КОШТУНИЦА: Једна врста вазалног односа одговара и садашњој власти
ОНО ШТО АЛБАНЦИ ИМАЈУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
САМО ЈЕ НЕЛЕГАЛНА, ЛАЖНА ДРЖАВА
Војислав Коштуница
- Извесну наду су давала и нека обећања која је СНС шаком и капом делила уочи самих избора. Међутим, после одређеног времена се показало да се обећања из кампање полако заборављају и да је политика коју води СНС нешто сасвим друго
- СНС би на ванредним добила прилику да провери да ли се народ слаже са оваквом политиком коју сада води и која се разликује од онога што је нудила, поготову када је реч о Косову и Метохији, пред изборе 2012.
- Ова влада ради брже и преданије на одвајању Косова од Србије од претходне. Забрињавајуће је да је кандидат за генералног секретара НАТО саветник у држави која је војно неутрална и право је питање како то Влади Србије не смета
- ЕУ и Русија су добри партнери али ЕУ не одговара да Србија буде добар партнер са Русијом и садашњој власти, као и претходној, то не одговара већ јој одговара једна врста вазалног односа према ЕУ
ПРЕДСЕДНИК ДСС, бивши председник СР Југославије и премијер Србије Војислав Коштуница годинама не мења своје политичке ставове. То је, свакако, један од разлога што, и поред бирача које је у међувремену изгубио, опстаје на политичкој сцени као, како тврди, једина опозиција у парламенту. И сагласно томе, уколико из кабинета Александра Вучића стигне позив за разговоре ДСС се неће одазвати јер се не слаже са прокламованим циљевима. Од Томислава Николића, чију је председничку кандидатуру подржао и садашње владе очекивао је другачију политику: „Кључне промене нема. Нема разлике између претходне и садашње владе када је реч о циљевима, када је реч о односима са ЕУ и одвајању Косова од Србије, а у односу на претходну ова влада на томе ради брже и преданије.
Да ли вас је то изненадило?
Нисам очекивао у тој мери. Подсећам вас на јесен прошле године и платформу председника Републике у којој се указивало да се не може даље срљати кроз преговоре у Бриселу на штету Србије, већ је потребно да коначна реч о Косову и Метохији падне оног часа када се преговори заврше. Дакле, није ништа договорено док није све договорено. Међутим, платформа председника, док је стигла до Скупштине се обезличила, разводнила, изгубила првобитни смисао. Извесну наду су давала и нека обећања која је СНС шаком и капом делио уочи самих избора. Међутим, после одређеног времена се показало да се обећања из кампање полако заборављају и да је политика коју води СНС нешто сасвим друго.
Треба прекинути евроинтеграције и прогласити политичку неутралност. То значи сарадњу са свим државама и на Западу и на Истоку и наравно сарадњу и са ЕУ.
Није ли то прагматизам, уочавање реалности како земља не може на другачији начин да напредује, да се модернизује, да превазиђе кризу?
Може да се модернизује на потпуно другачији начин. Ако се вратимо на причу о Европској унији, суштина је да треба прекинути евроинтеграције и прогласити политичку неутралност. То значи сарадњу са свим државама и на Западу и на Истоку и наравно сарадњу и са ЕУ. Ово је један други модус сарадње који је у Европи познат.
Говорим о земљама као што су Норвешка и Швајцарска, као и о земљама попут Исланда који је напустио европске интеграције или Велике Британије која најављује референдум о изласку из ЕУ. Политичка неутралност не доводи у питање чињеницу да је Србија усред Европе, на Балкану. Ако тако богате и развијене земље проналазе интерес да не буду у ЕУ, шта тек треба да каже Србија која је на првом кораку затечена чињеницом да ЕУ тражи од ње да се одрекне дела сопствене територије.
Зар вам се не чини да га је већ изгубила?
Ништа није изгубљено док није изгубљено.
Србија нема ни власт на Косову ни могућност да је поврати.
