МРКИЋ: Уједињене нације да остану на КиМ као гарант и „поштен посредник“

СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ О КИМ

СРБИЈА ПОНОВИЛА ДА НЕЋЕ ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА

Иван Мркић

• Тачијев шеф дипломатије Енвер Хоџај позвао је данас Савет безебедности УН да размотри трансформисање Унмика у политичку канцеларију УН чија би највећа улога била пружање подршке Косову ка чланству у светској организацији
• Генерални секретар УН Бан Ки Мун позвао власти у Београду и Приштини да удвоструче напоре како би се утврдила судбина несталих особа - њих 1.726 - и процесуирали сви одговорни за ратне злочине

          У САВЕТУ безбедности Уједињених нација у току је дебата о ситуацији на Косову и Метохији, у оквиру које ће бити размотрен најновији извештај Бан Ки-Муна, у којем је генерални секретар УН оценио да спровођење Бриселског споразума остаје „највећи изазов“.

          Делегацију Србије предводи министар спољних послова Иван Мркић, који је, известио о ситуацију у јужној српској покрајини, као и о напорима које Владе Србије чини на имплементацији споразума Београда и Приштине од 19. априла.

          Мркић је позвао је Приштину да поштује постигнуте споразуме, а УН да остану на КиМ као „поштен посредник“ и гарант да друга страна неће кршити споразуме.

          Мркић је на седници СБ УН о Косову подсетио да је у априлу потписан бриселски споразум и истакао да се морају учврстити темељи које је он поставио.

          „Први споразум о нормализацији односа је добар почетак, али он само поставља оквир за тежак посао који је тек пред нама“, поручио је Мркић и упозорио да се покушаји опструкције споразума не смеју олако занемарити јер „они не значе само повратак у прошлост већ и продубљивање увреженог неповерења које желимо да превазиђемо“.

          Мркић је поновио да Србија није нити ће признати једнострано проглашену независност Косова, захваливши чланицама УН које то нису учиниле.

          Косовски шеф дипломатије Енвер Хоџај позвао је данас Савет безебедности УН да размотри трансформисање Унмика у политичку канцеларију УН чија би највећа улога била пружање подршке Косову ка чланству у светској организацији.

          Хоџај је позвао СБ да предузме конкретне мере да „Косово заузме место у породици слободних и демократских држава“.

          „Нема сумње да је Унмик имао активну улогу у стабилизовању Косова од 1999. до 2007, а сада је важно да се призна да он нема више улогу на Косову“, казао је Хоџај.

          Он је истакао да је „време да СБ размотри трансфромисање Унмика у политичку канцеларију УН која би координисала све агенције, фондове и програме, и у том погледу, највећа улога коју би УН имале на Косову јесте да нас подрже у процесу припреме за прикључење УН“.

          Специјални представник генералног секретара УН Фарид Зариф оценио је да је успех предстојећих локалних избора на Косову од кључног значаја и позвао је обе стране да наставе да улажу напоре како би у потпуности били спроведени досад постигнути договори.

          Зариф је истакао да су Београд и Приштина наставили да на конструктиван начин остварују напредак, али да су нужни додатни напори, флексибилност и спремност на компромис.

          Он је подсетио да су премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи 27. августа у Бриселу, током 15. рунде дијалога, разговарали о телекомуникацијама и енергетици, областима у којима је напредак спор, и да су се договорили да разговори буду настављени на техничком нивоу.

          Бан Ки-Мун, у редовном тромесечном извештају у који је Тањуг имао увид, напомиње да је сада највећи изазов на Косову спровођење споразума који су у Бриселу потписали премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи и подсећа да Београд наставља разговоре с представницима Срба са севера Косова, који се и даље противе примени споразума.

          Генерални секретар позива власти у Београду и Приштини да удвоструче напоре како би се утврдила судбина несталих особа - њих 1.726 - и процесуирали сви одговорни за ратне злочине.

          Организација за заштиту људских права Амнести интернешнел оценила је, у међувремену, да је УНМИК доживео неуспех у истрагама везаним за судбине цивила, углавном Срба, који су нестали током рата на Косову 1998. и 1999. године, што је допринело томе да на Косову превлада атмосфера некажњавања злочина.

          Представница САД у Уједињеним нацијама Саманта Пауер, честитала је Србији и Косову на важним корацима које су предузеле на имплементацији споразума од 19. априла, рекавши да је дијалог отворио могућности да се постигне стабилност у региону, као и економски просперитет за народ Косова и Србије.

          Пауер је на седници СБ УН посвећеној питању Косова, похвалила премијере Ивицу Дачића и Хашима Тачија за руковођење које је довело до споразума у „нормализацији односа између Косова и Србије и који ће помоћи обема земљама на путу европских интеграција“.

          „Партнери Европске уније препознају важне кораке обе владе и поздрављају одлуку од 28. јуна о отварању преговора о приступању са Србијом и отварању преговора с Косовом о склапању Споразума о стабилизацији и придруживању“, рекла је Пауер.

          Русија је, у оквиру дебате у Савету безбедности УН поводом извештаја Бана Ки-муна о Косову, оценила да је нужно да процес предстојећих локалних избора на Косову буде статусно неутралан и да је важно што масовније учешће бирача.

          Поздрављамо напоре Београда уложене у организовање локалних избора на Косову, који су од суштинског значаја, рекао је представник Русије Владимир Чижов. Изборни процес, према његовим речима, мора бити статусно неутралан, укључујући и елементе на техничком нивоу. Представник Русије је упозорио на „могућност да косовске власти саботирају уписивање косовских Срба у бирачке спискове“.