АЛАРМ: Пословање у 2015. знатно ризичније него прошле године

МРЕЖА ЗА ПОСЛОВНУ ПОДРШКУ АНКЕТИРАЛА МЕНАЏЕРЕ 224 ФИРМЕ

• Просечан пад промета у односу на претходну годину - 14,32 одсто, што је последица смањене куповне моћи грађана и веће конкуренције у сивој зони. У поређењу са 2008. годином - пад промета је 41,5 одсто

        ПРИВРЕДНИЦИ сматрају да је пословање у Србији у првих осам месеци ове године значајно ризичније него у 2014. години, саопштила је данас Мрежа за пословну подршку.

        То су резултати анкете менаџера 224 компаније у 12 привредних грана које укупно запошљавају 12.992 радника.

        Анкета је показала да је просечан пад промета у односу на претходну годину 14,32 одсто, што је последица смањене куповне моћи грађана и веће конкуренције у сивој зони. У поређењу са 2008. годином пад промета је 41,5 одсто.

        Менаџери су указали, како је навела Мрежа, да су повећани намети на пословање „јер локалне самоуправе не узимају у обзир да су опали приходи фирми већ траже нереално високе износе да би из тога финансирали своје прекобројно чиновништво и лица запослена по страначкој линији“.

        Додаје се да је Србија једина земља у Европи где финансијски извештаји фирми за 2014. касне већ шест месеци, што ствара огромну несигурност у пословању јер привредници не могу да процене са којим фирмама да послују.

        „Привредници су реформе оценили као веома споре, као и да је број закона и подзаконских аката велики, а многи послови не могу да се обаве електронским путем, тако да бројне бирократске процедуре и чекања на одговоре надлежних институција успоравају и поскупљују пословање“, наводи се у саопштењу Мреже.

        Замерке су и што банке све теже позајмљују новац и што су просечне камате на кредите од осам и 15 одсто, а истовремено држава за кашњења у уплати пореза, доприноса и других накнада узима камату од 16 одсто годишње.

        Анкетирани привредници су потврдили да је све већи број страних компанија које су незадовољне радом фирми отворених у Србији, пошто су трошкови пословања високи, а добит све нижа или се послује са губитком.

        „Неке од страних компанија ограничиле су своје пословање у Србији, одустале од даљих улагања и чак разматрају да затворе своје канцеларије, а да робу у Србију пласирају из суседних земаља, чланица CEFTA, где је пословање јефтиније“, упозорила је Мрежа за пословну подршку.

        Бета