Наш положај јесте битно отежан 2008. године противправним проглашењем независности Косова. Треба да се сетимо шта је било пре тога. Преговори су трајали две године и насилно су прекинути крајем 2007. уз саучесништво политичких странака, пре свих ДС-а који је сматрао да је у том тренутку најбитније да се, када се Србији отима део територије, одрже председнички избори да би Борис Тадић постао председник. Ту је, више је него јасно, постојао договор између Запада и појединих чинилаца у Србији, пре свега ДС-а. Ми смо претходно спречили доношење Ахтисаријевог плана. Питање КиМ упркос најбољој вољи и једне и друге владе којима сам председавао није решено зато што је право решење за Запад био тај план. Мислим да западне силе проклињу дан када није прошао Ахтисаријев план 2007. године.
Ипак сада смо у ситуацији да косовски Албанци имају државу.
Оно што имају је само нелегална, лажна држава.
Имају председницу која расписује изборе, Срби излазе на њих и живеће по законима Косова, то је реалност.
То је реалност која је настала на насиљу и одржава се на насиљу и са тиме се не треба мирити. У тој реалности се чује један глас, који није само глас Демократске странке Србије, глас који сматра да је то погубно, да је поражавајуће за Србију и за њене интересе. Ствари су се могле лакше мењати да су вучени другачији потези од 2008. године. У сваком случају веома је важно да остане и тиња ватра неслагања, отпора, једног другачијег разумног мишљења у односу на владајућу политику.
На Косову се ради о лажним изборима у лажној држави на које, невероватно, баш српска власт позива сопствени народ који живи у тој непризнатој држави
Ако вас послушају, а има доста оних који су за бојкот, нарочито на северу, шта се догађа са онима на централном Косову. Неко у малој енклави не може да тиња као ватра јер може да сагори?
Избори се бојкотују ако правила нису слободна и поштена. Овде се не ради о томе. Ради се о лажним изборима у лажној држави на које, невероватно, баш српска власт позива сопствени народ који живи у тој непризнатој држави.
Јесте ли чули да постоји зебња на северу да ће им Албанац бити председник општине уколико бојкот успе?
Разумем разлоге за тај страх али мислим да је то питање одговорности власти а не народа који сматра да те општине на северу нипошто, ни по коју цену не треба да гласају. Српска власт треба да распише изборе за те општине и да се као и до сада изабере легитимна власт сагласно Уставу Србије.
С обзиром на то да је Франко Фратини постао саветник Владе Србије а кандидат је за генералног секретара НАТО, да ли то може да води ка приближавању не само ЕУ већ и НАТО-у? Очекујете ли да би Влада могла да направи и такав радикалан заокрет?
Забрињавајуће је да је кандидат за генералног секретара НАТО саветник у Влади државе која је војно неутрална. Не знам ни како то Фратинију не смета, али је наравно право питање како то Влади Србије не смета. Ипак сам у једно сигуран, а то је да народ неће дозволити да Србија напусти војну неутралност и уђе у НАТО, без обзира на то да ли можда некоме падају и такве идеје на памет. Питање чланства Србије у НАТО скинуто је са дневног реда оног тренутка када је НАТО извршио агресију на Србију не би ли јој отео део територије.
Осим политике која се тиче Косова и ЕУ, како оцењујете учинак Владе? Један од последњих потеза су нове економске мере.
У тим мерама има јако много декларативног. Прича о побољшању пословног амбијента и прича да треба да тражимо јефтиније кредите уместо скупљих не значе ништа. Кључна ствар за Србију је како да се покрене привреда а то се из ових економских мера, укључујући и смањење јавне потрошње, не види.
Шта бисте ви предложили, шта би била ваша сугестија?
Наша сугестија је да прекинемо европске интеграције и да видимо шта можемо да урадимо у сопственој земљи да бисмо покренули привреду. Са ССП то не можете. Са споразумом о слободној трговини са Руском Федерацијом можете много штошта да учините када је реч о пољопривреди, или о грађевинској индустрији која је некада у Србији и Југославији била јако моћна.
Треба прекинути евроинтеграције и прогласити политичку неутралност. То значи сарадњу са свим државама и на Западу и на Истоку и наравно сарадњу и са ЕУ.
Нико не искључује Русију као партнера. Чак и ЕУ и Русија добро сараћују.
ЕУ и Русија су добри партнери али ЕУ не одговара да Србија буде добар партнер са Русијом и садашњој власти, као и претходној, то не одговара већ јој одговара једна врста вазалног односа према ЕУ.
