Меркелова затресла фундаменте политике Србије и њене власти

КО ЈЕ СВЕ КРИВ ШТО - ПОД ТЕРЕТОМ РАЗЛИЧИТИХ ИНТЕРЕСА, КОСМЕТСКА КРИЗА ЗАСТАРЕВА

• Меркелова је затресла фундаменте политике Србије и њене актуелне власти. Као нико од времена НАТО бомбардовања, можда, и пре

• Не памти се да је неко са мање речи изазвао више дрмања политичке структуре целе једне државе

• Показале су се обмане. Почела је игра отвореним картама. Велики је парадокс што је обмане демаскирала Ангела Меркел и то на нимало анђеоски начин – уценом Србије 

• Седница Савета безбедности УН и сва збивања после уцењивачких захтева Ангеле Меркел Београду, потврдили су и практично озваничили сазнања да се о Космету, готово свуда, води недоследна и политика скривања истине

• Да ли подилажење интересима Америке и Европе, понекад и типично послушништво, постају навика или је изостанак видљивог отпора и бржег реаговања само део тактике 

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

     ПАЛЕ су маске. Показале се обмане. Почела је игра отвореним картама. Знају ли се већ победници и поражени – да ли је прекасно за преокрет? Мо- же ли да се толерише силничка намера да један добије све, а други да све изгуби?

     Препознајете: битка је косовска, опет. Њена завршна фаза, ваљда. Овога пута, оружје није оружје, што је добро, чак и за Србе... Један парадокс смењује други. Околности су изузетно оштре, полиички ставови искључиви, посматрачи подељени...

     Рекло би се: ништа ново, позната хроника. Па, то је Балкан, то су српска посла...

     Изненада је, међутим, загрмело, кад му време није, током високе међудржавне посете, кад протокол, обично, све стегне, па и осмехе. Долетела је најмоћнија жена света, наравно и Европске уније, немачка канцеларка, Ангела Меркел, у Београд 23. августа. Иако је дан раније, испалила јасан припремни хитац - наравно, нимало случајно – у Загребу, овде је изненадила домаће «аналитичаре» и део уморне српске јавности, можда још већинске, али која више не верује ничему што јој, већ дуже, намењује политичка «елита» кад смишља стратегију и тактику одбране Космета и освајања ЕУ.

     Нису били изненађени они који су, и тада и до тада, очигледно, у пажљиво бираним, наизглед привлачним и прихватљивим сентенцијама, лако препознали манир популиста који су дуже увежбавали да сакривају истину. Пошто се истина не може предуго крити – увек и свуда прође, као вода кроз песак – показало се да су политичке фразе смишљане и темпиране да ништа не поправе и да косметска криза што дуже траје, да просто застари и постане непромењиви, стални и хронични проблем, какви су корејски, тајвански, кашмирски, блискоисточни, кипарски, више закавкаских...

     Фразе којима се, годинама већ, упорно маскира косметска криза, и то на највишим нивоима - од УН и САД, преко ЕУ и Берлина, Париза, Лондона, до региона Балкана и Србије – у ствари су смишљене политичке обмане.

     Велики је такође парадокс да је обмане демаскирала Ангела Меркел и то на нимало анђеоски начин – уценом Србије! Прво у Загребу, у разговору с хрватском премијерком Јадранком Косор и са новинарима, а сутрадан у Београду, у дијалогу с председником Тадићем. Такође окружена са око двеста новинара, канцеларка Немачке је директно - и да не може бити краће и јасније - условила кандидатуру Србије за чланство у ЕУ укидањем српских (тобоже паралелних) структура на северу Косова!

     Овим и са још два, нешто лакша, али нимало наивна услова – успех дијалога Београда и Приштине, односно деловање Еулекса на целој територији Косова – Меркелова је затресла фундаменте политике Србије и њене актуелне власти. Као нико од времена НАТО бомбардовања, можда, и пре.У сваком случају - ево још једног парадокса - не памти се да је неко са мање речи изазвао више дрмања политичке структуре целе једне државе!

     И кад се чинило да ће, после осам дана, почети какво-такво смирење, уследили су Савет безбедности УН и нови удар! 

