Владин избор бавио се и пашачким зонама, али није управљањем железарама
ИЗЈАВА ДР ИВАНА СТЕФАНОВИЋА, МИНИСТРА У „ВЛАДИ У СЕНЦИ” ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ
ВЕСТ да је Влада предала управљање Железаром и судбину 5.000 запослених холандској фирми ХПК инжењерингу не улива наду да је проблем Железаре решен. Матична компанија ХПК инжењеринг је по доступним подацима регистрована у Словачкој (http://www.hpke.sk) и пре свега се бави пројектовањем и изградњом и ван Словачке има свега седам референци у изградњи и реконструкцији пешачких зона, административних и пословних зграда, а нема никаква искуства у вођењу железара.
На званичном сајту компаније не помиње се ћерка фирма у Холандији, нити имена менаџера којима је Влада поверила Железару, Џона Гудиша и Петра Камараша.
Џон Гудиш је био главни човек Есмарка у току преговора који су пропали заједно са Камарашом кога је Есмарк тужио за чак 100 милиона долара због кршења уговора, злоупотребе поверљивих података и непоштене конкуренције, а који је спомињан у пословима продаје неквалитетних сировина Железари. Гудиш и Камараш су основали компанију у Холандији, без доступних података када и са коликим капиталом је основана.
Није јасно како је Влада Србија преузела ризик да људима који су под таквим оптужбама повери најважнији национални пројекат. Такође, нема података о начинима обезбеђења уговора, обавеза државе и осигурања огромне сировинске базе која постоји у Железари.
Подаци које је изнео премијер Вучић, о улагању 20 милиона долара, задржавању свих запослених и повећању плата 10% звуче као бајка без икаквог економског основа.
Ко гарантује, и чиме, да ће ови планови уродити плодом? Шта ако после годину, две, или вероватније шест месеци – све ово пропадне као кула од карата? Ко ће да надокнади изгубљено време и државни новац који ће сасвим сигурно бити трошени на Железару и даље.
Због свих ових чињеница, али и отворених питања, било би неопходно да се уговор стави на увид стручној јавности али и свим грађанима Србије.
(саопштење Демократске странке)
