ПО ДСС: Шта је Николић после Бриселског споразума тражио на Газиместану?

У СВАКОЈ НОРМАЛНОЈ ДРЖАВИ СЕ ПОСЛЕ ТАКВЕ ПОЛИТИЧКЕ БРУКЕ - ПОДНОСИ ОСТАВКА

• Ако Томислав Николић мисли да српски народ није довољно бистар па не разликује издају од патриотизма - на Газиместану се уверио да није тако

         ПОЛИТИЧКИ дебакл Томислава Николића на Газиместану спада у ред такве бламаже коју ни један српски владар од Косовског боја до данас није доживео – оценио је Покрајински одбор ДСС за Косово и Метохију.

         У саопштењу, које је потписао његов председник Ненад Којић, Николићу и српској јавности још је поручено:

         „У једној нормалној цивилизованој држави после такве политичке бруке, свако ко је на власти - поднео би оставку. На жалост, Србија нема ту срећу јер у принципу и није правно уређена и демократска држава.

         У суштини се поставља питање: шта је тражио Томислав Николић на Газиместану?

         После Бриселског споразума, који је класичан вид националне издаје, а чији је генерални покровитељ Томислав Николић, његово појављивање на Газиместану је прст у око српском народу. Успут је председник Србије поставио утврђену и праву државну границу између централне Србије и Косова чиме је на драстичан начин погазио Устав Србије над којим је положио заклетву.

         Ако Томислав Николић мисли да српски народ није довољно бистар па не разликује издају од патриотизма - на Газиместану се уверио да није тако.

         И уопште, последњих дана Срби на Косову и Метохији јасно показују Београду да се не слажу са издајничком политиком ове власти.

         Сличну политичку бруку приликом постављања „парка мира” на митровачком мосту доживео је и Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ и дојучерашњи саветник председника Србије магистра Томислава Николића.

         Такође, и сами избори за сепаратистичку скупштину Косова и Метохије - где је број изашлих Срба на такве изборе био мањи од три посто - показује да је национална политика Александра Вучића на Косову и Метохији доживела крах.

         За бруку је договорена крађа гласова на истим изборима између Београда, Брисела, Приштине и OSCE-а као организатора избора, којом приликом су се пуниле бирачке кутије мимо свих изборних норми и процедура.

         Све у свему, суд о националној политици ове Владе даће историја као и бројне судске истанце јер издаја као злочин према сопственом народу никада не застарева.”