     Изненађења, међутим, више није било, наравно због тога што су се и наша јавност и наше политичко биће већ навикли да из врха светске организације нама стижу поруке које су - обмане базичних принципа Повеље те исте УН. 

     Примењено на нашу слику, то значи да је, наравно, опет обманута Србија, јер Савет безбедности није осудио милитаристички потез Приштине, чија је специјална полицијска формација «РОСУ» 25. јула покушала да заузме два административна прелаза на северу Косова. 

     Предлог Русије, којим је, у форми председничког саопштења, осуђивана «једнострана употреба силе», није могао да прође – иако га је већина земаља подржала – јер су САД и њихови западноевропски савезници искористили процедуралне могућности и блокирали – истину!

     Америчка амбасадорка Розмари ди Карло је, у дебати, у СБ, оптиужила је МУП Србије за «неприхватљиво ангажовање» на северу Косова, чак и за «кршење» Резолуције 1244, што је, благим речником министар Горан Богдановић назвао «обичном заменом теза», а ради се о најобичнијој замени истине неистином – да би се заштитило насиље које, наравно, скрива америчке глобалне, стратешке и разне интересе који се показују и изградњом њихове, највеће европске војне базе, Бондстил, на српском Косову.

     А, њена оптужба о кршењу «1244», ослонца српске и светске дипломатије на Косову, може да се разиуме и као амерички политички мазохизам, јер ту резолуцију СБ упорно и доследно крше баш САД! 

     Овој обмани, на истој седници је придодата још једна –истим методом заустављен је и предлог српске резолуције о, макар контролном учешћу представника УН у истраживању истине о монструозној продаји људских (читај српских) органа, о чему је убедљиво известио Дик Марти, али што САД упоорно игноришу – због сопствене умешаности у те «послове»!

     Ове и друге обмане Савета бетзбедности УН лакше се виде, препознају и саопштавају после захтева Ангеле Меркел Србији, па је, наизглед готово нормално, представник Приштине, Енвер Хоџај, лако затражио од тог истог СБ подршку за оно што је тражила Ангела Меркел – гашење паралелних институција српске власти на северу Косова. Такву идеју, која би значила још једно кршење суверенитета и интергритета Србије, подржавају они који су признали независност Косова, што је највећа обмана светског права и правде, политичких, моралних, културних и историјских истина. 

     Оваквим и сличним ставовима и притисцима Запада често се супротставља шеф наше дипломатије Вук Јеремић. Тако се понашао и на последњој седници СБ, али би несумњиво било вишеструко корисно да и други наши лидери јасно кажу све што је за Србију трајно неприхватљиво у понашању Запада – од бомбардовања до ове седнице СБ. 

     Борис Тадић је пропустио, чак, вероватно случајно, да одмах, пред новинарима, одговори Ангели Меркел на уцењивање Србије да угаси паралелне институције на северу Косова што је услов за кандидатуру Србије за ЕУ. Одговорио јој је тек после два дана. Врло уверљиво одијајући сва условљавања. Јалеко Кацин, међутим, искористио је Тадићево кашњење и јавно оценио да се ради о изостанку храбрости пред Ангелом Меркел!

     Да је наш, иначе изузетно агилни председник, реплицирао Ангели одмах, пред бројним новинарима, ефекти би били знатно већи, а вероватно се неке Тадићеве накнадне и принципијелне изјаве не би тумачиле као оклевање које обмањивачи радо користе у антисрпским подметаљкама.

     Обмањивачи не застају. Њима, некако, као да истина много не смета, лако је заобиђу у српској пракси - да овом пригодом не помињемо друге примере – што се не види само у драстичним случајевима са ове седнице СБ. Зар се обмане нису показале и у изостанку осуде НАТО - бомбардовања, примени неких делова важних резолуција истог тела, као што је стационирање, уз оне међународне, и хиљаду сепских безбедњака на Косову, или потпуно запостављање обавезе о повратку избеглица, кажњавању разних злочина над сртпским цивилима, чак и над децом...

     Обмануо је и Међунарoдни суд правде - легализацијом нелегалног проглашења независности Косова – као и неостваривањем резолуције Генералне скупштине УН, коју је, са ЕУ, потписала и Србија, чиме је остварена једна заједничка, бриселско-београдска обмана!

