Срамотна понизност нездраво фасцинираних Америком!

Шта је Србија изгубила због тога што је пола владе "легло" под заменика помоћника Хилари Клинтон?

        АМЕРИЧКИ дипломата Филип Т. Рикер дошао је у Београд 18. августа са поруком државног секретара САД: да Србија “дијалогом“ независним Косовом (као „две земље“) треба да разреши проблеме које има са Приштином. Ради заједничке европске будућности.

        На ово – дакле, ни на „две земље“ -  нико из државног врха Србије није јавно реаговао! Нико од кључних људи Владе Србије који су примили Рикера. Ни потпредседник Владе и министар унутршњих послова Ивица Дачић! Ни потпредседник владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић! Ни министар одбране Драган Шутановац! Ни градоначелник Београда Драган Ђилас!

        Међутим, није проблем само у ћутању и мекоћи (нико није, ако је судити по званичним саопштењима, изговорио ни ритуално „и Европа и Косово“) поводом „две земље“. Владин врх је клекнуо пред – замеником једног од помоћника Хилари Клинтон!

        Пред једним од 21 помоћника који раде за шест заменика америчког државног секретара! Пред чиновником који је  у хијерархији Стејт дипартмента  испод баросам других функционера!

 

ТАЧИ И ЈАХЈАГА ВАЖНИЈИ

        Е, такву „зверку“ је у Београду примио цео државни врх – сви изузев председника Србије Бориса Тадића и премијера Мирка Цветковића!

        Све ово је и мера самопонижавања владајуће коалиције и „корпус деликти“ – докле су наши званичници спремни да пред западним менторима спусте „нумеру“ Србије. Ништа им није сметало што им је Хилари Клинтон – шаљући Рикера у Београд –показала да су Вашингтону важнији Тачи и Јахјага него тандем Тадић-Цветковић. Јер, у Приштину је послала свог помоћника Филипа Х. Гордона, а њима, у Београд, његовог заменика, његовог директног “потчињеног” – Рикера! Колико је све ово поремећено, накарадно и малигно – постаје још јасније ако се има у виду да би, по правилима дипломатског реципроцитета, све било на месту да је Филипа Рикера примио неко од најближих сарадника Вука Јеремића. Примера ради: државни секретар у МИП Иван Мркић, генерални секретар Владимир Ћургус, помоћник министра иностраних послова за билатералну сарадњу Здравко Понош, помоћник министра за мултилатералну сарадњу Вук Жугић.

 

МРКИЋ ИЛИ ЋУРГУС У ХАГУ...

        Да све буде још горе и карикатуралније, београдско „поклоњење Рикеру“ најбоље се може сагледати ако се замисли да је Београд отпремио своје дипломате у посету Холандији. Е, сад: Тадићев и Јеремићев „Рикер“ у Хагу не би могао да буде политички директор МИП Борко Стефановић. Сувише висок ниво, а не зато што је – по неким западним мерилима – „превише Србин поводом проблема северног Косова“.

        Београдски „Рикер“ за Холандију били би Мркић, Ћургус или Жугић – уколико би их примили - заменик премијера, министар економије, пољопривреде и иновација Максим Ферхаген, министар одбране Ханс Хилен, министар за европске и међународне послове Бен Кнапен, и, рецимо, градоначелник Амстердама Еберхард ван дер Лаан. Примили и још „прогутали“ да им Мркић, Ћургус или Жугић спочитају за Космет и Сребреницу.

        Добро, сви знамо да је Америка – Америка и да је за земље каква је Србија, поготово са ЕУ-атлантским фанатизмом на власти у Београду, Рикер ипак не што више од заменика једног од помоћника Хилари Клинтон. Знамо, а ипак се не могу избећи бар елементарна питања:

1. Куда Србију води „лежање“ чак и под Рикерима?

2. Зашто Београду не смета ни то што Вашингтон рангира шиптарску мафијашку власт своју „демократску гарнитуру“ у Немањиној 11 и на Андрићевом венцу?

 

Можда је Рикер донео поруку Клинтонове

• Могуће је да су наши Рикеру нешто и рекли, не спорећи се са њим, да га не би иритирали. Наравно, најлакше је ударити руком о сто и растати се, али то није паметно
• Допуштам да се, можда, причало, на пример,  о аутономији северног дела Косова и Метохије. Можда, али то није за јавност

 

Јова ИЛИЋ, члан Форума за ,еђународне односе Европског покрета у Србији:

        1. Кад наши разговарају са странцима, онда прво истакну онај бољи део, прво добру па лошу вест. Ми прву ствар ставимо масним словима у наслов, а лошу ставимо ситним словима, као да је информација о камати у уговору о кредиту.