Зашто то мислите, па и председник Николић, и премијер, сви су одлазили у Русију...
Бојим се да ће се испоставити да је реч о најпразнијој пропаганди.
С друге стране, аргумент је да су нам Руси најмање помогли, најмање инвестирали, само су узели нафтну индустрију и многи критикују тај аранжман.
Јужни ток је јако важан не само за Србију а Србија ће од тога и те како имати користи. У једном тренутку је у време претходне владе постојао руски кредит од милијарду евра и није ни до дана данашњег реализован. У чему је ствар? Да ли у нашој неспособности или у страху да се тај новац од Руса прими, и у претњама и опоменама које долазе из Брисела: не узимајте руски новац добићете га тобоже на другој страни. И онда се појављује нешто просто невероватно, а то је прича о Емиратима, уз сву причу о посвећености Европи и новцу који ће доћи из Европе.
Не сврставам се ни на једну страну јер се залажем за политичку неутралност, али не могу да занемарим чињеницу да када је реч о Русији нити се ради о земљи која нас је бомбардовала нити о земљи која нам је отимала део територије. Поврх свега реч је о земљи која је бранила наш територијални интегритет. И сад ви хрлите у загрљај ЕУ, а у односу на земљу која вам нуди могућност да се развијате… ви се тога плашите. Зашто? Зато што долази упозорење из Брисела да је свако приближавање Русији нешто што спречава бржи пут ка евроинтеграцијама.
Кажете да једино има живота изван ЕУ. Није ли то прерадикалан став?
Да ли ћете рећи и да је најава изласка Британије из ЕУ прерадикалан став? Или узмимо пример бившег председника Чешке Републике Вацлава Клауса који је увео Чешку у ЕУ, а после свега каже да је проблем са ЕУ то шго она гуши економске слободе, што гуши политичке слободе, што гуши националне државе, обезличава те народе и претвара их у једну масу у којој ти народи треба све мање да се разликује између себе. Е, онда има разлога да се и ми замислимо.
Да ли сте ви то приметили у Немачкој, да су Немци изгубили идентитет и економију или у Француској, Холандији, да живе лошије због ЕУ?
Сви су се вековима заклињали у то да је глас народа глас Бога, да већина одлучује и да грађани одлучују. Да ли тога има у ЕУ? Таквог начина одлучивања у тој великој наднационалној творевини једноставно нема. С друге стране, да ли су Французи или Немци које помињете одушевљени ЕУ? То одушевљење би се могло изразити кроз њихово учешће на изборима за Европски парламент а све мање и мање људи излази на те изборе. Тако да је ЕУ у озбиљној кризи и њени званичници постављају питање не само њеног преструктурирања и поделе у неколико колона већ и питање самог опстанка. И нема никаквог разлога да се ми сада ужурбано, главом без обзира бацамо у тај казан који све више пореде са некадашњим Совјетским Савезом.
Били сте председник и премијер, имали сте огромну странку, сада имате стабилан број бирача али много мањи и у односу на остале странке усамљени сте у својим ставовима. Како то тумачите?
Подсетио бих да је ДСС највише добио, 17 одсто, на изборима 2003. године. Мислим да су ставови ДСС исправни без обзира на то што је тачно да смо данас усамљени у Скупштини Србије. Наша снага је у чињеници да ипак већина грађана Србије, по анкетама које су званичне, не показује еврофанатизам и неку велику љубав према ЕУ.
Али тај проценат расте.
Не знам да расте. Независно од односа према ЕУ политика ДСС је политика залагања за демократске и јаке институције, за правну државу, за легализам што је често спочитавано са подсмехом, али мислим да је то исправна политика.
Када говоримо о јаким институцијама, зашто од 2000. до данас нису успостављене? С обзиром на државне функције које сте имали, колика је ваша одговорност?
Оне су постојале у периоду између 2004. и 2008. године када сам био председник Владе. После тога се то губи, данас је стање потпуно хаотично, помињу се личности које одлучују, а не помињу се институције, стање је потпуног беспоретка у односу на оно какво је било када сам био премијер.
Како је могуће да су само тада постојале?
Све је на неки начин од 2008. године подређено том великом интересу да Србија постане члан ЕУ. С друге стране, пошто ЕУ има јасан интерес да отцепи део територије Србије, апсолутно није заинтересована за то да ли су у Србији институције јаке или не.