     Овим учешћем у тој заједничкој резолуцији са ЕУ, показује се једна претходна, чини се тежа скривалица српског политичког врха. Чак су елиминисани и расправа и договор у Скупштини Србије – да би се наврат-нанос, под притиском врха ЕУ и после разговора Ештон-Тадић, потпуно неочекивано, Београд послушнички приклонио Бриселу...

     Од тада, од те Генералне скупштине, изразитије него пре, ређају се и друге, заједничке и појединачне скривалице. Ангела Меркел је, уценом испостављеном Србији, осветлила обмане ЕУ, али су се лако показале и српске.

     Сада се види, на пример, да су европски, наравно и амерички званичници скривали истину када су тврдили да ЕУ неће пријем у своју заједницу Србије бити условељаван београдским признањем незавиноати Косова – Ангела је, ето тако, јавно демантовала своје ЕУ-колеге и бриселске бирократе који су негирали такво условљавање будућег статуса Србије у европској породици.

     Све што се потом догађало, сводило се на брзопотезно «откривање» тзв аналитичара да се ради о ЕУ-обманама, али и о српским наивностима. Усудили су се да сада понуде сугестије да је, на пример, политичка формула «и Европа и Косово» практично оспорена, иако је и лаицима јасно да се реално морају проналазити путеви за остваривање баш такве перспективе. Неки су демонстрирали и мудрост да ону познату сентенцу, да «Србија никада неће признати независност Косово» објасне практично непримењивом и суштински безначајном. Ако Србија прихвати друге албанске захтеве о самосталном деловању и одлучивању, о чему се ломе дипломатска копља у бриселском дијалогу Београда и Приштине, тиме се практично остварује независност Косова.

     Није толико тешко сада откривати обмане у поменутим и другим сентенцама или политичким паролама које, често по неким маркетиншким критеријумима, испуњавају политичку свакодневицу преоптерећене Србије. Упутније је, чини се, трагати за интересима оних који Србију перманентно притискају и, свакако, уверљивије мотиве да се одупремо, одбранимо суверенитет и достојанство. То је, наравно, једино могуће без рата и реалним поимањем односа снага, без бусања у груди и наивистичког тумачења светских односа и неких илузионистичких промашаја из времена Деведесетих, али и избегавање да се одбаце и бројне вредности тог времена.

     У сваком случају, без обзира колико су стабилни и реални и најбољи пројекти ће се – показује искуство - теже остваривати, ако се не поштују и они политички стандарди који подразумевају укидање, понекад чудне инфериорности српске власти, њеног бесконачног и врло често пренаглашеног и непотребног прилагођавања моћницима, претераног очекивања и још претеранијег обећавања ружичасте будућности у ЕУ, па и онога што је апсолутно неостварљиво...

     Оваква и слична, прецизнија и оптималнија, мудрија и боља, кориснија, па и реалнија, промена понашања многих у Србији, без сумње би створила услове да нас, онако драстично, не изненади Ангела Меркел. Не би такође било много и оних који су се, после вербалних ломова и баналне политизације Јадранке Косор у Приштини, чудили и изненађивали антисрпском политиком Хрватске, онако како је интерпретира премијерка и многи усташки Томпсони који би и сада Србе на врбе! 

     Са Хрватском је, наравно, неопходна сарадња, али она би морала да буде обострано стимулисана интересима, истином и моралним мотивима. У свему се морају на доминантно место поставити и интереси партнера, и слабих и најмоћнијих, али ако на истом месту није и наш интерес – то је тек права обмана! Обмањујемо себе, тиме и друге.

     Европа је, наравно, наша и жеља и потреба, на томе се гради наш прави, истински интерес, али се, уз наш, мора препознавати и европски интерес, који није одређен само географски и историјски... Такође, и у побољшавању односа у балканском региону мора се градити критеријум обостраних, наравно и заједничких, интереса, али без готово редовних атака на сроско достојанство. И више од тога.

     Србија је, баш у најтежим исроријским околностима, била већа од себе. И сада јој је тешко. Мора, зато, да учини све што може, а може - да се никад не понови седница Савета безбедности УН. На њој су хтели да Србију понизе, да је смање - просторно, географски, духовно, морално!

     Пале су маске и са њиховог лица – показале се и њихове обмане!