        Не могу да замислим да Рикеру нису макар поновили наш дежурни став о Косову! Јер, народ је сит њихових (западних) тврдњи да је Косово независно и наших ритуалних понављања да је то неприхватљиво.

        Могуће је да су наши Рикеру нешто и рекли, не спорећи се са њим, да га не би иритирали. Наравно, најлакше је ударити руком о сто и растати се, али то није паметно. Мора да се разговара и у наметнутом оквиру. Дакле: и кад они говоре „независно“, а ми своје „није“.

        Допуштам да се, можда, причало, на пример,  о аутономији северног дела Косова и Метохије. Можда, али то није за јавност.

        Хоћу да кажем: Американци понављају да је Косово независно, а прећутно би прихватили да се Србија и Приштина договре о аутономији северног дела Покрајине. 

_________________________________________________________________________

   „Да је Рикер дошао из Нигерије, Зимбабвеа или Перуа - не би био примљен од свих са којима се у Београду срео.“

_________________________________________________________________________

        2.  Рикеров ранг није у потпуности у складу са дипломатским протоколом и односом  функционера и њихових рангова. Али, овде је реч о значајном партнеру у питању Косова и Метохије, односно - Америка нам је у томе нека врста противника. Она је светска сила од које нама  много шта зависи. Зато морамо имати такав однос према сваком изасланику САД.

        Други могући разлог за тако висок пријем је то што је Рикер, вероватно, донео неку поруку Хилари Клинтон. А значај поруке одређује ниво са којег је упућена.

        Да је Рикер дошао из Нигерије, Зимбабвеа или Перуа - не би био примљен од свих са којима се у Београду срео.

 

Власт је изгубила и компас и достојанство!

• Наши са представницимас САД не воде разговоре у складу са принципима равноправности и реципроцитета већ по неким другим критеријумима јер верују да ти принципи не треба да важе у односима са Америком и да они од тога могу имати неке личне користи
•  Питам се да ли би Србија сличан третман показала према заменицима помоћника министара иностраних послова Русије, Кине, Индије и неких других земаља, уколико би такви функционери дошли у посету Београду. Њима би требало да се уприличи још бољи третман, јер владе тих земаља дају подршку суверенитетзу и територијалном интегритету Србије.

 

Живадин ЈОВАНОВИЋ, министар иностраних послова СРЈ:

        1. То је погрешан начин вођења рачуна о добрим односима са Америком! Вероватно је да се представници Србије устучавају да реагују на прави начин на то што амерички изасланик усред Београда изједначава Србију и Косово као две државе. Наши не реагују јер процењују да би то могло да изазове реакције или љутњу Американаца. Чега се плаше – то треба питати ове наше, којима је дужностт да реагују на потцењивање Србије.

        У целини мислим да је српска дипломатија искомплексирана и да болује од инфериорности. Све разговоре воде, не са нивоа равноправности, већ са неког другог јер верују да ти принципи (равноправности) не важе у односима са Америком. Мисле да Србија - или они лично - могу профитирати од  тога. Илузорно је, међутим, мислити да нереаговањем на такве изјаве, као што је изједначавање државности Србије и Косова, могу да се заштите српски интереси и углед Србије или да се постигне било шта добро у билатерални односима са Америком.

_________________________________________________________________________

     „И мале државе морају чувати своје достојанство према великим силама“.

_________________________________________________________________________

        Односи са САД треба да се поставе на основе независности, узајамног поштовања, равноправности и реципроцитета. То што је Америка велика, а Србија мала држава - није од значаја за поштовање ових принципа, јер и мале државе морају чувати своје достојанство према великим силама.

        Још нешто, Американац је рекао да је Србија земља Запада. Сматрам да је Србија независна држава која треба да има једнако добре односе и са Истоком и са Западом.

        Рикер се, у целини, понашао патерналистички према Србији, одређивао где је Србији место и шта је њен интерес. Србији не треба да дође неко из Америке да јој каже шта је њој потребно и шта је за њу добро. Кад дођу гости из иностранства они треба да кажу шта су њихови интереси, а не да нам дају рецепте!  

