Казна потврђена једино генералу Павковићу
ШАИНОВИЋ ОСУЂЕН НА 18 ГОДИНА ЗАТВОРА, ПАВКОВИЋ НА 22,
ЛУКИЋ НА 20, А ЛАЗАРЕВИЋ НА 14 ГОДИНА ЗАТВОРА
Небојша Павковић и Никола Шаиновић
- Портпарол Хашког трибунала Магдалена Спалински изјавила је поводом данашњег изрицања правоснажне пресуде у предмету „Шаиновић и остали” да према правилу осуђени могу да затраже од председника Суда пуштање на слободу после одсужења две трећине казне
- То правило би ове године могао да искористи бивши начелник штаба Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић (65) коме је казна смањена са 15 на 14 година, док би остала тројица осуђених требало још да остану у затвору
ХАШКИ трибунал правоснажно је данас осудио бившег потпредседника Владе СРЈ Николу Шаиновића на 18 година затвора, полицијског генерала Сретена Лукића на 20, генерале ВЈ Небојшу Павковића на 22 и Владимира Лазаревића на 14 година затвора за злочине над косовским Албанцима 1999. године.
Генералу Павковићу, бившем команданту Треће армије Војске Југославије, потврђена је првостепена пресуда од 22 године затвора. Шаиновићу је казна смањена са 22 на 18 година, начелнику штаба МУП-а на Косову Лукићу са 22 на 20, а Лазаревићу, начелнику штаба Приштинског корпуса, са 15 на 14 година.
Тужилаштво је у жалбеном поступку тражило изрицање максималне, односно казне доживотног затвора, док је одбрана тражила ослобађање од оптужби или ублажавање казни. Оптужницом је био обухваћен и бивши председник Србије Милан Милутиновић, који је ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.
Бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић осуђен је у истом предмету на 15 година затвора. Он је прошле године изашао из притвора, јер је одслужио две трећине досуђене казне.
У првостепеном поступку четворица оптужених су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.
Жалбено веће је усвојило поједине делове жалбе четворице оптужених, али је потврдило кључни део оптужнице да су припадали заједничком удруженом подухвату са циљем да се Албанци протерају са Косова, а на чијем челу је био бивши председник Србије Слободан Милошевић.
„Жалбено веће налази да је удружени злочиначки подухват постојао, како је и Претресно веће утврдило, и у целости одбацује жалбе Шаиновића, Лукића, Павковића и Лазаревића и сматра да су они били његов део“, навео је судија Лиу Дакун.
Веће сматра да су оптужени „значајно допринели“ удруженом злочиначком подухвату и да су, као и у првостепеној пресуди, криви за масовну кампању којом је у оквиру и ван Косова протерано скоро 700.000 косовских Албанаца из 13 општина.
У пресуди се наводи и да су током присилне депортације снаге СРЈ и Србије убиле најмање 600 особа, да су одговорне за разарање џамија и сексуално злостављање Албанки.
Посебно се ишчекивала одлука Жалбеног већа у вези са применом концепта „конкретне усмерености“ на чињење злочина. Наиме, одбрана генерала Лазаревића се у жалби позвала на ослобађајућу пресуду генералу Момчилу Перишићу, наводећи да деловање оптужених током сукоба на Косову 1999. године није било „конкретно усмерено“ на чињење злочина.
Жалбено веће, које се позвало на праксу суда у Хагу, али и међународно право, одбацило је тај део жалбе, а судија Лиу је прочитао да „Расправно веће и није морало да утврђује да ли су поступци Лазаревића били конкретно усмерени на помагање, подстицање или давање моралне подршке чињењу злочина“.
Концепт о „конкретној усмерености“ је раније оспорен у пресуди Специјалног суда за Сијера Леоне, изреченој у предмету бившег председника Либерије Чарлса Тејлора.
За Шаиновића је Жалбено веће је потврдило закључак Расправног већа да је био „политички координатор“ између војске и МУП-а 1998. и 1999, као и да је био кључна веза између Милошевића и српских снага безбедности на Косову.
„Шаиновићеве изјаве у којима инсистира на кажњавању злочина биле су само декор“, прочитао је судија Лиу и додао да је Шаиновићев допринос удруженом злочиначком подухвату био значајан, а потом је навео да се то односи и на све оптужене.
