Докле ћемо се пењати уз уже лажних обећања власти да ћемо живети боље?

ДОКЛЕ ЋЕМО НАИВНО ВЕРОВАТИ ДА НАС МОГУ УСРЕЋИТИ

ОНИ КОЈИ СУ НАС ДОВЕЛИ ДОВДЕ?

        ВЛАСТ нам поново обећава златна брда и долине.

        Дачићева и Вучићева влада задужује се на све стране и обећава „бољи живот“. То јој је омиљени „спорт“. А обећава све: бригу о развоју и новим генерацијама, препород земље и нова радна места. Додуше, мање „галантно“ и преварантски од Бориса Тадића.

        Косовским Србима обећавају да ће им бити боље у шиптарској државе  него у својој. Са хипнотичком усредсређеношћу.

        Докле ћемо се пењати уз уже хипнотичких и лажних обећања власти да ћемо живети боље?

        Докле ћемо наивно веровати да нас могу усрећити они који су нас довели довде јер нас је нова влада, за само годину дана, задужила за преко три милијарде евра?

        Добро, тешко да бисмо поверовали (старом или новом Тадићу) да ће нас власт усрећити са 200.000 радних места, али зашто олако крећемо за сваким Вођом?

        Шта то није у реду са већином нас кад нас овако лако обрлаћују кад, рецимо, реиндустијализацију поверавамо онима који су нас лишили индустрије?

Душан МОЈИЋ, Филозофски факултет у Београду, управник Института за социолошка истраживања Што је тежа ситуација - то се више верује

• И сама чињеница да је држава вечито у неком ванредном стању много утиче на потребу народа да верује

        ГРАЂАНИ се често понашају супротно својим интересима и то не само код нас него и у већини модерних друштава, о чему су у САД рађене многе студије које се баве „рационалним бирачем“.

        У Србији је изражен популизам. Вера у обећања се појачава када видимо снажне лидере, јер ако чврста рука делује довољно чврсто - повероваћемо још више обећањима.

        Такође, што је тежа ситуација - то више верујемо.

        И чињеница да је држава вечито у неком ванредном стању много утиче на потребу народа да верује.

        За само обећавање је важно да кажњавање на изборима за изневерена обећања није део наше праксе!

Жарко ТРЕБЈЕШАНИН, психолог, професор Не гласа народ за шарену лажу, него - нема избора

• Већина воли да верује у - пријатно. Нико не би гласао за онога ко би рекао: биће као и до сада или биће још и горе

        НЕ слажем се баш да народ тако слепо гласа.

        Један део гласача заиста поверује у обећања. Јер, људи воле да верују у пријатно. Без обзира колико мислимо да смо одрасли, многи од нас су под утицајем задовољства, а оно што нам прија волимо да доживљавамо као реалност.

        Међутим, није баш да људи стално греше, јер све више опада број људи који излазе на изборе или убацују празне листиће. То је управо врста опомене. Што мања излазност, то је она убедљивији показатељ да је разочараност већа.

        Нису људи наивни па гласају јер им је обећана шарена лажа, него немају избора, или иду па гласају за оне који су мање лоши -што није добро. Или гласају празним листићем.

        На крају морам да кажем и да су се мало и политичари умерили у обећањима. Нико не би гласао за онога ко би рекао: биће као и до сада или биће још и горе. Али, бар више не обећавају ни 200.000 радних места.

Мило ЛОМПАР, професор Филолошког факултета у Београду Колонијама се влада манипулацијама и терором

• Људи губе способност расуђивања, налазе се у положају животиње у кавезују коју подјарују са различитих страна и тешко им је да направе икакав избор, јер само реагују на убоде

        ОДЛУЧУЈУЋИ значај има то што немамо демократску јавност која би била брана да се колонијално стање укорени и постане нормално стање јавне свести.

        Два су начина којима се влада колонијама: манипулација и терор. Обично је манипулација увод у методе насиља.

        Код нас се обнавља једнообразност мишљења која настоји да све што је њој супротно криминализује и тако припреми да буде изложено о насиљу.

        Тај поредак је недемократски и он се лажно назива модернизацијом, док је уствари изразиро ауторитаран.

        У тој ствари, људи губе способност расуђивања, налазе се у положају животиње у кавезују коју подјарују са различитих страна и тешко им је да направе икакав избор, јер само реагују на убоде.

        Од одлучујућег је значаја улога интелигенције која се појављује као саучесник једног овако недемократског и насилног поретка.

Мирко ЂОРЂЕВИЋ, социолог религијских и културолошких проблема Верује да ће народ једном казнити оне који дају лажна обећања

• Надам се да ће народ једном казнити оне који дају лажна обећања, али период освешћивања није тако брз и није на дохват руке

        НИСМО као народ много обдарени рационалношћу, али то није само наша мана. Разлога је више.

        Најпре, никада нисмо имали, осим малих часних изузетака, интелектуалну елиту у правом смислу - људе у чију се реч верује и која обавезује, него смо имали политикантску елиту. То de facto значи да нама није јача страна рационално промишљање прилика у којима смо и радије се крећемо у митским просторима.

        То важи у политичкој равни - бирач странке чланови, али важи и шире.

        У прошлости само имамо имена који су прави обрасци, али смо их заборавили и скрајнули: Светозара Марковића, Димитрија Туцовића, Радомира Константиновић или проф Миодрага Поповића. Нисам случајно поменуо ова имна јер ко је прочитао књигу „Србија и Арбанија“ требало би да му буде јасно у чему је суштина сто година старог косовског питања. Ко је читао Константиновића, не само „Филозофију паланке“, него дело у целини, добро зна да имамо владавину паланачког духа уместо рационалне мисли која интелектуално координира са Европом.

        Грех заборава носи на души тзв интелектуална елита које у правом смислу немамо.

        Не могу да се не сетим есеја Мирка Ковача „Елита гора од руље“. Нас су такозвани мислиоци, националне вође и црквени великодостојници заводили на ону страну реалности и нисмо били у стању да се оријентишемо у стварном простору и времену.

        Лично верујем и надам се да ће народ једном казнити оне који дају лажна обећања, али период освешћивања није тако брз и није на дохват.

        Диана Милошевић