_________________________________________________________________________

„Власт губи из вида да САД у континуитету воде антисрпску политику, дуги низ година“

_________________________________________________________________________

        2. СРБИЈА је очигледно изгубила компас када је реч о достојанству и протоколу. Мислим да је низ званичника који је примио Рикера претеран и да наши уопште не узимају у обзир да је Америка била врло активан чинилац у потстицању сецесије Косова и Метохије и да је пружала сваку врсту помоћи и подршке сецесионистима и терористима на Космету.

        САД су имале активну улогу у сецесији. Предводиле су оружану агресију против Југославије и то без одлуке СБ УН и уз кршење елементарних прнципа међународних односа.

        Власт губи из вида да САД у континуитету воде антисрпску политику, дуги низ година. Губи се из вида и да је Американцима важније да се успостави независно Косово него да се сачува суверенитет и територијални интегритет Србије као старе европске државе и савезника Америке у два светска рата.

        САД су подстицале и сецесију Црне Горе. Такође, оне имају водећу улогу у промовисању унитарне БиХ на штету Републике Српске и штету Дејтонско-париског споразума.

        Оне су лидер и спонзор признавања независности Косова и Метохије од стране других држава Европе и света. Врше притисак на оне који нису признали КиМ да то учине.

_________________________________________________________________________

„ Све у свему, наши немају ни критеријума, ни знања, ни достојанства!“

_________________________________________________________________________

        Према томе, не видим покриће за одступање од уобичајених дипломатских и протоколарних норми када је у питању пријем једног функцонера Стејт департмента на тако високим нивоима у Србији.

        Питам се да ли би Србија сличан третман показала према заменицима помоћника министара иностраних послова Русије, Кине, Индије и неких других земаља, уколико би такви функционери дошли у посету Београду. Њима би требало да се уприличи још бољи третман, јер владе тих земаља дају подршку суверенитетзу и територијалном интегритету Србије.

        Све у свему, наши немају ни критеријума, ни знања, ни достојанства!

 

Све ће бити јасно 2. септембра...

• Не знам једино зашто је Рикера примио Ђилас. Сви остали су му рекли да су његови ставови неприхватљиви. Уствари, претпостављам да су му то рекли, јер бих му ја то рекао.

 

Бранко БРАНКОВИЋ, бивши амбасадор СРЈ при УН у Женеви:

        1. Полиика је крајње озбиљна ствар и врло често нешто није за публиковање. То се нарочито односи на политичке и безбедносне ствари, јер се у преговорима не може ићи на таламбасе. Разговори се воде све до такозваног коначног завршетка разговора.

        Сви желе да се дође до заједничког решења које би задовољило обе стране, али ако се не дође до њега, онда се излази у јавност. Док трају разговори сви износе ставове и заузимају бусије, без јавних иступа. А, колико сам разумео 2. септембра се настављају преговори са властима на Косову и Метохији, па ћемо видети.

        Увек је тако, у свим преговорима, на свим нивоима - док трају преговори нема таламбаса.

_________________________________________________________________________

       „Примили су га они који могу са њим да разговарају и да му пренесу ставове, пре свега поводом Косова и Метохије и да изнесу своја неслагања.“

_________________________________________________________________________

        2. У ПОЛИТИЦИ и дипломатији је важно да се не затварају канали комуницирања. Примили су га они који могу са њим да разговарају и да му пренесу ставове, пре свега поводом Косова и Метохије и да изнесу своја неслагања. Рикер је изашао са разним тезама, од тога да треба да се настави дијалог до тога да они (САД) за Косово сматарју да је готова ствар и да Приштина може да нешто дозволи или не дозволи северу Космета.

        Рикеру су на више нивоа рекли да то тако не може. Не знам једино зашто га је примио Ђилас. Ови остали су му рекли да су његови ставови неприхватљиви.

        Уствари, претпостављам да су му то рекли, јер бих му то ја рекао. Са таквим људима треба што тешње комуницирати, али не у позитивном смислу, не да им кажемо да неприхватљиво прихватамо, него да бисмо истакли да то не прихватамо и да бисмо презентовали своју аргументацију против.

 

Примили би чак и помоћног ложача Стејт департмента

• На хијерархијској лествици Стејт Департмента - осам фунционера је изнад Рикера по рангу, а двадесет њих је равно њему
• За српске функционере – нездраво фасциниране Америком и срамотно понизне пред њом – недопустива тврдња да ма који амерички чиновник може бити ма шта осим прворазредан
• Српске политике НЕМА – јер нема државе која би је артикулисала и спроводила. Ту „политику“ спроводе Рикери и њему слични из Брисела, Берлина, Лондона... Стога је савршено на месту да и главног вратара и помоћног ложача Стејт департмента, ако дођу Србији у походе, приме иста господа која су примила Рикера

 

Срђа ТРИФКОВИЋ, најзначајнији српски интелектуалац у САД:

        1. Филип Рикер (46), као помоћник заменика државног секретара за европска и евроазијска питања, заузима трећи ниво бирократског апарата Стејт Департмента. На врху пирамиде су Хилари Клинтон и њен заменик Вилијам Бернс.

