Зашто Дачићу и Вућићу не смета што је Србија изједначена са Трећим Рајхом?

СКАНДАЛОЗНА ИЗЛОЖБА О ТРОШКУ НЕМАЧКЕ ВЛАДЕ:

„МЕЂУНАРОДНИ СУДОВИ, ОД НИРНБЕРГА ДО ХАГА“

• Милошевић и Србија у Нирнбергу проглашени за исто што и Трећи Рајх и Адолф Хитлер - да би се оправдала агресија на Србију 1999. од стране НАТО и Немачке и да би се аболирало учешће Немачке
• Аутори изложбе су поред Милошевићеве слике поставили и велики постер са паролом „Геноцид на Косову“, иако он није ни био оптужен за Косово
• Истовремено се шаље порука и у Републику Српску: да потписани Дејтонски споразум - за који су Србија и Милошевић били гарант - не представља више кључни документ, већ реал-полиитка САД и НАТО, и интересе Немачке на Балкану

Пише: Томислав КРЕСОВИЋ

         МЕМОРИЈАЛНИ музеј Нирнбершког суђења, који финансира немачка држава, недавно је представио своју нову поставку  - „Међународни судови, од Нирнберга до Хага“ у којој су, поред осталог, бивши председник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић и руководство Србије приказани као једини кривци за злочине на територији бивше Југославије.

         Влада Србије није на ово реаговала, као ни научне и друге институције, иако се непримерено и дрско поистовећује режим Адолфа Хитлера и оданост немачког народа Трећем Рајху од 1933-1945. године са улогом Слободана Милошевића и Србије у грађанским сукобима на тлу бивше Југославије од 1991. до 1999. године.

         Према ауторима изложбе, Милошевић и Србија су исто што и Трећи Рајх и Адолф Хитлер. Та опасна поређења имају дубоки смисао и служе у оправдању агресије на Србију 1999. од стране НАТО и Немачке, да би се аболирало учешће Немачке, ЕУ и САД у распаду бивше Југославије, и да би се оправдало отимање Косова и Метохије од Србије кроз признање те, првенствено НАТО, творевине од већине држава ЕУ 2008. године.

         Дакле, реч је о смишљеној некрофилној политичкој порнографији.

         Милошевићева кривица у Хашком трибуналу није утврђена нити је донета била каква пресуда њему, а пуштање оптуженог бившег председника Србије Милана Милутиновића из Хага доказује да Србија не може да буде предмет оптужбе на поставци у музеју у Нирнбергу.

         Аутори изложбе су поред Милошевићеве слике поставили и велики постер са паролом „Геноцид на Косову“, иако није ни био оптужен за Косово.

         На изложби су такође направљене паралеле између Нирнбершког процеса и деловања Хашког трибунала, са навођењем појединости о Сребреници без коришћења речи „геноцид“.

         Још су приказане, како стоји у пропратној легенди, „бруталне акције српских војних снага“ у БиХ и на Косову.

         Само прављење оваквих изложби има јасну поруку.

         Циљ је дефинисати Србију као главног кривца за рат на Балкану и третирати је као државу „парију“ која треба да буде кажњена губитиком територије (Косова и Метохије) и дуготрајним економским и политичким  уценама  и  притисцима.

         Истовремено се шаље порука и у Републику Српску: да потписани Дејтонски споразум - за који су Србија и Милошевић били гарант - не представља више кључни документ, већ реал-полиитка САД и НАТО, и интересе Немачке на Балкану.

         Србија је на различите начине већ осуђена иако није било  пресуда у Међународном кривичном суду. Политичка и медијска игра са изолацијом и сврставањем Србије међу „лоше момке“ у Европи одраз је новог „хладног рата“ заснованог на немоћи међународног права и употреби глобалне силе због геополитичких интереса.

         Потреба немачких структура и аутора изложбе да изједначе Нирнбершки процес са Хашким трибуналом нема ни правног, ни моралног, ни историјског основа. Али, Немачка  не жели да буде сама на табли светског зла (због учињеног у време Трећег Рајха и Другог светског рат).

         Немцима је било потребно да им Србија буде „надкомпезација“ за крај 20. века. Зато се и она нашла на „табли“ светског-европског зла.

         Ћутање српске владе, Министарства спољних послова, амбасаде Србије у Немачкој и политичких и државних структура указује на политички и национални аутизам, недостатка одговорности и храбрости пре свега пред младима  који не памте Милошевића и сукобе на простору бивше Југославије.

         Такво ћутање је на месту са којег треба и мора да се бране част државе и народа. Са којег се даје историјски коментар.                  

         Овакве изложбе вређају национално и људско достојанство сваког пристојног грађанина Србије.

         Важно је питање: зашто нирнбершка не вређа владу Србије?