ОБРАДОВИЋ: Нема економског напретка без укидања колонијалне управе над Србијом
НОСИЛАЦ РЕПУБЛИЧКЕ ЛИСТЕ ПОКРЕТА О МЕРАМА ЗА ПОВРАТАК ЕКОНОМСКОГ СУВЕРЕНИТЕТА СРБИЈЕ
- Донећемо закон о пореклу имовине који ће омогућити одузимање имовине свих политичара и тајкуна који су згрнули богатство злоупотребом положаја у периоду од 1989 до 2014, а додатно ћемо опорезовати стране банке које у Србији имају највеће камате у Европи
ДВЕРИ се залажу за економски патриотизам, а то значи да економска политика мора да се води у интересу Србије и њених грађана, а не у интересу странаца.
Данашња привреда Србије се заснива на (нео)либерализму - профит имају искључиво западне компаније, задовољавају се само западни интереси и интереси домаћих тајкуна и партијашко-страначких паразита – због чега имамо највећу стопу незапослености у Европи, најниже просечне плате у региону, распродате природне ресурсе и убијену производњу; тонемо у дужничко ропство.
Стање је неодрживо, оценио је носилац републичке листе Двери Бошко Обрадовић и указао:
Решење је економски патриотизам - односно повратак економског суверенитета. То се постиже: укидањем колонијалне управе која влада Србијом последњих четрнаест година, раскидањем фаталног пута у ЕУ и окретањем евроазијском тржишту где имамо већу и поштенију рачуницу, јер 99 одсто производа можемо да извозимо без царине.
Одакле паре за покретње привреде?
Делом од ригорозне примене закона о пореклу имовине који планирамо да донесемо, који ће омогућити одузимање имовине свих политичара и тајкуна који су згрнули богатство злоупотребом положаја у периоду од 1989 до 2014; додатног опорезовања страних банака, које у Србији имају највеће камате у Европи – чиме ће се око пола милијарде евра годишње улити у буџет за производњу; трећи део обезбеђују Развојна банка и улагање у производњу из буџета.
Искључива мисија Развојне банке би била да усмерава домаћу штедњу и средства из расејања у производне пројекте и оживљавање пољопривреде. Део средстава ће морати да буде обезбеђен кроз строго контролисану примарну емисију.
Садашњи курс динара је прецењен и погодује увозном лобију, а дестимулише производњу и извоз.