        Испод њих је шест ресорних заменика државног секретара (за менаџмент и ресурсе; за политичка питања; за економска питања; за јавна питања; за контролу наоружања и међународну безбедност; и за демократију и глобална питања). Сваки од тих ресорних заменика има по неколико подређених чиновника у рангу помоћника заменика државног секретара. Њих укупно има 21 и Филип Рикер је један од њих.

        Дакле, прецизно говорећи, на хијерархијској лествици Стејт Департмента осам фунционера је изнад Рикера по рангу, а двадесет њих је равно њему.

        Додајмо да је од 2008. до 31. јула ове године Рикер био амбасадор САД у БЈР Македонији, дакле - један од 212 америчких амбасадора (190 их је акредитовано у сувереним државама и 22 при међународним институцијама и организацијама попут УН и ЕУ).

_________________________________________________________________________

“Још 2005. сам оценио да балканску политику САД воде трећеразредни бирократи из трајног чиновничког апарата Стејт департмента“. Та је моја изјава тако дубоко потресла тадашњег министра спољних послова Вука Драшковића, да је СМИП издао званично саопштење којим „најоштрије осуђује“ моје наводне увреде на рачун америчких функционера.“

_________________________________________________________________________

        Премда нема формалног рангирања дипломатских мисија САД, према процени вашингтонских инсајдера Скопље по значају локације и „тежини“ функције спада, у најбољем случају, у доњу петину амбасадорских именовања, негде испод 160-тог места.

        2. Што се нивоа српских функционера који примају Рикера тиче, сваки је коментар сувишан!

        Све шта имам да кажем на ту тему већ сам рекао пре више од шест година у ТВ емисији Утисак недеље: “Сада балканску политику воде трећеразредни бирократи из трајног чиновничког апарата Стејт департмента“. Та је моја изјава тако дубоко потресла тадашњег министра спољних послова Вука Драшковића, да је СМИП издао званично саопштење којим „најоштрије осуђује“ моје наводне увреде на рачун америчких функционера.

        Одговорио сам им текстом под насловом „Нездраво фасцинирани Америком“ (Вечерње новости, 1. август 2005.).

        Српским функционерима ваља објаснити да је ово чињенична констатација, а не увреда. Написао сам то што сам написао зато што су у првом ешалону формулисања америчке спољне политике - сам председник, његови чланови кабинета и његов безбедносни саветнички тим, у другом су моћни законодавци Одбора за спољну политику у оба дома Конгреса и заступници утицајних интересних група, а тек у трећем ешалону су чиновници Стејт департмента и теренске дипломате.

_________________________________________________________________________

„Не бих поредио ранг Филипа Рикера са чиновницима Вука Јеремића. Не зато што је такво поређење у формалном смислу немогуће већ зато што је супстантивно бесмислено.“

_________________________________________________________________________

        Истакао сам да ови потоњи јесу „трећеразредна постава“ не по мом вредносном суду већ у смислу техничке анализе, али да је за српске функционере – нездраво фасциниране Америком и срамотно понизне пред њом – недопустива тврдња да ма који амерички чиновник може бити ма шта осим прворазредан.

        Не бих поредио ранг Филипа Рикера са чиновницима Вука Јеремића. Не зато што је такво поређење у формалном смислу немогуће већ зато што је супстантивно бесмислено.

        Рикер, рецимо, послушно и дословно понавља утврђену политику Стејт департмента изјавом да „Косово, наравно, има право као суверена независна земља да прошири своју власт широм земље, јер је то питање владавине закона“. Шта год мислили о тој политици – а цинична је и неморална до бесвести – она је барем јасно утврђена и предвидљива, а Рикер је верно одражава и оличава.

        Српске политике, пак, НЕМА – јер нема државе која би је артикулисала и спроводила. Ту „политику“ спроводе Рикери и њему слични из Брисела, Берлина, Лондона... Стога је савршено на месту да и главног вратара и помоћног ложача Стејт департмента, ако дођу Србији у походе, приме иста господа која су примила Рикера.

 

Диана Милошевић