Како није, то је тема сваког извештаја о напретку.
Сви ти извештаји о напретку не значе много. Погледајте стварност Србије. Шта се дешава са Уставом Србије и какав је однос према том Уставу у време када се воде преговори у Бриселу. Преговори се воде као да тог Устава нема. Он не постоји. Мени је занимљива и друга страна ствари – трговина у којој с једне стране имате максималну подршку од Брисела и можете у земљи да радите шта год хоћете зато што сте ставили на пазар део своје територије.
Шта се догађа на унутрашњем плану? Вучић је, чини се, највише добио на популарности борбом против корупције и криминала. Како видите учинак те борбе?
Борба против корупције је обавеза државе. Драган Јочић је као министар унутрашњих послова претходно разоткрио велики број мафија. Важно је да борба против корупције буде неселективна.
Вучић на томе добија подршку. Један од ваших министара, Предраг Бубало, такоће је у притвору.
Према свим сазнањима које имамо Предраг Бубало је радио у складу са законом. Очекујемо да се то и потврди и у том погледу хоћемо да имамо поверења у правосудне институције. Нараво оно што пада у очи када је реч о овом случају и другима, јесте дужина притвора.
Колико вас брину истраге о спорним приватизацијама попут Ц маркета или Луке Београд које су раћене у време када сте ви били премијер. Да ли очекујете да ће оне кренути и ка вама?
Легализам за који се залажем подразумева да се непристрасно испита сваки случај за који постоји сумња да је прекршен закон. Сам сам се тога увек чврсто држао и поштовао закон.
Плашите ли се за себе, за своју странку, за људе блиске вама?
Апсолутно не. Свиме што је у том времену било спорно треба да се позабаве за то надлежне институције. С друге стране спадам у ред оних људи који никад и ништа ни од кога нису узели, многима сам помагао и потпуно сам спокојан. Али опет смо на истом – ако радите у интересу Брисела и Вашингтона онда је потпуно свеједно шта радите у земљи, али ако им идете уз длаку онда ће у једном тренутку почети криминализација странке или личности које воде странку. И то се дешава ДСС-у на најразличитије начине, поготову од 2008. године.
Једна од најновијих медијских тема је да ћете бити позвани на информативни разговор поводом приватизације Беопетрола, где је држава оштећена измећу 100 и 180 милиона евра.
То је чиста бесмислица.
Хоћете ли се одазвати позиву суда?
Суд не зове само зато да би се правио медијски спектакл.
Питам вас због тога што истичете да сте легалиста али с друге стране скупљана је протестна петиција када се помињало да ћете бити позвани на сведочење поводом побуне ЈСО.
Будите уверени да би ме тада суд позвао да је имао и најмањег правног основа да то уради. Право питање је зaшто је бивша власт по сваку цену желела да ме укаља.
Колико сте изневерили СНС и СПС током смене Ђиласа са места градоначелника? Очекивали су прекомпозицију власти а ви инсистирате на изборима.
Ми смо урадили оно што смо и рекли да ћемо урадити. Да ћемо гласати против Ђиласа због политике коју је водио, а која није у интересу Београђана, да не набрајам све те мостове, бус-плусеве и метрое и задуживања и медијску ситуацију у Београду где једна телевизија служи као гласноговорник градске власти коју ДС држи од 2000. године без прекида. Мислим да је ово поштеније и одговорније према грађанима. СНС и СПС су можда очекивали нешто друго зато што не познају довољно ДСС и мене. Избори су једино часно решење.
Сматрате да би било добро да избори у Београду буду у исто време када и републички и покрајински. Шта би они заправо променили?
Можда би, рецимо, СНС добио прилику да провери да ли се народ слаже са оваквом политиком коју сада воде и која се разликује од онога што су нудили, поготову када је реч о Косову и Метохији, пред изборе 2012. Очекујем да је део народа свестан да Србији нема живота без подизања привреде на ноге а тога нема док се не прекину европске интеграције. Наравно, није наша позиција лака. Много је лакше придружити се хорском певању, везати пионирске мараме, кренути за нечијом сликом и рећи све је идеално. А није.
(Интервју НИН-у)