За Павковића, коме је једином потврђена првостепена пресуда, судија Лиу је рекао да је одржавао и допринео атмосфери некажњавања и да је знао за злочине припадника МУП-а и ВЈ, али да ништа није предузео поводом извештаја о почињеним злочинима.
„Блиски однос са Милошевићем 1998. и 1999. је Павковићу омогућавао да заобилази командни ланац одговорности“, навео је хашки судија.
И за Лукића је Жалбено веће навело да је знао за чињење злочина, као и за масовно протеривање цивилног становништва на и ван Косова.
Жалбено веће је потврдило део оптужнице који се тиче постојања такозване заједничке команде на Косову од половине 1998. до јуна 1999, а коју су чинили политичари и припадници ВЈ и МУП-а. Према пресуди, та команда је имала утицаја на МУП и ВЈ и координисала је акцијама снага безбедности.
За Шаиновића и Павковића, Жалбено веће је закључило да је Расправно вехе погрешило што их није прогласило кривим и за прогон путем сексуалног злостављања у селима и општинама.
Веће је усвојило жалбе одбране и укинуло део пресуде који се односи на одговорност оптужених за депортације и друге нехумане злочине у општини Турићевац, а Лазаревићу је ослобођен одговорности за злочине у Качанику.
Шаиновић се добровољно предао Трибуналу 2002, а Павковић, Лазаревић и Лукић 2005. године.
Оптуженима ће се у казну урачунати и време до сада проведено у притвору у Схевенингену.
Портпарол Хашког трибунала Магдалена Спалински изјавила је поводом данашњег изрицања правоснажне пресуде у предмету „Шаиновић и остали” да према правилу осуђени могу да затраже од председника Суда пуштање на слободу после одсужења две трећине казне.
То правило би ове године могао да искористи бивши начелник штаба Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић (65) коме је казна смањена са 15 на 14 година, док би остала тројица осуђених требало још да остану у затвору.
„Правило је да правоснажно осуђени могу да поднесу председнику Трибунала захтев за превремено пуштање на слободу”, рекла је Спалински у изјави Тањугу не коментаришући данашњу пресуду.
Шаиновић је у Хашком трибуналу од маја 2003. године, а две трећине казне за њега истичу 2015. године.
Павковић се у Трибуналу налази од 2005. године, а две трећине казне му истиче 2019. године.
Лазаревић је од 2005. године у Хагу, што значи да би ове године могао да изађе на слободу, а за Лукића који је у априлу 2005. изручен Трибуналу, две трећине казне истичу 2018. године.
Бранилац бившег потпредседника Владе СРЈ Николе Шаиновића, адвокат Тома Фила рекао је да задовољан и да верује да ће његов клијент догодине бити код куће.
„Задовољан сам што је скинуто четири године тако да ће Шаиновић догодине да буде код куће. Ипак, то не значи да мислим да је он крив нити да то прихватим“, рекао је Тањугу Фила.
Фила је навео и да би сви осуђени били ослобођени и код куће да је веће које им је судило имало исти став као и судско веће на суђењу генералу Момчилу Перишићу.
Према његовим речима, правни значај ове пресуде је у томе што је суд, судско веће одступило од става које је имало у суђењу Перишићу да мора да има непосредна сазнања о злочинима, директно усмерење.
Наводећи да је у случају Перишића утврђено да није било директног усмерења и да је он од тог већа ослобођен, Фила је истакао да је на овом суђењу судско веће променило ту одлуку и рекло да не треба директно усмерење, већ да је довољно да се то само десило.
„Да преведемо на српски - да је ово веће судило Перишићу био би осуђен, а да је оно веће судило овим оптуженим сви би били ослобођени и код куће“, рекао је Фила.
Адвокат Бранко Лукић, бранилац полицијског генерала Сретена Лукића, изјавио је да је незадовољан том одлуком.
„Нисмо задовољни и очекивали смо бољи резултат с обзиром на чињенично стање у предмету и оно што смо презентовали суду, ми као одбрана у односу на тужилаштво“, рекао је адвокат Лукић Тањугу.
Он је навео да би Сретен Лукић могао да се нађе на слободи за нешто мање од шест година, уколико би се применио условни отпуст после две трећине издржане казне, а с обзиром на време проведено у притвору које се урачунава у казну затвора.
