Борис се препире са Томиславом преко плота своје и његове НУЛЕ

ИЗЈАВА ПОЧАСНОГ ПРЕДСЕДНИКА ДС И БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ БОРИСА ТАДИЋА

• Николић тврди да је као председник Србије кренуо од нуле. А ја - након владавине његовог политичког режима, преузимајући функцију председника Србије -нажалост нисам кренуо од нуле. Кренуо сам од тачке која је била далеко испод нуле, у дубокој цивилизацијској провалији
• Николић заменом теза покушава да се дистанцира од политичке одговорности за оно што је чинио и у шта се заклињао свом тадашњем вођи. Проблем је што Николић не показује одговорност ни за своје садашње иступе
• Сада, поред контрадикторних изјава ван сваког смисла, једино чиме има да иступи пред јавност је управо неспретни наставак политике коју је опструирао и нападао годинама и онемогућавао њену реализацију
• У свакој његовој изјави, чак и оној која се односи на неопходност наставка евроинтеграција, крије заметак политике деведесетих година. То је просто јаче од њега и избија као плик на кожи нашег друштва

        ОД КАДА је Шешељев војвода са Романије Томислав Николић постао председник Србије, скоро свакодневно ми је својим бесмисленим изјавама давао повода да реагујем. Међутим, до сада нисам реаговао.

        Разлог за то није био страх од медијског и политичког мрака у који је горепоменути увео Србију у последњих годину и по дана. Разлог је лежао пре свега у чињеници да сам сматрао елементарном политичком пристојношћу да дам простор и време, на демократским изборима изабраном председнику, да покаже шта зна.

        За то време није показао шта зна, али се својски потрудио да покаже шта не зна.

        Његове јучерашње изјаве у којима говори о томе како је кренуо од нуле, јер му као његов претходник на дужности председника ништа нисам оставио у наслеђе, разумем као наставак непрекинутог низа небулозних изјава, али и као позив да му одговорим.

        Из исте политичке пристојности због које сам до сада ћутао, сада ћу му, врло радо, одговорити. И то не због себе, већ због тога што човек који се налази на челу државе, својим изјавама Србији наноси огромну штету, упркос очигледном самозадовољству и поносу због свега изреченог.

        Чак и да је Николић кренуо од нуле, у односу на оно од чега сам ја кренуо - рекао бих да је имао огромну срећу.

        Након политике коју је он заступао током свог целокупног политичког деловања и у којој је до јуче активно учествовао, Србија је била осрамоћена земља, повезивана са ратним и политичким зверствима, у дубокој кризи економског, политичког и вредносног система. Србија је била земља која је морала поново да гради свој углед након мемљивог мрака Николићевих деведесетих.

        Такву Србију сам наследио и представљао у свету на почетку свог мандата, а Србија која је затекла Николића била је далеко од оне коју нам је оставио његов систем.

        Далеко испод нуле је била политика садашњег председника који је подржавао политички криминал, која се заснивала између осталог и на злурадим коментарима на убиства премијера и новинара и блокирала све демократске промене у Србији као и сва могућа решења за проблем Косова.

        Насупрот томе, далеко изнад Николићеве нуле су сви напори политике, која је упркос њему и његовим тадашњим примитивним претњама водила Србију ка Европској унији, споразуму о стабилизацији и придруживању и статусу кандидата и довршетку сарадње са Хашким трибуналом.

        За Николића је очигледно нула стабилизација мира и регионалног помирења, па чак и постизању националног консензуса о стратешким циљевима Србије, без ког он данас не би говорио о европској будућности.

        Са различитих страна те исте нуле коју помиње Николић се налази Србија пре мојих мандата и након њих.

        Николић очигледно заменом теза покушава да се дистанцира од политичке одговорности за оно што је чинио и у шта се заклињао свом тадашњем вођи. И овде не говорим само о прошлости која је медијским спиновањем скоро потпуно обесмишљена.

        Проблем је што Николић не показује одговорност ни за своје садашње иступе.

        Сада, поред контрадикторних изјава ван сваког смисла, једино чиме има да иступи пред јавност је управо неспретни наставак политике, коју је опструирао и нападао годинама и онемогућавао њену реализацију.

        Он каже да сада обавља своју функцију тако што представља Србију у земљи и иностранству.

        Не бих се упуштао у дубљу оцену начина на који он то чини, али је моја обавеза да укажем да се у свакој његовој изјави, чак и оној која се односи на неопходност наставка евроинтеграција, крије заметак политике деведесетих година. То је просто јаче од њега и избија као плик на кожи нашег друштва.

        Уколико наша јавност није у довољној мери свесна те чињенице убрзо ћемо се поново наћи на путу ка мраку друштвене свести у коју нас је Николићева политика већ једном увела у не тако давној прошлости да би била тако брзо заборављена.

        Највећи апсурд је да управо Николић каже да Србија више није земља безнађа - подсећам га да је Србију у то безнађе увео он са својим политичким истомишљеницима. Управо због те политике коју је он заступао - Србија је ушла у огромне проблеме са којима се и данас суочава.

        Ако је Србија коју је Николић затекао Србија у безнађу - можда би могао одмах да нас уздигне до своје генијалне политичке визије о Србији од Карлобага до Вировитице, наставку рата са НАТО на Косову, истеривања припадника других народа из њихових домова и злурадих реакција на убиства невиних људи за шта је ваљда и орденован титулом четничког војводе од стране Војислава Шешеља?

        Николић дакле, само балансира између својих политичких и врло приватних интереса, изговарајући са пиједестала председника Републике ноторне контрадикторности скоро сваки пут када нешто каже. Много више од његових бесмислених и пречестих испада ме брине ситуација у којој ће се његови интереси променити. Опет.