕ

Плакат Паскаљевићевог филма

• Прва реченица у предговору публикације о фото-изложби у Ослу у преводу на српски језик гласи: Норвешка, Хрватска и Босна-Херцеговина су три државе хиљадама километара удаљене, са различитим језицима, културама и путевима, али им је у Другом светском рату судбина била слична: биле су окупиране од Немаца и као такве представљале марионетске државе
• Историја нас је научила да је прва тврдња готово тачна, док је друга проста лаж јер држава Босна и Херцеговина није постојала у Другом светском рату већ је била територија Независне Државе Хрватске... А све ово је мањи део проблема!

Пише: Велимир НОВЉАНИН

           СРПСКИ историчари, првенствено Милан Кољанин, најбољи познавалац теме, нису се огласили поводом тврдњи др Бранке Прпе о улози генерала Милана Недића у затирању Јевреја у немачком логору Земун на Старом сајмишту 1941-1942. године, на територији Независне Државе Хрватске (видети текст „Ruženje srpske istorije“ мр Танасија Ковачевића, који је доступан на интернету).

           Готово да се није чуо глас филмских критичара против искривљавања историјских чињеница у филму Горана Паскаљевића о страдању Јевреја на Старом сајмишту.

           У Хрватској с правом могу да кажу: што ми не бисмо искривљавали опште чињенице кад се то у Србији чини без реакције.

           Тако је настало још једно ревизионистичко тумачење, додуше у Загребу и Јасеновцу а пласирано у Норвешкој!

           Ради се о фотоизложби „Thanking the people of Norway / Takk til det norske folk“ Меморијалног центра Јасеновац, која је пролетос требало да се отвори на Универзитету у Ослу, али је то спречила група Норвежана и Срба (на интернету има много текстова о тој акцији! Укуцајте само наслов на енглеском језику).

           Хрвате то, међутим, није обесхрабрило па су изложбу поставили недавно у Војном музеју у Ослу.

           Прва реченица у предговору публикације о изложби  у преводу на српски језик гласи: „Норвешка, Хрватска и Босна-Херцеговина су три државе хиљадама километара удаљене, са различитим језицима, културама и путевима“ .Потом следи тврдња да је тим земаљама у Другом светском рату судбина била слична: биле су окупиране од Немаца и као такве представљале марионетске државе.

           Историја нас је научила да је прва тврдња готово тачна док је друга проста лаж јер држава Босна и Херцеговина није постојала у Другом светском рату већ је била територија Независне Државе Хрватске.

           Немци су 10. априла 1941. године, у току ратних операција Немачке и њених сателита против Краљевине Југославије, прогласили Независну Државу Хрватску и нешто касније одредили њене спољне границе. На чело те марионетске државе поставили су усташког вођу Анту Павелића, који је још 1936. наговестио борбу за Хрватску без Срба.

           Узгред, Норвешка је октобра 1940. била окупирана од Немаца, а на власт је после државне издаје постављен Видкун Квислинг, чије је презиме постало синоним издајства.

           Немци су раскомадали територије Југославије доделивши њене делове себи, Италији, Мађарској, Бугарској и Албанији, а на остатку прогласили Војно-окупациону територију Србија. Сходно међународним ратним законима, на тој територији окупатори су организовали одређене форме власти под називом Савет комесара, а касније Влада под вођством генерала Милана Недића.

           Немци су на свим окупираним територијама формирали разне логоре, првенствено за Јевреје, а потом за остале народе. Независна Држава Хрватска је имала своје концентрационе логоре, првенствено за Србе, чак и за српску децу до 14 година старости.

           Сабирни а делом и концентрациони логори били су, осим осталог, и место одакле су Немци физички способне мушкарце одводили у разне крајеве Европе на принудни рад. Тако је у Норвешку у тридесетак логора допремљено нешто више од шест хиљада мушкараца из Југославије, међу њима су Срби (четници или партизани, свеједно) били далеко најбројнији и већином из Независне Државе Хрватске.

           Ти интернирци су послужили, на неки начин, као основна потка поменуте изложбе отворене у Ослу. Мада по форми представља више зидне новине него музејску поставку, више пропратних легенди испод фотографија садрже бројне нетачности за чије исправљање би требало много простора. Уместо свега, нагласићу само две-три из пратеће публикације.

           Тако, на пример, на страни 14, у делу насловљеном „The NDH reign of terror“ поменут је логор Земун као полазна станица интернираца за Норвешку и наглашено да је транспорт припремљен „by Nedic’s Serbian special forces“!

           У наредном делу, посвећеном прихватном логору Земун, наглашено је да је логор био на територији Независне Државе Хрватске, под управом „the German administration of Nedic’s puppet state Serbia“, док су све то припремиле и обезбеђивале специјалне полицијске јединице Недићеве Србије. Паметноме доста!

           Уместо било каквог закључка о садржају изложбе, намеће ми се питање: да ли ће и овом приликом уследити било каква реакција од стране званичне Србије и Срба историчара!